ZAŠTO GRCI SLAVE BOŽIĆ 25. DECEMBRA? Evo kako naša pravoslavna braća uživaju u najradosnijem prazniku

Običaji i rituali su sastavni deo kulture jedne zemlje. Iako ih zovemo pravoslavnom braćom, Grci Božić slave 25. decembra, kad i katolici i protestanti, ali ipak ne slave po Gregorijanskom kalendaru. Jedino se na Svetoj Gori Božić slavi po Julijanskom kalendaru, odnosno 7. januara kao i u u Srbiji.

Iako većina ljudi misli da Grci slave Božić 25. decembra, jer je ta zemlja prihvatila “zapadnjački” kalendar, to zapravo nije istina, već je to zahvaljujući srpskom matematičaru, geofizičaru, klimatologu i astronomu Milutinu Milankoviću.

Dvadesetih godina prošlog veka u tada novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici, od Božića do Uskrsa, slavili su se duplo, a to je bilo previše neradnih dana. Uvidevši taj problem, koji je loše uticao na privredu države, tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević zatražio je od Skupštine da pripremi predlog o unifikaciji datuma državnih praznika, ali je zbog delikatnosti pitanja u kome se u novoj državi nije smeo ukinuti praznik ni jednoj ni drugoj grupi hrišćanskih vernika, parlament je zaključio da je to nemoguće uraditi.

Do rešenja je 1923. godine došao Milutin Milanković, koji je na zahtev vaseljenskog patrijarha Milentija IV radio na pravljenju novog Julijanskog kalendara, koji je trebalo da smanji vremenski jaz između hrišćanskih kalendara.

Milankovićev kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, Poljska i mnoge druge, ali su ga odbacile jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci.

Srpska pravoslavna crkva je prema nekim izvorma odbacila, a prema pojedinim je prihvatila Milankovićev kalendar, ali ga nikad nije primenila. Razlozi za neprimenjivanje kalendara u stvari su ležali u tihom sukobu između SPC i kralja Aleksandra. Sa Grčkom to nije bio slučaj i već skoro vek se koristi.

Milankovićev kalendar se smatra najsavršenijim do sada napravljenim kalendarom i trenutno se poklapa sa Gregorijanskim, ali će kroz nekoliko stotina godina doći do razlike.

Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa još nekim hrišćanskim zajednicama, još uvek koristi Julijanski kalendar, po kome je 25. decembar zapravo 7. januara.

Ova razlika nastala je 1582. godine kada je, zbog nepreciznosti julijanskog kalendara, izvršena kalendarska reforma. Većina praznika koje obeležavaju obe crkve danas se zbog toga praznuju u razmaku od 13 dana jedan od drugog.

Grčki običaji za Badnje veče i Božić

Božić, praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista je jedan od najradosnijih dana Grčke pravoslavne crkve i tradicionalno, Božični raspust u Grčkoj traje 12 dana, do 6. januara, kada se slavi Bogojavljenje.

U prošlosti, Grci su ukrašavali brodiće u čast Svetog Nikole, tako da i do danas ima dosta onih koji radije kite brodiće umesto jelki, i na taj način oživljavaju ovaj stari božićni običaj.

Deca pevaju božićne pesme

Na Badnje veče deca u selima idu od kuće do kuće, domaćinima požele srećne praznike i otpevaju božične pesmice “kalanda”, a zauzvrat im domačini daruju slatkiše, u moderna vremena i novac.

Hristospomo mora biti na svakom stolu

Grci tradicionalno tri dana pred praznik mese slatki hleb “hristopsomo”, što u prevodu znači Hristov hleb, koji je obavezno ukrašen krstom. Ovaj hleb je simbol života koji je Hrist dao čovečanstvu.

Za Božic ili na Badnji dan domaćin kuće prvo krsti hleb, isecka ga i podeli svima koj se nalaze u kući, gostima i članovima porodice. Na trpezi je pored hristovog hleba obavezno i meso, jagnjetina i prasetina.

Pošto idu u crkvu na Badnje veče, Grci večeraju kada se vrate kući, posle ponoćne liturgije i tada prekidaju post.

Na stolu će naravno glavnu reč voditi pečeno prase i jagnje, a neće izostati ni druga jela poput pita sa sirom i mesom i maslina. Tradicionalno će uz predjelo piti uzo, ili ciporo, a uz glavno jelo neko od odlićnih grčkih vina, dok će kao didžestiv popiti metaksu.

Najpopularniji praznični slatkiši u Grčkoj su baklava, kadaif i melomakarona.

Svaki dom u Grčkoj krasi bosiljak, a za Božić ga obmotaju oko drvenog krsta i onda domaćica jednom dnevno umoči krst u svetu vodicu i njime prska sve prostorije u kući, terajući zle duhove (kilandzari) koji, kako veruju, žive u središtu zemlje, a ulaze u kuće kroz dimnjak. Prema verovanju oni nisu mnogo zli, ali gase vatru i prosipaju mleko.

Nije retko i da Grci koji se okupljaju familijarno za praznike, posle obilne večere odu do neke taverne gde će uz muziku i piće uživati u pesmi, igri i razgovoru do jutra.

Ma koliko bili slični naši običaji, Božić u Grčkoj je poseban doživljaj, ali nažalost ove godine to nije moguće i iskusiti. Ipak, u budućnosti ako sebi priuštite ovo iskustvo, provod će sigurno biti izuzetan.