Domaći robot pomaže poljoprivrednicima u održavanju zelenih površina
AgrobiznisHi-techInovacijeIzdvajamo
12.12.2022 17:32 Autor: Julijana Vincan 12
Robotsku platformu na daljinsko upravljanje sa hibridnim pogonom na četiri točka osmislili su Nikola Lukičić iz Novog Sada i njegov tim iz startapa Farmbot, sa namerom da automatizuju sve procese održavanja vinograda, voćnjaka i ostalih zelenih površina. Njihov proizvod je mašina koja se zove Soter Rover, po starogrčkoj reči „soter“, koja znači „spasilac“.
Ovog robota, koji u sebi ima GPS navigaciju, u firmi zovu i Spasoje. Dugačak je oko dva metra sa alatom, širok 100 cm i težak oko 150 kg. Izuzetno je kompaktan i ima vučnu silu jednog voćarskog traktora sa oko 30 konjskih snaga.
„Rover se kreće uz pomoć četiri elektromotora, na svakom točku se nalazi po jedan, a ima mogućnost okretanja u mestu (zero turn) što mu daje preko potrebnu okretnost u situacijama gde su uski međuredni zasadi. Koristi alate motokultivatora koji se već nalaze na tržištu – za košenje, prskanje, oranje, čišćenje snega i površinsku obradu zemlje, a u stanju je da vuče i prikolicu sa 2.000 kg tereta“, objašnjava Lukičić u razgovoru za Biznis.rs.
Ideja se rodila na poljima lavande, koju članovi njegovog tima obrađuju od 2016. godine na obroncima Fruške Gore. Već tokom prve sezone uzgoja postalo im je jasno da su suočeni sa ozbiljnim problemom nedostatka radne snage i adekvatne mehanizacije za rad na strmim terenima.
„Kroz priču sa drugim poljoprivrednicima, konkretno vinarima i voćarima iz okoline, shvatili smo da se i oni susreću sa istim problemima održavanja zasada, konkretno rizikom od prevrtanja voćarskih traktora na strmim terenima prilikom košenja i oranja, i trovanja prilikom prskanja svojih zasada. Nakon što smo promenili pet različitih motokultivatora i traktora i dalje nismo mogli da kažemo da posao održavanja našeg zasada možemo da uradimo na bezbedan i lak način“, priseća se naš sagovornik.
Tada je nastala ideja da probaju da automatizuju neke od navedenih procesa u poljoprivrednoj proizvodnji i samim tim doprinesu održivom razvoju poljoprivrede u regionu.
„U prethodnoj kompaniji smo se bavili sklapanjem letelica na daljinsko upravljanje, kao i autonomnih letelica (kretanje pomoću autopilot tehnologije), tako da smo stečeno znanje i opremu iskoristili kako bismo dizajnirali i konstruisali prvi prototip Soter Rovera, koji je i danas u upotrebi. U standardnu opremu za upravljanje spada i džojstik kojim operater vrlo lako može da ovlada bezbednom kontrolom mašine. Takođe, kao standardna oprema je i video link preko kog operater može uživo da gleda sliku sa kamere na roveru i na taj način upravlja robotom na udaljenostima i do dva kilometra“, navodi Lukičić.
Robot koristi hibridni pogon, gde benzinski motor ima dve funkcije: prva je da pravi struju za kretanje robota kroz prostor, a druga da pogoni alat. On na sebi ima i izlaz od 220 V, tako da može da se koristi i kao mobilni agregat.
„Sve ovo za cilj ima da obezbedi ljudima da na jedan lak, bezbedan i zanimljiv način održavaju svoje imanje, bilo da je to košenje, prskanje, oranje ili čišćenje snega ili pak transport tereta“, naglasio je naš sagovornik.
Faza testiranja petog prototipa
Prvi prototip je nastao sredinom 2019. godine i od tada je ovaj tim u kontinuiranoj fazi razvoja tehnologije, gde svaki dan intenzivno testiraju opremu na terenu u svim mogućim uslovima. Trenutno su u fazi testiranja pete interacije prototipa, koji će ujedno biti i produkcijski model dostupan u slobodnoj prodaji.
