“ZELENA TRANZICIJA” SRPSKE ENERGETIKE JE SKUPA ALI I NEOPHODNA, upozoravaju energetski stručnjaci

Prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije je skup i dugotrajan posao, ali nepreduzimanje mera u borbi protiv klimatskih promena bilo bi još skuplje, istaknuto je na okruglom stolu u organizaciji Saveza energetičara,

Predsednik skupštine Saveza energetičara Milun Babić u uvodnom izlaganju podsetio je na procene da bi nepreduzimanje mera iz oblasti klimatskih promena napravilo 53 milijarde evra veće troškove nego primena Strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, ključnog dokumenta za sprovođenje energetske tranzicije u našoj zemlji.

„Do 2030. Srbija bi trebalo da smanji emisiju gasova za 13 odsto u odnosu na 2010. godinu, a uz pomoć EU mogla bi da poboljša te rezultate pet puta“, ocenio je Babić. On je istakao da to podrazumeva energetsku analizu kompletne infrastrukture u zemlje, ali i da je potrebna politička podrška za stvaranje odgovarajućeg zakonodavnog okvira.

Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović podsetio je da je Srbija već od 2000. godine do danas pretrpela štetu od oko sedam milijardi evra zbog klimatskih promena. On je naglasio da danas ipak postoji politička podrška u Srbiji za takozvanu “Zelenu tranziciju“. Mitrović je upozorio i na konkretne probleme u prelasku na ekološke energetske izvore, jer je na primer i dalje veoma skup priključak na gas, a imamo ozbiljne probleme sa kvalitetom vazduha.

Predsednik Upravnog odbora Saveza energetičara Nikola Rajaković smatra da su Srbiji nesumnjivo potrebni novi izvori energije, i veruje da je budućnost u solarnim kapacitetima.

On ističe da se solarne elektrane brzo grade i najmanje negativno utiču na okolinu, i dodaje da su oblasti poput basena Kolubare ili Kostolca, idealna mesta gde bi takvi kapaciteti mogli da se grade po zatvaranju termoelektrana i završetku eksploatacije uglja.