Zavisnost od palminog ulja negativno utiče na svetske ekosisteme

Pre sedamnaest godina jedan od najvažnijih održivih ciljeva za svetsku proizvodnju hrane bilo je sprečavanje širenja plantaža za proizvodnju palminog ulja, koje su nastajale uništavanjem kišnih šuma. Sada statistike pokazuju da 80 odsto ovog tržišta ostaje netaknuto naporima ekološke zajednice jer niko ne želi da plati za proizvod sa sertifikatom održivosti.

Gotovo petina palminog ulja proizvedenog 2020. godine ima sertifikat organizacija poput Okruglog stola za održivo palmino ulje (RSPO), ali potrošači kupuju samo polovinu istog. Ostatak, revidiran i nezavisno verifikovan, prodaje se prehrambenim kompanijama i drugim kupcima bez premije na održivost kao nesertifikovano ulje, navodi direktor United Plantations Bhd. Karl Bek Nilsen (Carl Bek-Nielsen), čija je firma prva dobila sertifikat 2008. godine.

Kako kaže Bek Nilsen, podrazumevalo se i postojala je vrsta verbalnog dogovora da će, ukoliko uzgajivači palmi proizvode sertifikovano palmino ulje pod okriljem RSPO, postojati tržište za ovo ulje. Ipak, potrošači i veliki proizvođači hrane, uključujući i evropske maloprodaje, nisu spremni da plate više za ovaj tip proizvoda, piše Bloomberg.

Razlozi koji su doveli do neuspeha uzgajivača, prodavaca i potrošača da naprave tržište za ulje koje nije nauštrb šuma i biodiverziteta su mnogi i raznovrsni, počevši od toga da su manje farme koje proizvode dve petine globalnih zaliha, pa sve do kupaca koji nisu svesni šta kupuju. Ipak, sa rastom globalne prehrambene krize, uništenja tropskih šuma i globalnog zagrevanja, potreba za kontrolom štete izazvane dominantnim vidom tropske agrikulture je neophodna.

Palmino ulje je jeftino, ima ga u izobilju i verovatno je najraznovrsnije od svih proizvoda velike poljoprivrede. Kao što se sirova nafta prerađuje u druge vrste goriva, plastiku i petrohemiju i palmino ulje se rafiniše, destiluje, filtrira i meša sa brojnim čvrstim i tečnim proizvodima koji prave penu u sapunu, fiksiraju boju karmina, čine krofne hrskavijim, umekšavaju hleb i čine čokoladu finijom i sjajnijom.

Većina nas u proseku konzumira oko osam kilograma palminog ulja svake godine, a veći deo vremena nismo ni svesni da to što jedemo ili mirišemo sadrži supstance crvenog voća sa palminog drveta. Razlog je to što ulje i njegovi derivati mogu da se pojave na listi sastojaka sa više od 200 imena, navodi ekološka grupa Orangutan Alliance.

Specifični uslovi potrebni za uzgajanje palmi, koje vode poreklo iz zapadnog dela Afrike, doveli su do deforestacije velikih površina kišnih šuma. Podaci satelita Svetske šumske straže pokazuju da je od 2002. do 2020. godine nestalo 17 odsto kišnih šuma u Maleziji i 10 odsto u Indoneziji.

Pored uništavanja šuma zarad uzgoja palmi, prerada, pakovanje, transport i upotreba proizvoda sa palminim uljem stvara emisije gasova. Internacionalni savet za čist saobraćaj procenjuje da farme palmi u Indoneziji i Maleziji emituju oko 500 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, i tako doprinose globalnim emisijama ugljenika sa 1,4 odsto, što je gotovo isti procenat kao u sektoru avijacije.

RSPO grupa procenjuje da preko 19 miliona tona globalnih zaliha palminog ulja ima sertifikat održivosti, što znači da oko 81 odsto istih uopšte nije sertifikovano.

Gotovo 40 odsto svetskih zaliha palminog ulja se proizvodi na malim farmama čiji vlasnici ne razumeju važnost sertifikacije ili nemaju dovoljno novca za to.

U bogatijim zemljama vidi se neka vrsta napretka. Iz kompanije Unilever, koja je jedan od najvećih svetskih otkupljivača palminog ulja, navode da potrošači sve češće traže da znaju poreklo proizvoda. Zbog toga je ova kompanija odlučila da do 2023. godine uspostavi saradnju isključivo sa dobavljačima sa sertifikatom održivosti, te da tako učini svoju politiku poslovanja transparentnijom.

Ekolozi napominju da bi bojkotovanje palminog ulja moglo biti i gore za planetu od njegove upotrebe. Razlog je to što je palmino ulje gotovo deset puta produktivnije od sojinog i suncokretovog ulja. Plantaže palmi, globalno gledano, čine oko sedam odsto obradive zemlje, a proizvode 40 odsto jestivog ulja. Zamena ovog ulja alternativnim bi zahtevala kultivisanje još većih površina.