Zemlje istočne Azije beleže snažan rast izvoza

U 2020. godini najviše su se tražili proizvodi za zdravstvenu zaštitu, digitalne usluge i oprema za „kućne kancelarije“, dok je potražnja za međunarodnim putovanjima i za ugostiteljskim uslugama snažno pala.

Globalna trgovina snažno se oporavila u prvom tromesečju zahvaljujući azijskom izvozu, a u drugom tromesečju rast bi trebalo da se ubrza, uz podršku robne razmene, navodi se u izveštaju sa Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD).

Trgovinska razmena porasla je u prvom tromesečju 10 odsto, podstaknuta pre svega izvozom iz istočne Azije, objavio je UNCTAD. Zemlje u toj regiji doživele su procvat nakon što su već u ranoj fazi pandemije uspešno suzbile širenje korona virusa, što im je omogućilo da se brže oporave i iskoriste skok globalne potražnje za proizvodima povezanim s Covid-19, objašnjavaju u UNCTAD.

Kina, Singapur, Južna Koreja, Tajvan i Vijetnam su među zemljama koje su zabeležile rast izvoza.

„Ponašanje potrošača promenilo se iz korena“, zaključuju iz UNCTAD, upozoravajući da pojedini novi potrošački obrasci možda neće nestati s pandemijom. Nastavak rasta trgovinske razmene u ovoj godini trebalo bi da bude snažniji u istočnoj Aziji i razvijenim zemljama dok će brojne druge države teško držati korak.

Vrednost globalne razmene trebalo bi u drugom tromesečju da dostigne 6.600 milijardi dolara, što bi značilo da će zabeležiti skok za trećinu u poređenju s najnižom tačkom u 2020. godini. Trebalo bi da nadmaši i pretpandemijski nivo iz 2019. godine, i to za oko tri odsto.

Iz UNCTAD upozoravaju da je napetost koju je izazvalo širenje zaraze stvorila „veliku neizvesnost“ u trgovini, nateravši neke proizvođače i vlade da pokušaju „proizvodnju da premeste bliže potrošačima“, piše Novac.hr.

Očekuju i da će vlade upotrebiti brojne mere kako bi podstakle privredu nakon pandemije, a s obzirom na „kontinuirane diplomatske trzavice među pojedinim velikim ekonomijama i teškoće u multilateralnom trgovinskom sistemu, to bi moglo ograničiti trgovinu.

Podsetimo, Kina je prema podacima iz aprila zabeležila snažan rast izvoza.

Kineski izvoz u aprilu porastao je za 32,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, dok je uvoz u Kinu povećan za 43,1 procenat prošlog meseca. Rast kineskog uvoza iz SAD u aprilu bio je 51,65 odsto, odnosno 13,94 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio 42,05 milijardi dolara, što je rast za 31,16 odsto.

Oporavak američke ekonomije i kriza korona virusa u Indiji pomogli su da se povećaju kineski trgovinski podaci u aprilu, a količine robe su „verovatno blizu cikličnog vrhunca“, ocenili su analitičari, prenosi South China Morning Post.

Ukupna vrednost kineskog izvoza u aprilu bila je 263,93 milijarde dolara, prema podacima Državnog zavoda za statistiku. Aprilski uvoz u Kinu dostigao je vrednost 221,07 milijardi dolara. Ovo je bio deseti uzastopni period rasta izvoza i sedmi period rasta uvoza.

Ukupni trgovinski suficit Kine iznosio je 42,85 milijardi dolara u aprilu, u poređenju sa 13,8 milijardi dolara u martu. Analitičari navode da su dva faktora presudno uticala na snažan rast izvoza. Prvi je snažan oporavak američke ekonomije, koji podstiče globalnu potražnju, a drugi je kašnjenje proizvodnje u Indiji, zbog čega se mnogi poslovi prebacuju u Kinu.