„Trenutno se nalazimo u završnoj fazi razvoja produkcijskog modela robotske platforme i plan je da nam ‘rani korisnici’ (early adopter) budu na teritoriji Srbije, radi dobijanja povratne informacije o performansama Rovera i jednostavnijeg reagovanja u slučaju potrebe za modifikacijom. Od izuzetnog značaja nam je da održavamo kontakt sa korisnicima i pružimo adekvatnu tehničku podršku, kao i da na osnovu njihovih iskustava i potreba dalje unapređujemo proizvod“, objašnjava Nikola Lukičić.
Multifunkcionalnost kao prednost
Early adopteri i trenutni korisnici njihovog proizvoda su vinari i voćari na teritoriji Srbije, kojima automatizacija procesa održavanja zasada obezbeđuje najveći benefit, uštedom ljudskih resursa i vremena, ali i novca.
„U procesu smo sertifikacije proizvoda i proizvodnog procesa robotske platforme, što će nam obezbediti nesmetan izlazak na inostrano tržište koji je u planu za 2023. godinu. Usled situacije da se nalazimo na samoj granici dva tržišta (tržište kultivatora i tržište voćarskih traktora do 35 konjskih snaga) konkurenciju nam predstavljaju već afirmisane kompanije poput BCS-a i Husqvarne, koje se godinama bave proizvodnjom kultivatora i kosilica za poljoprivredu i domaćinstva, ali i nove, inovativne kompanije kao što su Evatech, Agri i Wright-Greenzie, koje se bore za svoje mesto na ovom izuzetno kompetitivnom tržištu“, navodi naš sagovornik.
Ipak, ono što njihov proizvod izdvaja od konkurencije jeste multifunkcionalnost, odnosno mogućnost povezivanja različitih traktorskih i kultivatorskih alata već dostupnih na tržištu, na njihovu robotsku platformu, putem kardanskog vratila.
„Pragmatičan dizajn i moderan pristup povezivanja tehničkih i mehaničkih komponenti na inovativnu šasiju (zaštićenu intelektualnu svojinu kompanije) omogućavaju platformi da na teško pristupačnim i zahtevnim terenima ostvari efikasnu radnu učinkovitost uz minimalno opterećenje, pri značajnoj uštedi resursa“, istakao je Lukičić.
Biznis model menjan najmanje tri puta
Prema njegovim rečima, budući da su pivotiranje (zaokret kojim se menja prvobitna ideja) i prilagođavanje tržišnim potrebama među ključnim odlikama svakog startapa, njihov biznis model je pretrpeo tri krucijalne izmene tokom razvojne faze u prethodnom periodu.
„Počevši od ideje konstrukcije autonomne kosilice za potrebe održavanja zasada do tri hektara, preko implementacije-nadogradnje multifunkcionalnog kardanskog vratila, pa sve do mogućnosti umrežavanja nekoliko robotskih platformi u jedan homogeni sistem (SWARM control), došli smo do finalnog proizvoda koji će robotizovati sve procese obrade zemljišta i održavanja zasada, i na taj način zameniti tradicionalnu agro-mehaniku i zadovoljiti potrebe korisnika“, obrazložio je osnivač startapa iz Novog Sada.
Jedna od ključnih kompetitivnih prednosti koje su uključili u svoj model poslovanja jeste pružanje usluge održavanja voćnjaka, vinograda i ostalih zelenih površina, pomoću inovativne opreme koju su sami dizajnirali i konstruisali.
„Ovakav model predstavlja jedinstven primer u praksi biznisa ozelenjavanja (landscaping)“, naglasio je naš sagovornik.
Dug put do pravih rezultata
Kao i kod svih kompanija koje se bave proizvodnjom hardvera, i njihov razvojni put bio je dug i mukotrpan. Nakon skoro četiri godine razvoja i testiranja nekoliko različitih iteracija prototipa, smatraju da su na dobrom putu i da se nalaze u finalnoj fazi razvoja proizvoda koji će se do proleća 2023. godine naći na tržištu.
