Za Rusiju veća šteta od evropske takse na ugljenik nego od sankcija

Direktor ruskog naftnog diva Rosnefta, Igor Sečin, obavestio je Kremlj da prekogranični porezi na ugljenik, koje planira da uvede Evropska unija, mogu da nanesu daleko veću štetu ruskoj ekonomiji od sankcija, piše list Komersant u današnjem izdanju.

Evropska komisija je izložila plan da od 2026. godine uvede CO₂ tarife na robu koja izaziva zagađenje vazduha, čime će primorati neke uvoznike da na granici plaćaju carinu na ugljenik za proizvode čija proizvodnja podrazumeva visoku emisiju ugljenika, kao što je slučaj s čelikom, prenosi Reuters.

Moskva je procenila da bi taj namet mogao da pogodi izvoz ruske robe sa 7,6 milijardi dolara, uključujući rudu gvožđa, aluminijum, cevi, električnu energiju i cement, te da bi u krajnjoj instanci mogao da se proširi i na izvoz nafte, gasa i uglja.

Sečin je u pismu, upućenom 30. juna predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a danas obelodanjenom, naveo da porez EU i moguće slične mere u drugim regionima mogu da nanesu „neuporedivo veću štetu ekonomiji od nezakonitih sankcija uvedenih Rusiji i ruskim kompanijama“, preneo je Komersant.

Zapad je uveo višegodišnje sankcije Rusiji 2014. godine nakon pripajanja poluostrva Krim toj zemlji, podseća Tanjug.

Reuters dodaje da nije mogao nezavisno da potvrdi pisanje ruskog lista, te da Rosneft, na čijem je čelu Sečin od 2012. godine, nije odmah odgovorio na zahtev za komentarom.

Sečin je u pismu predložio da Putin pokuša da izdejstvuje da Rusija bude stavljena na listu zemalja izuzetih od poreza na CO₂ zbog sposobnosti njenih ekosistema, odnosno ogromnih ruskih šuma, da apsorbuju gasove sa efektom staklene bašte, naveo je Komersant.

Prvi čovek Rosnefta je takođe predložio da se razvije sistem jedinica za ugljenik na bazi ruskih proračuna, koji bi se priznavao u inostranstvu, piše u tekstu.