MALI PREDUZETNICI U SRBIJI PONOVO U SVOJIM RADNJAMA Postepeno se vraćaju na radna mesta

Vlasnici zanatskih radnji i pojedini preduzetnici, koji su inače najviše pogođeni krizom izazvanom pandemijom kora virusa, od utorka će postepeno moći da se vraćaju na svoja radna mesta i u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se od utorka, 21. aprila otvaraju sve zanatske radnje: vulkanizerske, auto-mehaničarske, hemijsko čišćenje, obućari, krojači, prodavnice automobila, bicikla, tehničke robe i građevinskog materijala.

Radnje do 300 metara kvadratnih mogle bi da budu otvorene 27. aprila, osim onih u tržnim centrima, ukoliko situacija u vezi sa koronavirusom bude dobra, u protivnom mere će biti povučene.

Plan je da frizerski saloni, saloni lepote, teretane, budu otvoreni od 4. maja dok se otvaranje hotela, banja, tržnih centara, međugradskog saobraćaja, kao i kontrolisano otvaranje aerodroma, kafića i restorana, planira između 4. i 11. maja.

Sve države sveta u kojima je „epidemiološka kriva“ pod kontrolom donose po fazama odluke u skladu sa strukturom svoje ekonomije kako bi se pomoglo najugroženijim preduzećima u cilju popravljanja zdravstvene slike ekonomije ali ne na uštrb javnog zdravlja, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Vlade Italije i Španije, država sa najvećim brojem obolelilh i velikim brojem preminulih od kovida, spremile su pakete ekonomske pomoći i najavili postepeno otvaranje pojedinih prodavnica, kafića, muzeja, restorana, ali po fazama i u pojedinim regionima.

Švajcarska je otišla korak dalje i najavila da će frizeri, psihoterapeuti, lekari, jaslice i parkovi biti prvi koji će već od 11. maja početi da rade, pre prodavnica, pijaca, ili škola, biblioteka, univerziteta, zooloških vrtova, a koji bi mogli da budu otvoreni od 8. juna.

Pomoćnik direktora u Sektoru za analitiku PKS Bojan Stanić navodi da prema poslednjim podacima koje ima Komora, u Srbiji je u blokadi oko 950 privrednih subjekata. Reč je uglavnom „malom biznisu“, o preduzetnicima, a ove brojke se odnose na period od 9. marta pa do sredine aprila. „Taj broj u poslednje vreme stagnira što je jako dobro“, ocenjuje Stanić.

Kada je reč o većim firmama, privremeno je rad obustavilo oko 1.500 kompanija pa je oko 125 hiljada radnika upućeno na prinudni odmor.

„Određeni broj radnika se vraća polako što je u skladu sa popuštanjem mera kako u Evropi tako i najavljenim popuštanjem kod nas a i svakako i u vezi sa najavama podrške od strane države što je ohrabrilo pojedine privredne subjekte“, objašnjava Stanić.

Kaže da ako se samo porede brojevi, 1.500 kompanija koje su privremeno obustavile rad, nasuprot oko 120.000 koliko ima registrovanih u zemlji, brojka tako postavljena nije velika, međutim, kako primećuje, 125 hiljada radnika na prinudnom odmoru ipak nije mala cifra.

Upravo zbog toga, kaže, postoji pritisak kompanija da se što pre krene sa postepenim relaksiranjem mera.

„Mere popuštanja koje su najavljene od strane vlade a koje će krenuti već od utorka, posmatrano kroz agendu, odstupaju u danima ili eventualno u okviru jedne nedelje na mnoge evropske zemlje“.

Stanić kaže da će se na radna mesta prvo vraćati zaposleni u malim firmama koje inače imaju problem kratkoročnog servisiranja obaveza (likvidnosti) poput krojača, automehaničara, vlasnici prodavnica elektromaterijala ili građevinske opreme…

Govoreći o stanju turističkog i hotelijerskog sektora u Srbiji, Stanić podseća da je na snazi Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima i da svi koji to žele mogu da se prijave za pomoć države.

Nada se, kaže, da će ako bude potrebe, vlada obezbediti dodatnu podršku hotelijerima, ugostiteljima, firmama za prevoz putnika jer su u pitanju sektori koji su najviše pogođeni epidemijom korana virusa.

U pojedinim regionima Italije ili Španije, takođe je najavljeno otvaranje pojedinih poslovnih prostora od 300-400 kvadratnih metara a gde se okuplja manji broj ljudi. U krajnjoj fazi koja se u tim zemljama planira za sredinu maja mogli bi da se otvare i pojedini tržni centri, da krene međugradski saobraćaj…

„Sve se radi u fazama kako bi se već nakon prvih mera moglo razmatrati da li utiču na promenu epidemiološke slike“, objašnjava Stanić.

Za Srbiju je važno, dodaje, da se naš najveći spoljnotrgovinski partner – Evrozona, što pre oporavi.

U poslednjem izveštaju koji je objavio MMF prognozira se da će ove godine pad privredne aktivnosti Evrozone biti 7,5 procenata a poređenja radi, početkom januara ove godine, procena je bila da će Evrozona biti u plusu 1,2 posto.

Globalni pad privrede koji je prognozirao MMF biće 3 posto koliko je navedeno i za našu zemlju za ovu godinu.

Međutim, procene finansijskih gubitaka kompanija kako globalno tako i na nivou zemalja još nije moguće dati jer ne samo što je potrebno da prođe vreme da bi se analize završile, već nije poznato kako će se dalje razvijati epidemijska slika u brojnim državama sveta pogotovo na prelazu trećeg i četvrtog kvartala ove godine pa bi kriza mogla, ako se kriza produži na treći kvartal, dodatno da snizi nove prognoze MMF.

„Oni (MMF) su procenili da ukoliko bi se kriza proširila na treći kvartal da bi na negativan globalni rast od 3 posto bila dodata još tri negativna procentna poena“, rekao je Stanić.