Zašto je nafta prešla psihološku granicu od 100 dolara iznenađujuće brzo?

Fjučersi Brent nafte u ponedeljak ujutro 9. marta su se kretale oko 107 dolara po barelu, što je najviši nivo još od marta 2024. godine kada je cena bila 87 dolara.

Psihološka granica od 100 dolara je probijena već nakon nedelju dana rata, uprkos procenama analitičara Goldman Sachsa da bi taj iznos bio dostignut ukoliko bi Ormuski moreuz, preko koga se odvija 20 odsgto svetskog transporta nafte, bio zatvoren mesec dana. 

Eskalacija cena je razlog što je za danas najavljen hitan sastanak G7 i Međunarodne agencije za energetiku kako bi se razmotrile opcije za oslobađanje strateških rezervi. Mada Iran nije zvanično zatvorio moreuz, ratna dešavanja su gotovo zaustavila saobraćaj i kompanije su počele da preusmeravaju plovila.

U međuvremenu, OPEC+ je postigao dogovor o povećanju proizvodnje u aprilu za 206.000 barela dnevno, čime je okončana tromesečna pauza, ali je to i dalje znatno ispod ranije razmatranog povećanja od 411.000 do 548.000 barela dnevno.

Iran kao energetska sila

Iran predstavlja jednog od ključnih aktera na svetskom energetskom tržištu zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strateški značajnog geografskog položaja, navodi se u analizi koju u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) potpisuje ekonomistkinja Sanja Filipović.

Izvor: MAT

Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9–10 odsto svetskih rezervi nafte, što ga svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu. Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije. Poseban značaj ima gasno polje South Pars (zajedničko sa Katarom), koje predstavlja jedno od najvećih nalazišta prirodnog gasa na globalnom nivou.

Kao članica OPEC-a, Iran učestvuje u koordinaciji proizvodnje nafte i time ima potencijal da utiče na globalnu ponudu i stabilnost cena. Pre uvođenja međunarodnih sankcija, zemlja je proizvodila oko 3,8 – 4 miliona barela nafte dnevno, dok je izvoz dostizao više od 2,5 miliona barela dnevno.

Sankcije su značajno smanjile ove kapacitete ali se procenjuje da Iran ima mogućnost da relativno brzo poveća  proizvodnju za 1–1,5 miliona barela dnevno u slučaju normalizacije međunarodnih odnosa, što bi imalo direktan uticaj na globalne cene energenata.

Geostrateški značaj Irana dodatno proizilazi iz njegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 17–20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko petina svetske potrošnje nafte, kao i značajan deo globalne trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG).

Ovaj pomorski prolaz predstavlja najvažniju energetsku transportnu rutu na svetu, jer povezuje proizvođače iz Persijskog zaliva sa globalnim tržištima u Evropi i Aziji. Svaka nestabilnost u ovom regionu — uključujući političke tenzije, vojne incidente ili  sankcije — ima neposredan efekat na rast premije rizika, transportne troškove i volatilnost cena nafte na svetskom tržištu.

Pored toga, Iran ima bogata nalazišta uranijuma, kao i nalazišta više od 60 minerala (npr. najveća nalazišta bakra), što ga svrstava u red najbogatijih zemalja po rudnom bogatstvu.

Zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi, proizvodnog potencijala, geostrateškog položaja koji Iranu omogućava kontrolu ključne transportne rute i politički uticaj u regionu Persijskog zaliva, Iran predstavlja jednog od najvažnijih faktora  (ne)stabilnosti svetskog energetskog tržišta.

Najnovije cene nafte i procene daljih kretanja

Cene nafte i pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja zatvaranja ključnog Ormuskog moreuza. Iako Iran nije zvanično zatvorio Ormuski moreuz, od izbijanja sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmanje 200 brodova, koji između ostalog prevoze sirovu naftu, tečni prirodni gas i naftne derivate, je bacilo sidro na otvorenom moru.

Zatvaranje Ormuskog  moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, što bi  dovelo do nestašica i viših cena nafte, ali i cene hemikalija i đubriva što bi dalje moglo da izazove poremećaje u poljoprivredi i utiče na globalne cene hrane.

