ELEKTRIČNI BICIKLI DOMAĆE PROIZVODNJE, TROŠE 5 DINARA NA 100 KILOMETARA Od hobija napravili unosan biznis

Pre samo pet godina, rodila se jedna interesantna ideja iz koje je stasao jedan domaći biznis. Ako niste znali, u Srbiji se proizvode električni bicikli i tricikli. 

“Kada smo iz podruma izvukli bicikl koji smo koristili kao deca, palo nam je na pamet da od njega napravimo električni bicikl i da „malo“ izmenimo ram. Jedan stari elektromotor smo iskoristili za pokretanje, a baterije smo izvadili iz starih laptop računara”, objašnjava Milan Manojlović, osnivač brenda E-prime za Biznis.rs. 

Kako kaže, njihov biznis nastao je sticajem okolnosti, a danas je u njemu angažovano više od 20 ljudi. Imaju pet modela bicikala i dva modela tricikla koji se proizvode u hali od 1.200 metara kvadratnih.

Takođe, izvoze svoje proizvode u Evropsku uniju i zemlje regiona.

“Već kad smo prvi model izvezli na probnu vožnju, ljudi su počeli da nas presreću na ulici. Zapitkivali su nas kakvo je to vozilo, da li za njih možemo da napravimo tako nešto, koliku brzinu može da razvije i slično. Nakon nekoliko meseci, predstavili smo prvi prototip na Sajmu automobila i motocikala u Beogradu“, objašnjava Manojlović. 

Tada su odlučili da taj novonastali hobi pretvore u biznis. Tako sada imaju firmu koja je konkurentna na tržištu koje ima ogroman rast, kako karakteristikama, tako i cenom.  

Za njih kao proizvođače ključno je, kako kaže, što je EU uvela anti-dumping mere na kineske električne bicikle. Tako da je njihov uvoz na tržište EU praktično onemogućen.

„Tom odlukom smo i mi svi ostali Evropski proizvođači dobili ogromno tržište, koje će ove godine preći tri miliona komada prodatih u EU. Uskoro izbacujemo S pedaleke (bicikle koji se legalno kreću 45 km/h). Tu ćemo biti daleko konkurentniji od bilo kog drugog Evropskog proizvođača“, naglašava Manojlović.

Kao neke od prednosti električnih bicikala u odnosu na druga vozila, on ističe zdravo kretanje, kao i vožnju bez registracije i obaveznog osiguranja, bez plaćanja parkinga i gužve u gradskim sredinama.

Objašnjava da je jako niska cena održavanja i da nema goriva, a da je potrebno oko pet dinara troška električne energije za 100 kilometara. Ono što je posebno važno, nema zagađenja vazduha. 

“Glavna razlika između običnog bicikla i električnog je što električni praktično svako može da vozi, bez obzira na svoju fizičku spremnost. Na primer Beograd ima 29 brda, i ukoliko niste u solidnoj kondiciji, kretanje po gradu sa ovakvim terenom običnim biciklom je teško”, dodaje Manojlović.

Električni bicikl, kaže, treba odabrati shodno svojim potrebama. Najpre se postavlja pitanje za koju namenu vam treba, da li za vožnju po planini ili za prevoz do posla i nazad, ili čak za posao, recimo za dostavu hrane, što je u gradu veoma popularno. Nakon odgovora na ova pitanja, odabir se može suziti na odgovarajuć bicikl.

Pandemija korona virusa pozitivno je uticala na poslovanje ove firme i interesovanje kupaca za električne bicikle je, kako kaže Manojlović, „bukvalno eksplodiralo“.

Dodaje da praktično ne prođe dan da ne dobiju upit iz neke EU zemlje za saradnju. Takođe primećuje da sve kolege koje se bave sličnim poslom u našoj zemlji beleže veliki rast poslovanja.

„Jedan od razloga, pored virusa i želje ljudi da se samostalno kreću kako bi izbegli kontakt sa zaraženom osobom, jeste što je crno tržište bicikala, koje je kod nas veoma popularno, bilo ugašeno jer nije bilo putovanja u zemlje EU odakle najveći deo crnog tržišta i potiče”, objasnio je Manojlović.