Električni dvotočkaši kao rešenje za gust saobraćaj i manje zagađenje u gradovima

Na domaćim putevima ima više od 2,2 miliona registrovanih automobila, od kojih je svega 0,01 odsto električnih. Ovo bi ubuduće trebalo da se promeni, jer će zakonom biti regulisan prestanak prodaje novih vozila sa SUS motorom, a prema nekim najavama ona će potpuno biti izbačena iz upotrebe do 2050. godine. Inače, u Srbiji je 80 procenata svih vozila starije od 10 godina.

U prethodnih sedam godina u Srbiju je uvezeno 601 polovno čisto električno vozilo. Samo prošle godine registrovano je 113 električnih vozila, od kojih je 71 putničko, a ostala su laka komercijalna, što je za trećinu više nego u 2020. godini.

Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova za Biznis.rs su naveli da je u Srbiji od januara do oktobra ove godine prodato 3.089 hibrida, što je udeo na tržištu od 15,75 odsto (+33 procenta u odnosu na prošlu godinu), kao i 159 čisto električnih vozila (BEV – Battery Electric Vehicle), čiji je udeo 0,65 odsto (+125 procenata). Ukupno je prodato 24.351 svih vozila, što je pad od 4,06 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali uz uočljiv rast prodaje električnih vozila.

Prema rečima predsednice Inicijative za održivu urbanu mobilnost Urban.log Stefane Miladinović, postoji trend rasta uvoza električnih vozila i njihove registracije, ali su te brojke i dalje male.

„Naišla sam na podatak da je u Srbiji u 2021. godini registrovano oko 50 vozila, što je više u odnosu na prethodne dve godine, i tome sigurno doprinosi mera vlade koja se odnosi na uvoz i registraciju električnih vozila. Kada je reč o hibridima, mislim da i tu posebno raste broj, zbog toga što velike kompanije insistiraju da se u okviru njihovog voznog parka nađu električna ili vozila na hibridni pogon“, objašnjava naša sagovornica.

Ona u razgovoru za Biznis.rs kaže da postoje inicijative da se u Srbiji konačno počne sa izradom mapa električnih punjača, jer je to nešto što nedostaje.

„To je prva stvar koju treba uraditi, jer su ljudi sa električnim vozilima vrlo ograničeni u pogledu kretanja, na prvom mestu“, ističe Stefana Miladinović i dodaje da uvedene olakšice ipak pomažu onima koji već imaju novca, ali svakako doprinose da se i građani i kompanije u određenoj meri opredeljuju za elektrifikaciju.

E-bicikli i dalje nisu na spisku za subvencije

Osnivača brenda E-prime Milan Manojlović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je električni saobraćaj u Srbiji tek u razvoju, a kupovna moć građana je takva da se e-vozila ne kupuju u velikoj meri.

„Kada se bude pojavio veći broj polovnih električnih vozila, siguran sam da će ih mnogo više biti i na našim ulicama. Punjači su tek delimično razvijeni, što se tiče e-automobila, ali dobro je što neko može da napuni svoje vozilo kada prolazi kroz našu zemlju. Kada je reč o mopedima i biciklima, i oni su na nekom početnom nivou. Najbrojnija elektro vozila su trotineti, za njima idu bicikli, a tek potom slede e-mopedi i e-automobili. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti i razviti“, istakao je naš sagovornik.

Manojlović je naglasio da je država i ove godine, kao i prethodnih, preskočila e-bicikle kao vozila koja treba subvencionisati, iako se to u mnogim zemljama čini i iako su poslali mnogo inicijativa za tako nešto.

„Tako su mopedi L1 subvencionisani (koji razvijaju brzinu do 45 km/h), a e-bicikli sa brzinom do 25 km/h nisu“, navodi on.

Kako kaže Milan Manojlović, ono što bi presudno doprinelo razvitku e-saobraćaja u Srbiji su subvencije za kupovinu novih vozila. On tvrdi da bi se korisnici mnogo lakše odlučili za prelazak na e-vozila ukoliko bi im ona bila dostupnija.

„Električna vozila jesu ekonomski isplativa, ali treba prikupiti dovoljno novca u startu, za kupovinu. Bilo da je reč o e-biciklu ili nečem većem, naš standard i kupovna moć nas ograničavaju. Kada bi se olakšala kupovina kroz subvencije i rate, povećao bi se njihov broj na ulicama“, smatra Manojlović i dodaje da e-Prime bicikl troši pet dinara na 100 kilometara.

Trotineti najbrojnija e-vozila kod nas

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja vožnja električnih trotineta u Srbiji uskoro će biti zakonski regulisana. Naime, biće dozvoljena na biciklističkim stazama, a u izuzetnim situacijama i na kolovozu, sa ograničenjem brzine na 25 km/h.

Brzina kretanja električnih trotineta na površinama namenjenim pešacima, prema najavljenim zakonskim rešenjima, biće ograničena na tri do pet kilometara na sat, odnosno prilagođena brzini hoda pešaka. Prema nekim procenama, u Srbiji se trenutno vozi više od 220.000 električnih trotineta.

„E-vozila mogu mnogo da doprinesu, posebno kretanju u urbanim sredinama. Ljudi mogu sebi da priušte trotinete, a neki i druge dvotočkaše, poput motocikala i e-bicikala. Zato treba raditi sa mladim generacijama, da uvide prednosti vožnje električnih vozila i posebno e-dvotočkaša, samo je važno da se vaspitavaju i o njihovom kretanju o saobraćaju i bezbednosti, posebno u Beogradu i Novom Sadu, gde je gustina saobraćaja veća“, naglasila je Stefana Miladinović.

Ona je dodala da treba da se jasno uredi ko može da koristi e-trotinete i da se definišu propisi njihovog korišćenja/kretanja u saobraćaju.

Miladinović je istakla da je Amsterdam dobar primer ne samo za e-saobraćaj, nego i za kompletno uređenje javnog prevoza, kao i uslove pod kojima ljudi mogu da se kreću kroz grad.

„Amsterdam je u tom smislu uvek broj jedan, a Kopenhagen je isto pri vrhu. U njima je sve povezano – i javni prevoz i servisi koji su u gradu dostupni građanima za kretanje, i kombinacija različitih vidova transporta. Tu su i šinski i drumski saobraćaj, i mogućnost vožnje bicikala i trotineta, njihovo iznajmljivanje…“, obrazložila je naša sagovornica.

Ona naglašava da se kod nas e-saobraćaj razvija, ali je pitanje kojom brzinom će teći taj razvoj, kao i na koji način mi kao građani možemo da doprinesemo. Takođe, smatra da na nivou države treba da se donese određena strategija, koja će biti početna osnova za sve ostalo.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o eko saobraćaju: Saobraćajna infrastruktura od krucijalnog značaja za e-vozila