Do sada su podršku i priznanja dobili sa više strana:
- Tokom 2021. godine tim Farmbot je učestvovao na takmičenju za Najbolju tehnološku inovaciju 2021 (NTI 2021) i osvojio treće mesto (nagrada od 500.000 dinara)
- U julu 2022. godine započeta je implementacija projekta Farmbot u okviru programa Raising Starts 2.0 koji organizuje Naučno-tehnološki park u Beogradu u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Vladom Švajcarske (podrška od 15.000 švajcarskih franaka)
- U septembru 2022. godine započeta je implementacija projekta Soter Rover 2.0 u okviru Programa ranog razvoja (Mini Grants) pod pokroviteljstvom Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije (podrška od 101.800 evra, uz sufinansiranje samog startapa od 30 odsto)
- Tim je učestvovao i na regionalnom takmičenju Balkathon 3.0, u organizaciji Regional Cooperation Council-a (RCC), i osvojio nagradu u kategorji Agriculture, Foodtech and Rural Development (podrška od 10.000 evra)
- Farmbot je nagrađen i sa sertifikatom (pečatom) izvrsnosti na EEN & SMART4ALL takmičenju održanom u Novom Sadu 7. jula ove godine
„Ovim putem je startap kompanija Farmbot, pored uloženog sopstvenog kapitala, prikupila značajna sredstva koja su nam omogućila da unapredimo kompletno poslovanje i proizvodnju uspostavimo u novom prostoru, obezbedivši time kontinuiran rad u narednom periodu“, ocenio je Lukičić.
Potpuno električna platforma u planu za budućnost
U ranim fazama razvoja, kako je istakao, potrebna je velika količina odricanja, imajući u vidu da rezultati proizilaze pre svega iz vere u proizvod, za koji validacija dolazi tek nakon nekoliko godina, a finansijska satisfakcija čak i kasnije.
„Stava smo da su digitalizacija i optimizacija radnih procesa u poljoprivredi i ozelenjavanju (landscaping) među najvažnijim kada je reč o očuvanju održivog poslovanja u ovim granama industrije“, naglasio je naš sagovornik.
Pročitajte još:
Dodao je da nastoje da budu jedni od pionira u ovom sektoru uz želju da pored proizvodnje samih robotskih platformi uspeju da edukuju poljoprivrednike o prednostima koje modernizacija poljoprivredno-prehrambene industrije donosi celokupnom poslovanju.
„S obzirom na to da težimo očuvanju životne sredine i biodiverziteta zemljišta, u planu nam je konstrukcija potpuno električne platforme sa poboljšanim performansama, koja bi u značajnoj meri doprinela našim ciljevima. Budući da je sveprisutan trend odlaska mladih ljudi iz ruralnih sredina u potrazi za poslom, naša vizija budućnosti je da edukacijom i modernim pristupom tradicionalnim poslovima pokušamo da ovaj zabrinjavajući negativan trend preokrenemo u njihovu korist“, najavio je Lukičić.
Jovana24
12.12.2022 #1 AuthorBas korisno
CUPKA
12.12.2022 #2 AuthorOdlicno, svaka cas. Mi smo pametan narod. Bravo zw Spasoja, nadam se da ce zaziveti kako kod nas tako i u svetu.
GOCA BG
12.12.2022 #3 AuthorSjajna prica,i verujem da ce ovaj model sledece gosine biti na trzistu i kod nas i da ce biti spas za poljoprivrednike…
goca87
13.12.2022 #4 AuthorBravo, bravo
LELA
13.12.2022 #5 AuthorBravo svaka cast , zanimljiva priča
LEKI
13.12.2022 #6 AuthorOvo je bas fenomenalno otkrice
Coka1303
13.12.2022 #7 AuthorSvaka čast za ideju. Bilo bi idealno kada bi zaživelo kod nas, svakako bi mnogo značilo. A i za izvoz, zašto da ne, samo da se nađe na tržištu.
Anna
13.12.2022 #8 AuthorVrlo interesantan tekst. Ideja je odlična i sigurna sam da će zaživeti.
TATJANA
14.12.2022 #9 AuthorOvo je jedno od boljih rešenja a ne sumnjam da ce uskoro biti i novih
VOJKAN
14.12.2022 #10 AuthorNama su sela bez vode, o ovoj tehnologiji mogu seljaci samo da sanjaju
N.N.
15.12.2022 #11 AuthorInteresantan clanak
Ananda
15.12.2022 #12 AuthorWell done Nico!