VLADE SKLADIŠTE NAMIRNICE Stopiran izvoz domaćih dobara

Vlade nekih zemalja, usled pandemije korona virusa, počele su da skladište prehrambene proizvode u svojim magacinima. Više nisu samo prodavci i građani ti koji to čine.

Kazahstan, jedan od najvećih svetskih dobavljača pšeničnog brašna, zabranio je izvoz ovog proizvoda, zajedno sa drugima poput šargarepe, šećera, krompira. Srbija je zaustavila izvoz suncokretovog ulja i slične robe. Rusija je zabranila isporuke i saopštila da na nedeljnom nivou procenjuje situaciju. Ova dešavanja potegla su pitanje da li će to ugroziti slobodnu razmenu na svetskom tržištu na dalje i da li se ide ka nacionalizmu što se tiče osnovnih životnih namirnica, prenosi Bloomberg.

„Već vidimo šta se dešava i možemo da zaključimo da će zatvaranje u okvirima granica biti sve gore“, izjavio je Tim Berton, direktor istraživanja potencijalnih rizika u okviru istraživačkog centra Chatham House u Londonu.

Iako ima dovoljno zaliha hrane, logističke prepreke otežavaju nabavku proizvoda tamo gde su neophodni, jer je pandemija korona virusa izazvala nepredviđena dešavanja kao što su panična kupovina i manjak radne snage.

Potrošači širom sveta i dalje pune svoje ostave, a ekonomski ispadi usled virusa tek počinju. Veća trgovinska ograničenja podsećaju na to da protekcionizam nekada može naneti više štete nego koristi.

Mnoge vlade su primenile ekstremnije mere, postavljajući policijski čas i ograničavajući svoje građane na nabavljanje osnovnih stvari. To bi se moglo desiti i sa prehrambenom politikom, rekla je En Berg (Ann Berg), nezavisni konsultant i dugogodišnji poljoprivredni trgovac. „Možemo videti ponašanje poput onog u ratnom stanju, kontrolu cena i sakupljanje zaliha na državnom nivou“, istakla je ona.

Kina, najveći uzgajivač i potrošač pirinča, obavezala se da će više nego ikad kupovati od svojih domaćih uzgajivača, iako vlada već ima ogromne zalihe pirinča i pšenice dovoljne za godinu dana.

Ključni uvoznici pšenice uključujući Alžir i Tursku, takođe su objavili nove tendere, dok je Maroko saopštio da će obustava uvoznih carina za pšenicu trajati do sredine juna.

Koristeći nacionalne pristupe ekonomije, vlade različitih država rizikuju da naruče međunarodni sistem koji je poslednjih nekoliko decenija postao veoma zavisan i povezan.

Kazahstan je već zaustavio izvoz drugih prehrambenih proizvoda kao što su heljda i luk, pre nego što je ove nedelje prekinuo izvoz pšeničnog brašna. Ovaj drugi potez može da utiče negativno na kompanije širom sveta koje su se oslanjale na ove zalihe kako bi proizvodile hleb.

Određeni broj zemalja i dalje izvozi svoju robu, jer bi prekidi u tim pošiljkama imali velike globalne posledice

„Ako vlade ne rade kolektivno i kooperativno kako bi osigurale da postoji globalna ponuda, ako nastave da stavljaju svoje države na prvo mesto, doći će do mnogo gore situacije“, izjavio je Benton. On je upozorio da panična kupovina zajedno sa protekcionističkim politikama može rezultirati sa većim cenama hrane, što je proces bez kraja. „Ako panično kupujete na tržištu za berbu naredne godine, cene će rasti, a ako cene rastu, kreatori politika će više paničiti“, istakao je Benton.

Visoke cene prehrambenih proizvoda mogu imati velike posledice. Cene hleba imaju dugu istoriju početnih nemira i političke nestabilnosti. Tokom porasta cene hrane 2008. i 2011. godine, bili su nemiri u 30 zemalja širom Afrike, Azije i Bliskog istoka.

„Bez snabdevanja hranom, društva se potpuno raspadaju“, napomenuo je Benton.

Pročitajte još: