Niska proizvodnja mleka direktno ugrožava 150.000 porodica u Srbiji

Potrošnja mleka u Srbiji svedena je na 200 litara po stanovniku godišnje. Najlošije je, kažu analitičari, to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za održavanje kvaliteta potrebno je svake godine upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru.

Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Godišnja proizvodnja sira iznosi oko 60.000 tona, što direktno utiče na 150.000 porodica.

Agroanalitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs kaže da je zbog problema u stočarstvu, koje je na niskim granama, direktno ugrožena proizvodnja mleka.

“Samo u 2021. godini proizvodnja je bila manja za 100 miliona litara u odnosu na prethodnu godinu. U legalnim tokovima je manje od 800 miliona litara mleka. Razlog su loše mere agropolitike i skupa stočna hrana, jer vlasnici stoke mlekom hrane i sve manji broj prasića u oborima. Prasići godišnje popiju oko 100 miliona litara mleka. Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode”, ističe Gulan.

On dodaje da Vlada Srbije povremeno reaguje, pa kroz subvencije poveća cenu za tri dinara, a onda ona stigne do 37 ili 40 dinara po litru. Ipak, to ne rešava probleme i predstavlja samo ,,gašenje požara“.

“Uredbe nikada nisu donele dugoročno rešenje problema. Tokom 2002. godine, prema zvaničnim podacima, u Srbiji je bilo 1,2 miliona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje jer se njihov broj konstantno smanjuje. Procena je da ih ima manje od 400.000 u stajama i u tovu. Ozbiljno opada proizvodnja mleka, a time je i sira sve manje. Godišnje se proizvodi oko 60.000 tona. Nema ni mladih poljoprivrednika u ovom poslu. Mlečno govedarstvo je zahtevno i traži punu posvećenost”, naglašava naš sagovornik.

Veliki broj proizvođača napustio je proizvodnju mleka zbog niske otkupne cene. Više se stimulišu veći proizvođači, dok mali proizvode gubitke i često zbog raznoraznih kriterijuma ne uspevaju da ispune uslove. Pored toga, prisutna je i nedovoljna zainteresovanost lokalnih i državnih organa za čestu komunikaciju sa stočarima. Znatan udeo u proizvodnji mleka imaju farmeri koji imaju manji broj krava, obično samo do deset.

Za unapređenje proizvodnje mleka neophodno je, pre svega, da se masovnije preduzmu adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava krava, stalno praćenje njihovog zdravstvenog stanja, ishrana i nega stoke, takođe i primena novih biotehnologija u proizvodnom procesu.

“Svega toga nema jer stočari ističu da do njih nisu stigle namenjene subvencije od 28 milijardi dinara koje su im navodno bile upućene od Ministarstva poljoprivrede od 2016. do 2018. godine. Zbog takvog odnosa države danas je gotovo nemoguće da opstane veliki broj malih farmera (do deset krava muzara) u uslovima prekomernog uvoza i niske otkupne cene mleka”, objašnjava Gulan i dodaje da malih farmera ima svuda u zemlji, i kada bi ih podržala država gotovo svaki region bi imao mlečni proizvod zaštićen geografskim poreklom.

Pozitivan primer postoji za Homolje, malu geografsku oblast u istočnoj Srbiji koja neguje višedecenijsku tradiciju proizvodnje homoljskog sira od kravljeg mleka, kao i homoljskog sira od ovčijeg i kozijeg mleka sa zaštitom oznake geografskog porekla.

Veliki problem za male proizvođače mleka u Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, predstavlja plasman proizvoda jer često dobijaju nižu cenu i ostanu bez premije za mleko jer ne mogu svakog meseca da prodaju po 1.000 litara.

“Velike mlekare će u budućnosti vršiti pritisak na male da povećaju proizvodnju sirovog mleka, jer će nastaviti sa podizanjem nivoa minimalnih količina koje se mogu otkupiti od stočara. Prognozira se da će u budućnosti doći do smanjenja broja malih mlekara i da će se izdvojiti one koje će po kvalitetu mlečnih prerađevina moći da opstanu, kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Ako ne bude subvencionisanja opreme za male mlekare biće potrebno i organizovanje otkupne mreže sireva ili kajmaka koji su proizvedeni u domaćoj radinosti”, kaže Branislav Gulan.

On ocenjuje da je jedno od rešenja stvaranje zadružnih sirara.

“Ako bismo se ugledali na Evropu, u njoj već jednu deceniju postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju od 500 do 5.000 litara mleka na dan sa svojih i drugih farmi. Međutim, i pored niza sitnih proizvođača mleka i prerađevina u Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana radionica u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Razlog je to što je broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan sa 5.000 smanjen na manje od 100 aktivnih”, zaključuje naš sagovornik.