Skupi troškovi uzgajanja krompira dovode proizvođače u ogromne minuse

Za samo četiri godine ukupna dobit delatnosti prerade i konzervisanja krompira je od 32.782.000 u 2021. došla do minusa od 419.000 dinara. Kako navode agroanalitičari, razlozi za ovakvo stanje su brojni.

Prvi i možda najvažniji su visoki troškovi proizvodnje i prerade.

Sam uzgoj krompira zahteva velika ulaganja, pa troškovi mogu dostići i do 5.000 evra po hektaru. Kada se na to dodaju poskupljenja goriva, đubriva i energenata, jasno je zašto poljoprivrednici i prerađivači imaju sve manju računicu.

Još jedan ozbiljan gubitak javlja se tokom skladištenja – procene govore da svake godine između 70.000 i 80.000 tona krompira propadne jer se čuva u neuslovnim skladištima bez adekvatne ventilacije i protivklijanih preparata. Sve to povećava krajnju cenu sirovine za preradu i direktno smanjuje konkurentnost.

Drugi veliki problem je uvozna konkurencija. Dok domaći prerađivači moraju da ponude krompir ili proizvode od krompira po ceni koja pokriva visoke troškove, uvoznici iz zemalja poput Holandije nude pomfrit po znatno nižoj ceni.

Primera radi, dok je domaći pomfrit koštao oko 200 dinara po kilogramu, uvezeni je bio dostupan za oko 155 dinara. Takva razlika potrošače i velike trgovačke lance prirodno usmerava na uvoznu robu. Zbog toga Srbija danas godišnje uvozi između 12.000 i 15.000 tona prerađenog krompira, jer domaća proizvodnja jednostavno ne može da zadovolji tražnju.

Osim finansijskih izazova, i sama proizvodnja sve teže funkcioniše. Klimatske promene, česte bolesti poput fitoplazme i napadi štetočina dodatno smanjuju prinose i kvalitet sirovog krompira.

Loša skladišta dodatno umanjuju vrednost i kvare kvalitet, pa prerađivači često ostaju bez dovoljne količine sirovine prihvatljivog kvaliteta. Kada se sirovina i obezbedi, problem nastaje u plasmanu – visoke marže trgovaca i dominacija velikih marketa čine da domaći proizvođači teško pronađu svoje mesto na policama.

“Problem je i što najveći deo proizvodnje dolazi sa malih gazdinstava, u proseku od četiri do pet hektara, što onemogućava postizanje ekonomije obima. Takva rascepkanost proizvodnje znači i da se teško organizuje stabilna isporuka većih količina, što je ključni uslov za ozbiljne kupce i lance trgovina. Kada se tome doda činjenica da su subvencije koje država daje poljoprivrednicima znatno niže nego u Evropskoj uniji, jasno je zašto domaći proizvođači i prerađivači gube trku na tržištu”, navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

Sve ove prepreke dovele su do situacije da sektor prerade krompira u Srbiji već godinama beleži pad i da ne uspeva da iskoristi potencijal domaće proizvodnje.

“Da bi se stanje popravilo, neophodno je ulaganje u modernizaciju skladišta, bolje organizovanje proizvođača kroz zadruge, veća podrška države i zaštita domaćeg tržišta od agresivnog uvoza. Bez ovih mera, teško je očekivati da će domaći prerađivači uspeti da se održe u trci sa mnogo jačom i organizovanijom konkurencijom iz inostranstva”, smatra Gulan.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupno 18 preduzeća u Srbiji posluje u okviru delatnosti prerade i konzervisanja krompira.

Uprkos problemima, nekoliko firmi koje se bave preradom i konzervisanjem krompira i dalje odlično posluje.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti prerade i konzervisanja krompira u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
TANJA GAVRILOVIĆ PR MG	96.951.000	2.679.000
PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU ČIPSA I DRUGIH PROIZVODA OD KROMPIRA CHIPS WAY D.O.O. ČAČAK	2.590.109.000	1.804.000
PET FRIES DOO KAĆ	27.327.000	592.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je prvo mesto na listi najuspešnijih zauzela preduzetnica Tanja Gavrilović iz Guče sa 2.679.000 dobiti u 2024, što je rekordan rezultat za ovu preduzetnicu koja je u 2023. imala dobit od 1.785.000 dinara. Sličan rezultat ovo mikro preduzeće ostvarilo je i u 2022. kada je dobit iznosila 2.029.000 dinara.

Na drugom mestu liste najuspešnijih u delatnosti prerade i konzervisanja krompira nalazi se preduzeće iz Čačka – Chips way, koje je prethodne godine ostvarilo dobit u prošloj godini od 1.804.000 dinara.

Fabrika za proizvodnju čipsa iz Čačka počela je sa radom 1971. godine.

“Tada smo bili prva i jedina domaća fabrika ovog tipa. Kompanija svoje proizvode osim u Srbiji prodaje i na više od 10 tržišta u Evropi, preko široke mreže distributera”, navode iz kompanije u zvaničnom predstavljanju na sajtu.

Porodična kompanija Pet fries iz Kaća, osvojila je treće mesto liste najuspešnijih rezultatom od 592.000 dinara dobiti, što je skoro dvostruko povećanje u odnosu na 2023. godinu i iznosom od 233.000 dinara.

“U mestu u kom živimo pokrenuli smo ideju, posejali svoj krompir, uzgajali ga, zapošljavali lokalne stanovnike i trudili se da održimo ideju porodične kompanije. Naša industrijska hala je opremljena savremenom automatizovanom linijom za proizvodnju smrznutog pomfrita, kao i profesionalnim prostranim hladnjačama za odlaganje finalnog proizvoda. Kako bismo dobili jedinstveni ukus koji nas izdvaja od ostalih, krompir u procesu proizvodnje prolazi kroz više faza, gde na kraju dobijemo polugotov proizvod”, navodi se u zvaničnom predstavljanju kompanije Pet fries iz Kaća.