Zbog loših uslova rada trećina radnika želi da napusti zemlju

Anketa koju su sproveli Unija slobodnih sindikata (USS) i agencija Defakto, uz podršku Međunarodne organizacije rada (MOR), pokazuje da o odlasku iz Crne Gore zbog rada i života u inostranstvu, većih zarada i dostojanstvenih uslova rada ozbiljno razmišlja 33,8 odsto zaposlenih.

O napuštanju zemlje razmišlja čak 67,3 odsto mlađih od 30 godina, kao i 55,4 odsto onih koji rade kod privatnika i 54,6 odsto onih sa nižim primanjima.

Generalni sekretar USS Srđa Keković kaže da ukoliko ne budu poboljšane zarade i uslovi rada, odlasci u inostrantsvo će se povećavati kako se Crna Gora budu približavala Evropskoj uniji.

“Kako što se desilo kod zemalja regiona Hrvatske i Slovenije, kada su postali članice EU došlo je do ogromnog rasta odlazaka radnika u bogatije zemlje što je ugrozilo njihovu privredu, pa su oni radnike uzimali od nas i ostalih zemalja okruženja. Moramo ozbiljno da shvatimo ove probleme i sa poslodavcima i vladom radimo na smanjenju uzroka”, rekao je Keković.

Rezultati ankete pokazali su da čak 51,2 odsto zaposlenih ima ugovore na određeno ili za povremene i privremene poslove, 40,9 procenata zaposlenih ne dobija naknadu za prekovremeni rad, a 30,3 odsto je prijavljeno na zaradu manju od stvarne.

Zaposleni u Crnoj Gori prosečno imaju godišnji odmor sedam dana kraći od zakonskog minimuma, dok svega 10 odsto zaposlenih u privatnom sektoru je sindikalno organizovano.

Ugovor o radu na neodređeno vreme ima 48,8 odsto zaposlenih, dok ugovor na određeno na po nekoliko meseci ima 40,6 odsto. Ugovore o privremenim i povremenim poslovima ima 8,1 odsto, a ugovor sa agencijom za ustupanje zaposlenih 2,5 odsto radnika.

Srđa Keković navodi da je zabrinjavajuće što više od polovine zaposlenih ima nestalne ugovore, da se nalaze pod stalnim pritiskom poslodavca i da zbog straha od gubitka posla prihvataju takve uslove. Dodaje i da ankate pokazuje da je tamo gde ima sindikata manje takvih ugovora, jer 83,7 odsto članova sindikata ima ugovore za stalno.

Anketa pokazuje i da 30,3 odsto zaposlenih radi u sivoj zoni, odnosno da su prijavljeni na zaradu koja je manja od stvarne.

Od onih koji rade prekovremeno, 40,9 odsto je istaklo da za to ne primaju naknadu. Najčešće pravo za koje su zakinuti radnici je naknada za praznični rad 17,6 odsto, naknada za prekovremeni rad 15,6 odsto, pravo na praznični odmor 15 odsto, pravo na zaradu 14 odsto, na plaćeno odsustvo 11,7 odsto, sedmični odmor 10,1 odsto.

Čak 17,6 odsto je reklo da uopšte ne koristi godišnji odmor.

Najbrojnija grupa su oni koji imaju godišnji odmor od 14 radnih dana, odnosno sedam dana manje od zakonskog minimuma. Keković je naveo da je kod onih koji su sindikalno organizovani prosek dana godišnjeg odmora 23 radna dana.

Na pitanje “koliko treba da iznosi minimalna zarada za puno radno vreme koja bi mogla da omogući egzistenciju četvoročlanoj porodici”, navedeni su iznosi od 250 do 2.000 evra, dok je prosek bio 900 evra.

U anketi, sprovedenoj od 7. aprila do 10. maja ove godine, učestvovalo je 1.010 zaposlenih koji su imali bilo kakav ugovor o radu sa poslodavcem, pišu Vijesti.