ZAKLJUČCI ONLAJN SAMITA EU-ZAPADNI BALKAN Zajedništvo i solidarnost za brži izlazak iz krize

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana, na virtualnom samitu (konferenciji) čiji je formalni domaćin bila Hrvatska kao predsedavajuća EU, usvojili su u sredu 6. maja „Zagrebačku deklaraciju“ u kojoj je potvrđena nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi regiona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je posle samita da podržava proces proširenja jer je to u geopolitičkom interesu EU, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da treba više govoriti o procesu proširenja, a manje o evropskoj perspektivi. On je zahvalio na ekonomskoj pomoći, ali je naveo da je od Brisela zatražio više bespovratnih sredstava a manje zajmova.

Hrvatski premijer Andrej Plenković naveo je da su najvažnije tačke dnevnog reda bile borba protiv Covid-19 i najava ekonomskog paketa pomoći zemljama Jugoistočne Evrope, preneo je „Jutarnji list“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) izjavila je da je samit pokazao „da smo uvek jači zajedno“ i da će se ekonomije i društva brže oporaviti od krize korona virusa uz solidarnost i saradnju.  

Lideri EU i njenih država članica istakli su snažnu solidarnost sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana u kontekstu krize uzrokovane korona virusom i usvojili zaključke „u ovo doba bez presedana“. Pozivajući se na ranije samite, EU je potvrdila nespornu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a balkanski lideri ponovo su istakli posvećenost evropskoj perspektivi kao svom strateškom izboru.

Kredibilitet posvećenosti zavisi od jasne komunikacije s javnošću i sprovođenja potrebnih reformi. Zbog razmera krize izazvane pandemijom korona virusa potrebni su jedinstvo i solidarnost, navedeno je u Deklaraciji i istaknuto je da EU stoji uz svoje balkanske partnere posvećena aktivnoj podršci napora koje oni ulažu u borbi za suzbijanje širenja korona virusa i posledica na društvo i ekonomiju.

Kao dokaz te podrške EU je 29. aprila, veoma brzo, kako se navodi, aktivirala 3,3 milijarde evra vredan paket u korist Zapadnog Balkana za potrebe borbe protiv bolesti Covid-19 i oporavka posle pandemije. Paket uključuje neposrednu podršku za sektor zdravstva, posebno putem dostave osnovnih potrepština na spasavanje života i značajnu podršku za potrebe socijalnog i ekonomskog oporavka „naših partnera“, kao i paket od 750 miliona evra makrofinansijske pomoći i paket od 1,7 milijardi od Evropske investicione banke.

U Deklaraciji je navedeno da je pandemija pokazala da „EU i Zapadnog Balkana zajedničke izazove rešavaju zajedno“, a ta saradnja uključuje zajedničku nabavku i neograničen trgovinski tok zaštitne opreme putem „zelenih“ koridora. „Činjenica da ta podrška i saradnja nadilaze sve što je bilo koji drugi partner pružio zaslužuje javno priznanje“, navedeno je u tekstu, kao i da EU prepoznaje dragocenu podršku koju je Zapadni Balkan pružio neposrednom susedstvu i EU. Istaknuto je da bi takva saradnja trebalo da bude nastavljena tokom faze otvaranja i oporavka od pandemije.

EU je odlučna da dodatno pojača svoj angažman na svim nivoima da bi podržala političku, ekonomsku i društvenu transformaciju regiona, i pozdravljaju opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrednosti i načela, stoji u tesktu. EU pozdravlja snažnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana davanju prvenstva demokratiji i vladavini prava, posebno borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava pripadnika manjina i ističe da bi balkanski lideri trebalo da osiguraju poštovanje tih načela i za vreme sprovođenja vanrednih mera za suzbijanje pandemije.

Lideri EU najavili su pojačanu saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti trećih zemalja koje žele da ugroze evropsku perspektivu regiona, navodeći da je strateška komunikacija od ključne važnosti. EU u potpunosti podržava opredeljenje lidera Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, između ostalog i sa članicama EU.

Istaknuto je da je saradnja država Zapadnog Balkana u okviru postojećih regionalnih struktura pokazala svoju vrednost u suočavanju sa krizom izazvanom pandemijom korona virusa, a taj potencijal treba iskoristiti za lakši ekonomski oporavak posle krize. Razvoj te dimenzije kroz regionalno ekonomsko područje (REA) može se pomoći regionu Zapadnog Balkana da postane atraktivniji za investicije.

Posle primene hitnih mera za suzbijanje pandemije uslediće nova faza bliske saradnje kako bi se savladale značajne socio-ekonomske posledice krize. Lideri su pozvali Evropsku komisiju da na bazi kominikea od 29. aprila predstavi „robustan“ ekonomski i investicioni plan za region Zapadnog Balkana u cilju podstreka ekonomijama i unapređenja njihove konkurentnosti. Zapadni Balkan bi trebalo da se transformiše u funkcionalne tržišne ekonomije koje se u potpunosti mogu povezati sa jedinstvenim tržištem EU. U tom pogledu važnu ulogu igra povezivanje regiona sa EU u skladu sa Pariskim klimatskim sporezumom, zelenom agendom za Zapadni Balkan i povezanosti u saobraćaju, energiji, digitalizaciji, turizmu i kulturi, sa fokusom na oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne politike i stvaranja dodatnih prilika za mlade.

Naglašena je potreba za koordiniranim delovanjem u pogledu pitanja bezbednosti, borbi protiv terorizma i ekstremizma borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, trgovine ljudima (migrantima), drogom i oružejem, pranja novca, kao i potreba za većim naporima u finansiranju u okviru instrumenata predpristupne pomoći – IPA. U tom cilju je potrebno bez odlaganja zaključiti preostale sporazume država Zapadnog Balkana sa Fronteksom.  

EU je pozdravila doprinos država Zapadnog Balkana misijama i operacijama EU, pozivajući ih na potpuno usklađivanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike i delovanje u skladu sa tim. Lideri EU izrazili su spremnost da ožive politički dijalog između EU i Zapadnog Balkana, redovno i na visokom nivou.