Zašto svet beži od dolara?

Udeo američkog dolara u globalnim deviznim rezervama pao je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, u poslednjem kvartalu prošle godine, na najniži nivo u poslednjih 25 godina. To je treći kvartal zaredom da se smanjuje učešće američke valute u rezervama svetskih centralnih banaka.

U isto vreme, udeo juana u globalnim rezervama nastavio je uspon, dostigavši nivo od 2,25 odsto, pri čemu su rezerve u kineskoj nacionalnoj valuti, od oktobra do decembra prošle godine, skočile za 9,0 procenata, tačnije na 267 milijardi, u dolarskoj protivvrednosti. Evro zahvata 20,5 odsto svetskih deviznih rezervi, ali je na najvišem nivou bio 2009. godine, sa udelom od 28 odsto. Ukupna vrednost svetskih deviznih rezervi u svim valutama iznosi oko 12.000 milijardi dolara.

“Aktuelno smanjivanje udela dolara u ukupnim deviznim rezervama posledica je procena valutnog rizika u najvećim svetskim centralnim bankama. Takođe je i učešće zlata poraslo kod većine svetskih banaka u ovom momentu, što je donekle i očekivano u nesigurnim vremenima”, komentariše za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Prema njegovim rečima, treba imati na umu da je dolar i inače pomalo rizična valuta, pa kad analitičari procene da nije posebno siguran, preporučuju smanjivanje udela rezervi izraženih u njemu, a povećavaju u drugim valutama. To nije novi niti nepoznati mehanizam, nego je tržište odlučilo sada da odreaguje na ovakav način.

“Očigledno je procena da je rizik kod dolara povećan. Moguće je da je ekspanzivna monetarna politika FED doprinela takvoj situaciji, jer kada je nečeg previše u opticaju – u ovom slučaju, dolara – a još se najavljuje njegovo dodatno upumpavanje u američku privredu u periodu pred nama, onda je neminovno da u nekom trenutku on izgubi određeni deo svoje vrednosti”, kaže profesor Grubišić.

S druge strane, juan je počeo da se pojavljuje u široj slici. Čak je u Aziji cena nafte počela da se izražava na pojedinim berzama u “petrojuanima”, a ne petrodolarima, što je bila dosadašnja praksa. To samo pokazuje da dolazi do nekakve smene, odnosno otklona od globalne zavisnosti izražavanja različitih oblika aktive (zlato, kriptovaute, npr.) kroz američku nacionalnu valutu.

No, to ne menja činjenicu da su čak i najveći političko-ekonomski protivnici SAD, Kina i Rusija i dalje preterano dolarizovani, pa tako kineska i ruska centralna banka i dalje drže ogromne devizne rezerve u dolarima.

“Možda upravo zato dolazi do novonastale situacije. Procenjeno je da je prevelika zavisnost svetske privrede o dolaru, a on to kroz svoj potencijal više ne može da podrži u dosadašnjem učešću. I u specijalnoj korpi vučenja u MMF dolar učestvuje sa 41 odsto, što je nerealno mnogo. Juan je ušao u tu korpu valuta tek 2016. godine i zauzima manje od sedam odsto”, pojašnjava Grubišić, i zaključuje da je zbog svega navedenog dobro što je i Narodna banka Srbije u poslednjih nekoliko godina kroz refinansiranje i prevremeno otplaćivanje umanjila udeo dolara u javnom dugu naše zemlje, kao i u deviznim rezervama.