U Srbiji se godišnje proizvede 1,57 milijardi jaja – kako posluje živinarski sektor?

Živinarska proizvodnja predstavlja jedan od najzdravijih segmenata domaćeg stočarstva, sa stabilnim rastom, visokim standardima kvaliteta i značajnim izvoznim potencijalom – kako ka tržištu Evropske unije, tako i ka zemljama CEFTA.

Iako u ukupnom BDP-u Srbije, procenjenom na oko 60 milijardi evra, učestvuje sa manje od jedan odsto, značaj ovog sektora za ruralna područja i izvoz je nemerljiv, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.

“Živinarski sektor čini približno 10 do 15 odsto bruto dodate vrednosti u poljoprivredi, što je oko 350 do 500 miliona evra. Ukupna vrednost godišnje proizvodnje mesa i jaja varira i kreće se između 500 i 600 miliona evra”, navodi Budimović.

Kako ističe, domaća proizvodnja u potpunosti zadovoljava potrebe stanovništva. Prosečna potrošnja pilećeg mesa iznosi oko 18 kilograma po stanovniku godišnje, dok potrošnja jaja dostiže oko 180 komada po osobi. Na godišnjem nivou u Srbiji se proizvede oko 141.000 tona pilećeg mesa i približno 1,57 milijardi konzumnih jaja.

Ipak, i pored stabilne proizvodnje, sektor još uvek ne koristi sve raspoložive kapacitete. Iskorišćenost farmi brojlera i koka nosilja procenjuje se na 65 do 75 odsto, dok se broj koka nosilja kreće oko šest miliona.

Prema Budimovićevim rečima, živinarski sektor ima važnu ulogu i na tržištu rada – direktno zapošljava između 10.000 i 12.000 radnika, a indirektno sa logistikom, preradom, distribucijom i proizvodnjom hrane za živinu više od 20.000 ljudi.

Snažan suficit u izvozu jaja

U 2025. godini uvoz pilećeg mesa u Srbiju iznosio je 9.275 tona, u vrednosti od 20,7 miliona evra. Glavne zemlje iz kojih je stiglo meso su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Italija, Mađarska, Nemačka, Poljska i Rusija, pokazuju podaci PKS-a.

Sa druge strane, zbog neusaglašenih procedura sa EU izvoz je trenutno ograničen pre svega na zemlje regiona, gde Srbija ima dominantnu poziciju. Tako je izvoz pilećeg mesa dostigao 9.380 tona, takođe u vrednosti od 20,7 miliona evra, pre svega u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Kada je reč o jajima, uvoz je u 2025. bio zanemarljiv – 560.000 komada u vrednosti od 43.300 evra. Nasuprot tome, izvoz je ostvario značajne količine – 193 miliona komada jaja, vrednosti 16,7 miliona evra, pri čemu su glavna tržišta bile zemlje regiona – BiH, Severna Makedonija i Crna Gora.

Ovi podaci potvrđuju da Srbija ima razvijen sektor živinarstva, sa izvozom koji značajno nadmašuje uvoz, posebno kada su u pitanju konzumna jaja.

“Konzumna jaja i pileće meso proizvedeni u Srbiji karakterišu se visokim kvalitetom, pre svega zbog upotrebe Non-GMO hrane za životinje koja se koristi u ishrani živine. Pripreme za izvoz konzumnih jaja i pilećeg mesa u EU su u finalnoj fazi i uskoro se očekuje pozitivan završetak, odnosno da Srbija stekne stastus države za izvoz ovih proizvoda u EU”, naglašava Budimović.

Kada je reč o cenama i snabdevenosti, naš sagovornik kaže da će u narednom periodu biti dovoljno konzumnih jaja i pilećeg mesa na tržištu, bez značajnijeg rasta cena, čak i u periodu povećane potražnje tokom Uskršnjih praznika.

Rast prihoda i pad profitabilnosti

U sektoru živinarstva u Srbiji posluje ukupno 249 privrednih subjekata, a tokom 2024. godine zabeležen je blagi rast prihoda, uz istovremeni primetni pad profitabilnosti.

Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima, koje je obradila bonitetna kuća CompanyWall, ukupni prihodi kompanija koje se bave uzgojem živine i proizvodnjom jaja u 2024. godini iznosili su 34,5 milijardi dinara, što je blago povećanje u odnosu na 34,02 milijarde dinara iz 2023. godine. Ipak, uprkos rastu prihoda od oko 1,5 odsto, ukupna dobit sektora značajno je smanjena – sa 2,58 milijardi u 2023. na 1,7 milijardi dinara u 2024. godini.

Ovakav raskorak između rasta prihoda i pada dobiti najčešće se tumači povećanjem ulaznih troškova – pre svega stočne hrane, energenata i radne snage – ali i pritiskom konkurencije i ograničenim prostorom za plasman i povećanje cena na domaćem tržištu. Ukoliko dođe do otvaranja tržišta Evropske unije to bi moglo predstavljati prekretnicu za domaći živinarski sektor, kroz povećanje izvoza, bolje iskorišćenje kapaciteta i rast investicija.

Struktura najuspešnijih kompanija u ovom sektoru pokazuje kombinaciju velikih integrisanih sistema, stabilnih srednjih farmi i sve prisutnijih manjih proizvođača koji pokušavaju da pronađu svoje mesto na tržištu.

Na vrhu liste firmi koje su u 2024. godini ostvarile najveći prihod nalazi se Perutnina Ptuj – Topiko iz Bačke Topole, koja je prihodovala 11,83 milijarde dinara i zabeležila dobit od 781,48 miliona dinara. Ova kompanija ujedno zapošljava i najveći broj radnika u sektoru – 1.126. Perutnina Ptuj svoje poslovanje bazira na sveobuhvatnom upravljanju proizvodnim lancem „od polja do stola”, a celokupan proizvodni proces pilećeg mesa počinje, odvija se i završava u Srbiji.

Na drugom mestu nalazi se firma Agro Đole iz Jagodine, sa prihodom od 4,03 milijarde dinara u 2024. godini, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležen prihod od 3,96 milijardi.

Kompanija je u 2024. ostvarila dobit od 225,75 miliona dinara, a njen razvojni put – od malog poljoprivrednog gazdinstva do ozbiljnog proizvođača – ilustruje potencijal domaće proizvodnje. Danas na svojim farmama proizvode oko 1,2 miliona kokošijih i više od 15.000 prepeličijih jaja. Ova firma zapošljava 180 ljudi.

Treća po redu kompanija sa najvećim ostvarenim prihodima u 2024. godini je Mikros Union iz Beograda, sa prihodom od 2,64 milijarde dinara. Za razliku od ostalih firmi u ovom sektoru ona već ima dostupne finansijske rezultate za 2025. godinu, u kojoj beleži snažan rast prihoda od 3,05 milijardi dinara. Ipak, dobit od 42,55 miliona dinara sugeriše da se rast još uvek ne preliva proporcionalno na profit, što može biti posledica investicija ili povećanih troškova.

Među vodećih pet kompanija nalazi se i Vin Farm, koja beleži pad prihoda – sa 2,49 milijardi dinara u 2023. na 2,19 milijardi u 2024. godini. Uprkos tome, kompanija je ostvarila relativno visoku neto dobit u 2024. od 399,69 miliona dinara, što ukazuje na efikasno poslovanje i u uslovima smanjenog obima prihoda. Vin Farm se bavi proizvodnjom konzumnih kokošijih jaja, odgojem koka nosilja i proizvodnjom stočne hrane.

Robinson d.o.o. iz Smederevske Palanke peta je na listi kompanija sa najvećim prihodima. Ova firma, koja se bavi uzgojem živine i proizvodnjom jednodnevnih tovnih pilića, u 2024. godini prihodovala je 1,28 milijardi dinara. Najnoviji podaci za 2025. pokazuju značajan rast prihoda od približno 1,72 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od gotovo 34 odsto.

Ukupno posmatrano, sektor živinarstva u Srbiji ostaje stabilan i rastući u pogledu prihoda, ali se suočava sa izazovima u očuvanju profitabilnosti. U narednom periodu ključni faktori biće tehnološko unapređenje proizvodnje i jačanje izvoznog potencijala, koji bi mogao da amortizuje pritiske sa domaćeg tržišta.