Zbog nelojalne konkurencije stranih firmi, domaće kompanije ostaju bez radnika

Nemački privrednici mogu da očekuju, kako ovih dana najavljuje kancelarka Angela Merkel, ulaganja „gigantskih“ suma u industriju, a kako bi, pošto se pandemija povlači i svet vraća u normalu, ona ostala konkurentna u visokotehnološkim sektorima.

Na „gigantske“ sume sigurno ne mogu da računaju privrednici u Srbiji. Prema onome što se od njih moglo čuti, na to se i ne žale. Sve uglavnom podržavaju i smatraju velikim benefitom za relativno normalno poslovanje to što je makroekonomska slika Srbije stabilna.

„Privrednici imaju i relativno dobar pristup kreditnoj podršci, kurs dinara je stabilan, i u tom smislu postoje uslovi za normalno poslovanje“, kaže za portal Biznis.rs predsednik Metalac Grupe i dugogodišnji član kluba „Privrednik“ Dragoljub Vukadinović.

Prema njegovim rečima, privredi je važno da država nađe načina da smanji pritisak zahteva za brojna plaćanja koja ispostavlja poslovnom svetu.

„Već dugo godina je zahtev privrede da se umanje porezi i doprinosi na zarade i država mora naći načina da to konačno i reši. I ostali porezi koji opterećuju poslovanje firmi su izuzetno visoki, ali ni oni nisu jedini problem. Ima tu i brojnih drugih parafiskalnih nameta koje svako preduzeće u Srbiji mora da plati. Kada se sve to sabere, nameti države sa raznih nivoa su veoma opterećujući za poslovanje“, navodi Vukadinović.

On dodaje da se sve više kao problem kristališe nelojalna konkurencija stranih firmi koje od države primaju subvencije, u odnosu na domaće kompanije.

„Strane firme koje dobijaju subvencije naše države, upravo zahvaljujući tom novcu iz budžeta Srbije plate nešto više, pet do deset hiljada proizvodne radnike. Tako u pogonima čiji su vlasnici domaći investitori, a koji nemaju subvencije, nema ko da radi, jer ljudi odlaze zbog te razlike u plati koju, zapravo, daje naša država. Problem radne snage postaje sve veći. Znam za slučaj da iz jednog mesta u Vojvodini čitav autobus radnika ide u Mađarsku, kako bi tamo radili u pogonu, za nešto veću platu. Država to mora imati u vidu“, ističe Vukadinović.

Pozivajući se na iskustva drugih država i njihovog odnosa prema lokalnim kompanijama, Vukadinović napominje da vlasti moraju da se pozabave zaštitom svoje privrede.

„Mi koristimo uvozne sirovine, čije su cene na svetskim berzama u poslednjih godinu dana izuzetno porasle. U tom smislu, država ne može da nam pomogne, jer Srbija, uglavnom, te sirovine i ne proizvodi. Ali, ako već ne može da se postavi kao što to danas radi Kina ili Rusija ili neke druge zemlje, a koje obezbeđuju da domaće firme dobijaju inpute za svoju proizvodnju za cene koje su i do 30 odsto niže od tržišnih, mora da osmisli drugi način podrške domaćim investitorima i njihovim kompanijama“, zaključuje Vukadinović.

Nekadašnji guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof. dr Dejan Šoškić za portal Biznis. rs napominje da postoje stvari koja država za privredu treba da uradi u kratkom roku, odnosno taktički, ali i stvari koje su strateške.

„U kratkom roku, odnosno taktički Srbija mora da bude oprezna po pitanju rasta javnog duga, zbog loših performansi naše privrede poslednjih deset godina, ali i zbog potencijala da se uslovi zaduživanja na svetskom tržištu promene na našu štetu. Uz to, potrebno je dovesti u sklad politiku rasta plata sa politikom deviznog kursa i kretanjem produktivnosti u našoj privredi radi zaustavljanja gubitka u konkurentnosti koja se dešava poslednjih godina“, ističe prof. Šoškić.

On podseća i da je ubrzanje privrednog rasta Srbije moguće samo ako se ozbiljno uredi društveni sistem naše zemlje.

„Strateški je važno da se bitno ojačaju institucije i oslobode partijske kontrole. Ovde, pre svega, mislim na pravosudne, ali i druge državne institucije. Samo na taj način je moguće postepeno uvesti red u ogromna rasipanja u javnom sektoru na štetu poreskih obveznika, uglavnom zbog korupcije, u uspostavljanje fer i slobodnog tržišta, a i jedno i drugo će generisati rast investicija, posebno domaćih privatnih investicija, i rast efikasnosti investicija, što onda vodi rastu bruto domaćeg proizvoda„, kaže prof. Šoškić.

Prof. Šoškić napominje da je važno da se obezbede istovremeno i  mnogo veća ulaganja i reforme u obrazovanju, nauci, zdravstvenog sistema, pa i kulturi.

„Država treba da kreira uslove da naši građani poseduju kvalitetna i inovativna znanja,  ključna za konkurentan i dinamičan privredni rast u budućnosti i za promenu na bolje slike i pozicije naše zemlje na svetskom tržištu“, zaključuje prof. Dejan Šoškić.