Uvoznike u Srbiji kontroliše inspekcija, novčane kazne i do četiri miliona dinara

Sve su češće vesti da su u pojedinim proizvodima koji se prodaju na tržištu Srbije ili u zemljama regiona pronađene nedozvoljene supstance. Najveći problem imala je kompanija Coca-Cola kada su u Hrvatskoj prijavljeni slučajevi trovanja flaširanom vodom njene proizvodnje. Analiza Državnog inspektorata te zemlje otklonila je sumnje u kvalitet i zdravstvenu ispravnost proizvoda.

Stručnjaci navode da je kompanija reagovala brzo, u roku od samo tri dana, tako da nije pretpela veliku štetu kada je reč o prodaji artikala, kako na tržištu Hrvatske, tako i u regionu.

Kada je reč o Srbiji, kontrolu kvaliteta svih uvezenih proizvoda vrši fitosanitarna inspekcija.

Natalija Vranešević iz Organizacije potrošača Hram kaže za Biznis.rs da bi u slučaju situacije kao u Hrvatskoj – da su potrošači bili otrovani i da je konzumacija proizvoda dokazano ugrozila zdravlje – oni mogli bi da traže nematerijalnu odštetu.

“Potrošač može da podnese tužbu za nematerijalnu štetu. Svako ima pravo na to. U takvim, da kažemo ekstremnim situacijama, kada je na neki način ugroženo zdravlje potrošača, oni bi mogli nesporno da dobiju nadoknadu za takav slučaj”, smatra Vranešević.

Ona dalje navodi da su takvi pravni procesi dosta komplikovani, gde je potrebno naći odgovorno lice, tačan uzrok i ko je kriv za propust.

Međutim, naša sagovornica kaže da je na domaćem tržištu sve vrlo lepo uređeno kada je reč o zaštiti potrošača, naročito otkako je donet Zakon o zaštiti potrošača 2022. godine.

“Značajne novine koje je doneo taj zakon su, između ostalog, i to da inspekcija ima pravo da kažnjava za određene prekršaje i da izriče i novčane kazne. Novčani iznosi idu od 200.000 dinara do četiri miliona dinara”, ističe Vranešević.

Novi zakon je uveo institut medijatornih tela, što znači da sada ako vam trgovac odbije reklamaciju vi kao potrošač imate pravo da na osnovu toga tražite vansudsko rešavanje spora preko medijatornih tela koja su pri ministarstvu trgovine.

Zahtev za vansudsko rešavanje spora možete podneti u roku od nekoliko minuta.

“Potrošači to ne znaju, pa se javljaju nama i onda im mi objašnjavamo da je procedura izuzetno laka i jednostavna. Naime, nađete sajt Platforma za rešavanje vansudskih sporova, gde se ukucaju podaci trgovca i vaši lični. Kada se to unese, pojavi se informacija da ste uspešno podneli predlog za vansudsko rešavanje sporova. Zatim ministarstvo to dodeljuje nekom od medijatornih tela koja vrlo brzo, uglavnom već sutradan, taj zahtev i pogledaju. Medijatori su uglavnom diplomirani pravnici ili advokati, koji zatim trgovcu pošalju vaš zahtev, kao i obrazloženje, na koje je od dužan da odgovori u roku od 15 dana”, objašnjava naša sagovornica.

Ukoliko se trgovac ne odazove na predlog može da bude kažnjen sa najmanje 50.000 dinara.

“Vansudsko rešavanje sporova preko medijatora funkcioniše od juna 2022. godine. Iz iskustva mogu da kažem da veliki broj predloga bude uspešno i rešen. Postoji Nacionalni registar prigovora, koji je zaista povezan sa svim relevantnim institucijama. Nakon novog zakona potrošači imaju mnogo načina da dođu do svojih prava ako su oštećeni, ali trebalo bi o tome i da budu informisani”, zaključuje Natalija Vranešević iz Organizacije potrošača Hram.