Efekti ratnih dejstava i problemi u snabdevanju su se vrlo brzo odrazili na cenu nafte tako da se cena  fjučersa Brent nafte u ponedeljak ujutro 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu (dan pre izbijanja  sukoba je bila 72 dolara), što je najviša cena od marta 2024.

Mada je u nedelju 28. februara osam zemalja  OPEC+, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju, postiglo dogovor da u aprilu povećaju proizvodnju za 206.000  barela dnevno (što je značajno više od 137.000 barela koliko je ranije bilo planirano), nezahvalno je  procenjivati u kojoj meri će ovaj porast proizvodnje doprineti stabilizaciji tržišta. 

Ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju bili kratkotrajnog karaktera.

Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u periodu 13-24. juna 2025. godine, cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara. Nakon prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo kada je tržište  steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom.  

Procene analitičara Goldman Sachsa bile su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od 1 do 15 dolara po barelu. Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi (npr. korišćenje rezervnog kapaciteta naftovoda ili oslobađanje strateških rezervi nafte).

Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100  dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine.

Svedoci smo da je ova procena već demantovana današnjom cenom koja je premašila 100 dolara posle samo nedelju dana rata.

Najveći cenovni šokovi na globalnom tržištu nafte

Istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavljaju jedan od najvažnijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, naročito kada su povezani sa regionima ključnim za globalnu proizvodnju i transport  energenata.

Najznačajniji cenovni šok dogodio se tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su arapske članice OPEC-a uvele naftni embargo protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika. Kao posledica toga, cena nafte je porasla sa približno tri dolara na preko 12 dolara po barelu u roku od svega nekoliko meseci. Ovaj događaj je izazvao prvu globalnu energetsku krizu, doveo je do stagflacije u razvijenim ekonomijama i trajno je promenio odnos snaga između proizvođača i potrošača  energije.

Drugi veliki skok cena nafte usledio je nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je politička nestabilnost dovela do pada proizvodnje od skoro 4–5 miliona barela dnevno. Iako je realni gubitak ponude bio delimično nadoknađen od strane drugih proizvođača, panika na tržištu je izazvala porast cene nafte sa 15 na više od 35 dolara po barelu. Ovaj događaj je pokazao da percepcija rizika i očekivanja tržišta mogu imati jednako snažan uticaj kao i stvarni poremećaji u snabdevanju.

Iransko-irački rat (1980–1988) je dodatno destabilizovao tržište jer su obe države bile značajni izvoznici nafte. Tokom tzv. „Tanker rata“, napadi na naftne tankere i infrastrukturu u Persijskom zalivu ugrozili su sigurnost pomorskih ruta, naročito u blizini Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte.  Kao rezultat toga, cene su ostale visoke tokom većeg dela 1980-tih godina, a tržište je postalo izrazito  osetljivo na geopolitičke rizike.

Sličan efekat zabeležen je tokom Zalivskog rata (1990–1991), nakon invazije Kuvajta od strane Iraka. Tada je tržište privremeno obustavljena isporuka nafte iz Iraka i Kuvajta (oko 4,3 miliona barela dnevno), što je izazvalo nagli skok cena sa približno 17 dolara na preko 40 dolara po barelu u svega nekoliko meseci. Strah od širenja sukoba na Saudijsku Arabiju je dodatno pojačalo tržišnu nestabilnost.

Rat u Iraku 2003. godine nije izazvao trenutni šok poput onog iz 1973. ili 1990. godine, ali je značajno povećao dugoročnu geopolitičku neizvesnost. Očekivanja poremećaja u snabdevanju doprinela su kontinuiranom rastu cena tokom narednih godina, što je kulminiralo istorijskim maksimumom od oko 147  dolara po barelu u junu 2008. godine.

Očigledno je da ratni sukobi utiču na cenu nafte ne samo kroz direktno smanjenje ponude, već i kroz povećanje geopolitičkog rizika, neizvesnosti i troškova osiguranja transporta. Posledično, tržište nafte ostaje izuzetno osetljivo na konflikte u Persijskom zalivu i širem Bliskom istoku. Shodno tome, poslednja ratna dešavanja u tom regionu koja su nastala nakon združenog napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u subotu 28. februara, uzrokovala su otežano snabdevanje i posledično porast cene nafte na svetskom tržištu.