ZDRAVSTVENA KRIZA UZROK ISTORIJSKE RECESIJE UN ukazuju na rekordan broj ugroženih i nezaposlenih

Ujedinjene nacije (UN) trasiraju put za oporavak privrede i očuvanje radnih mesta posle virusa Covid-19, poručuju da nema povratka na „staru normalu“ i da treba proširiti međunarodnu podršku kako bi se ljudima u svim delovima sveta obezbedio pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.

Zdravstvena kriza koju je doneo Covid-19 dovela je do istorijske recesije sa rekordnim brojem ugroženih i nezaposlenih, što je izazvalo nezabeleženu ljudsku krizu koja najviše pogađa najsiromašnije, a posebno žene i decu, saopštile su UN.

U novom okviru koji je u ponedeljak predstavljen kao mapa puta za podršku državama u socijalnom i ekonomskom oporavku, Ujedinjene nacije pozivaju na veliko proširenje međunarodne podrške i preuzimanje obaveze da se ljudima u svim delovima sveta obezbedi pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.

UN kroz okvir za neodložan socioekonomski odgovor na Covid-19, koji čine zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene, poziva na očuvanje radnih mesta, preduzeća i izvora egzistencije da bi društva i privrede što pre i sigurnije krenuli putem oporavka.

„Ovo nije samo zdravstvena, već i ljudska, radna, humanitarna i razvojna kriza. I ne pogađa samo najugroženije. Ova pandemija pokazuje da smo svi u riziku, jer naša snaga zavisi od najslabijeg zdravstvenog sistema. Do sada nezabeležen obim pandemije zahteva da i odgovor bude jači nego ikada“, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš (António Guterres) .

Sve što radimo za vreme i nakon ove krize, kako kaže, mora da bude usmereno ka izgradnji ravnopravnijih, inkluzivnijih i održivijih privreda i društava otpornijih na pandemije, promene klime i brojne druge globalne izazove koji su pred nama.

Podsećajući da je za vreme epidemije ebole 2014. godine više ljudi umrlo zbog prekida u pružanju socijalnih usluga i ekonomskog pada nego od samog virusa, okvir je usredsređen na potrebe i prava onih koje pandemija najviše pogađa – najugroženijih država, grupa i onih koji su u riziku da budu zanemareni.

Na osnovu naučenog iz svetske ekonomske i finansijske krize 2008-2009. godine, okvir ukazuje da su države koje imaju jake sisteme socijalne zaštite i osnovne usluge pretrpele najmanju štetu i najbrže se oporavile.

Da bi se sprečilo da milijarde ljudi zapadnu u siromaštvo, vlade u celom svetu treba što pre da prilagode, prošire i povećaju mere zaštite, kao što su novčani transferi, pomoć za hranu, programi socijalnog osiguranja i davanja za decu, kako bi pružile podršku porodicama.

UN pozivaju na što veću podršku radi prevazilaženja predstojećih izazova, uključujući neodložno reagovanje sistema socijalne zaštite u skladu sa različitim efektima pandemije na ugrožene grupe, decu, žene, muškarce, kao i one koji rade u neformalnom sektoru. To je hitno s obzirom da četiri milijarde ljudi, odnosno više od pola svetskog stanovništva, uključujući dve trećine dece, nema nikakvu socijalnu zaštitu ili je postojeća zaštita neadekvatna, navodi se u saopštenju.

Timovi UN koji rade u 162 države i teritorije će u sledećih 12 do 18 meseci realizovati ovaj plan oporavka, pod vođstvom stalnih koordinatora UN i uz podršku globalne i regionalne mreže eksperata. Značajan deo postojećeg portfolija programa održivog razvoja, vrednog 17,8 milijardi američkih dolara, čiji su nosioci sva tela u sastavu UN, biće preraspodeljen u skladu sa potrebama reagovanja na Covid-19.

S obzirom na obim i domet socioekonomskih efekata pandemije, biće potrebna i dodatna sredstva, a kao podršku generalni sekretar je osnovao Fond Ujedinjenih nacija za reagovanje na pandemiju Covid-19 i oporavak od nje.

Projektovane finansijske potrebe Fonda u prvih devet meseci iznose milijardu dolara, a ponovna procena će biti naknadno izvršena. Generalni sekretar pozvao je i na multilateralni dogovor da se izdvoje sredstva u iznosu od najmanje deset odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi odgovor na krizu bio delotvorniji nego ikada ranije.