Zaposleni u kladionicama sami će oporezivati igrače u Crnoj Gori

Radnici u kladionicama, kazinima, automat klubovima i drugim oblicima igara na sreću postali su ovlašćena lica koja će imati pravo i obavezu da od igrača koji ostvare dobitak traže lična dokumenta, da ih identifikuju i da im sastave poresku prijavu, odnosno odrede visinu poreza koji treba da plate.

To je navedeno u izmenama Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica i naknadnim amandmanima, čija primena počinje od 1. januara naredne godine.

Izmenama zakona uvedeno je plaćanje poreza od 15 odsto na razliku između uplate uloga i isplate dobitke u svim igrama na sreću, a naknadno je amandmanom definisano da se to odnosi na dobitke preko 300 evra, pišu Vijesti.

Stav zakona kojim se obračun poreza nameće kao obaveza priređivaču je naknadno menjan i u konačnoj verziji koja je usvojena glasi “Porez na prihode ostvarene od igara na sreću obračunava i obustavlja priređivač igara na sreću pri svakom dobitku i uplaćuje se istovremeno sa isplatom dobitka”.

U osnovnom predlogu izmena zakona bilo je predviđeno da priređivač iznos poreza uplaćuje Poreskoj upravi narednog dana od ostvarenja dobitka, što je ostavljalo mogućnost kontole kroz online nadzor priređivača, a naknadnim amandmanom je definisano da se novac prosleđuje istog trenutka kada se dobitak isplaćuje igraču.

“Ovim amandmanom vrši se izmena u stavu 1 predloženog člana 50f, na način da se porez na prihod od igara na sreću uplaćuje istovremeno sa isplatom dobitka, da bi mogla da se prilikom isplate dobitka izvrši identifikacija igrača igara na sreću i da bi se stvorili uslovi za dalje unapređenje i koordinaciju u ovoj obasti”, navedeno je u obrazloženju.

Time se zakonom ovlašćuju zaposleni da vrše identifikaciju dobitnika, uzimaju njegove lične podatke, utvrđuje njegov ulog i iznos dobitka, obračunava porez na razliku i sastavlja neki oblik poreskog rešenja kao osnovu da svom igraču može umanjiti dobitak, a zatim kroz neki nadograđeni informacioni sistem taj novac istovremeno prebacuje na račun Poreske uprave.

Priređivači igara na sreću su se tokom javne rasprave na početnu verziju ovog zakona žalili na nameru uvođenja ovog poreza navodeći da se on na takav način nigde ne primenjuje i da će izazvati pelazak igrača u sivu zonu, ali i na predlog da oni, odnosno njihovi zaposleni, izigravaju poreske službenike koji obračunavaju i odbijaju porez. Tražili su i dodatne rokove da bi “prilagoditi svoja tehnološka rešenja koja zavise od opredeljenja u pogledu načina plaćanja akontativnog dela ovog poreza”.

Iz Ministarstva finansija nisu prihvatili predlog navodeći da su analizom uporedne prakse i efikasnosti primene zakona utvrdili da će naplata poreza biti efikasnija ako se obavlja kod priređivača.

“Na taj način će biti obezbeđena efikasna naplata poreskih prihoda, ali će biti zaštićeni i dobitnici od igara na sreću na način da nemaju obavezu da podnose poresku prijavu”, navedeno je u odgovoru Ministarstva u izveštaju sa javne rasprave.

Na molbu da se odloži rok primene kako bi priređivači mogli da izmene svoje informacione sisteme i prilagode oporezivanju igrača, iz Ministarstva su odgovorili da zbog toga predlažu da primena zakona počinje od 1. januara 2025. godine.

Iz Grupacije priređivača igara na sreću pri Privrednoj komori su ranije naveli da primena novog zakona njima stvara dodatne troškove zbog značajnih ulaganja u infrastrukturu za nadzor, kontrolu i naplatu, kao i da je predlog suprotan ustavnom načelu slobode preduzetništva i principima tržišne privrede.

“Jer prenosi naplatu ovog poreza, koji snosi fizičko lice, na privredna društva koja vrše isplatu, odnosno na priređivače igara na sreću. Naime, privrednom subjektu čije prihode definitivno smanjuje, država nameće obavezu da radi njen posao, na svoju štetu”, naveli su tada iz ove grupacije.

Priređivači čekaju podzakonska akta

Da bi zakon mogao da se primenjuje Ministarstvo finansija do 1. januara treba da donese podzakonska akta kojim će definisani način oporezivanja, oblik rešenja ili potvrde o obračunatom porezu, načinu uplate, kontrole i svega drugog što nije definisano samim zakonom.

Upravo to je bio problem kada je Skupština 2014. godine, na predlog grupe poslanika DPS-a usvojila sličan predlog o uvođenju poreza na dobitke u igrama na sreću koji je trebao da se primjenjuje od 1. januara 2015. godine. Međutim, tadašnje ministarstvo finansija nije uradilo podzakonske akte kojim bi definisalo način obračuna ovog poreza.