Zlato za crne dane više nije štednja koju građani praktikuju

Uprkos tome što cena zlata na svetskom tržištu raste, čini se da je sve manji broj onih koji se odlučuju na tu vrstu štednje. Iako se zlato oduvek čuvalo za crne dane i u teškim vremenima prodavalo po potrebi, danas se sve manje kupuje i prodaje, što potvrđuju i zlatari. I dok države više nego ikad ulažu u zlato čija cena iz kvartala u kvartal raste, za samo jedan gram zlata lošijeg kvaliteta u zlatarama se može dobiti 1.700 dinara.

Kada je reč o građanima, oni mogu da ulažu u investiciono zlato, ali je ta praksa kod nas još nedovoljno razvijena. Zbog toga, oni koji imaju novca, uglavnom kupuju dukate ili ono što im je trenutno potrebno, piše RTS.

U jednoj ekskluzivnoj zlatari u Beogradu kažu da se tražnja zlata povećala od početka pandemije.

„Ljudi kao da su izgubili poverenje u novac i najviše kupuju dukate i drago kamenje. Nama je na promet najviše uticalo to što nije bilo venčanja, krštenja i drugih slavlja, ali sada se situacija polako popravlja. Zlato nikada ne može propasti i njegova cena u krizama uvek raste, tako da sve ono što imamo kod kuće, u ličnom vlasništvu, predstavlja određenu sigurnost“, kaže Nevena, koja je i vlasnica zlatare.

Prema njenim rečima, najviše se kupuje vereničko prstenje od zlata sa brilijantima i burme.

„Za verenički prsten potrebno je izdvojiti jednu prosečnu platu. I naša preporuka je da se toliko novca pripremi, jer je to nešto što će vaša buduća žena nositi ceo život“, dodaje ona.

Obilazak zlatara po gradu pokazao je da je u manjim porodičnim zlatarskim radnjama prodaja u poslednjih godinu i po dana slaba.

„Prodaja je gotovo stala i kupuje se minimalno. Za krštenja i rođenja više se ne kupuje kao ranije. Ako je reč o bliskoj familiji, onda se i odvoji nešto novca, a za dalju rodbinu i prijatelje, kupuje se samo minimalno“, navodi Miloš, čija porodica decenijama drži zlataru.

“Zubno” zlato na ceni

Za gram zlata najlošijeg kvaliteta može se dobiti 1.700 dinara, a za gram onog najfinijeg i 3.850 dinara. Isplativo je, pa čak i popularno, takozvano zubno 20-karatno zlato, čija je otkupna cena nešto viša od četiri hiljade po gramu.

Oni koji imaju neoštećeni dukat Franc Jozef mogu da ga prodaju i za 20.000 dinara, dok se najviše novca, 194.000 dinara, može dobiti za zlatne kovanice, kao što je, na primer, kovanica Bečke filharmonije.

„Kako sada stvari stoje, izgleda da su građani većinu kućnog nakita već prodali“, kaže Miloš i dodaje da retko ko dolazi da proda zlato.

„Ako se neko i odluči da proda zlatan nakit obično odmah traži i novac. Najteže se odričemo uspomena, ali se dešava da građani prodaju i verenički prsten i burmu. Najčešće se radi zamena, pa za stari nakit koji nije više moderan, dobijete nešto novo, što izliju zlatari“, dodaje Miloš.

Jedan gram srebra 40 dinara

Za razliku od zlata, cena srebra na svetskom tržišnu ne skače, pa je i u juvelirnicama jeftinije. „Najčešće kupuju studenti. Časte se nekom ogrlicom, narukvicom za koje treba izdvojiti od 1.000 do 1.500 dinara“, kaže Miloš.

Ako, pak, odlučite da prodate nešto od srebrnine, nećete se nimalo usrećiti. Naime, otkupna cena srebra u zlatari je samo 40 dinara za gram.