Veštačka inteligencija u poljoprivredi – investicija koja donosi predvidljivost i profit

Kako globalna populacija raste, a resursi postaju sve oskudniji, potreba za efikasnom i održivom poljoprivredom na svetskom nivou nikada nije bila važnija. Povećanje prinosa, smanjenje troškova i donošenje odluka zasnovanih na podacima prilike su koje donosi „pametna poljoprivreda“.

Autonomni traktori, dronovi koji prskaju useve, sistemi koji optimizuju potrošnju resursa, roboti koji beru voće, pametni plastenici, monitoring stoke… samo su deo spektra novih tehnologija u ovoj oblasti. Njihov zadatak je da optimizuju proizvodnju i omoguće veću profitabilnost, a na taj način i uspeh, posebno u kontekstu klimatskih promena.

Tako veštačka inteligencija (AI) pomaže poljoprivredniku da, pomoću satelitskih snimaka, precizno utvrdi potrebe za navodnjavanjem, đubrenjem i zaštitom. Na ovaj način, preciznom poljoprivredom, osim što unapred može da odredi prinos, u situaciji je i da zemljište održi zdravim. Takođe, poljoprivrednik na mnogo lakši način može da isplanira kako da smanji rizike. Kada je reč o stočarstvu, koriste se uređaji koji upozoravaju na probleme poput bolesti ili povreda, koji na taj način mogu da se preduprede.

Američka kompanija Digi u okviru svog bloga donosi nekoliko primera kako internet stvari (IoT) trenutno utiče na poljoprivredu: detekcija korova sa tačnošću većom od 96 odsto, identifikacija biljnih bolesti sa tačnošću od 85 odsto ili više, detekcija zrelosti plodova sa tačnošću većom od 98 odsto, sortiranje po veličini i kvalitetu sa tačnošću većom od 89 odsto i smanjenje potrošnje vode do 50 odsto.

Istraživači procenjuju da će globalno tržište za IoT rešenja u poljoprivredi premašiti 33 milijarde dolara do 2032. godine, vođeni sve većim usvajanjem precizne poljoprivrede i pametnih poljoprivrednih rešenja.

Pametne naočare za berbu voća

Voćarstvo, kao jedna od najznačajnijih poljoprivrednih grana, ne može se zamisliti bez savremene mehanizacije. Uvođenje novih tehnologija, primena savremenih tehničkih rešenja i optimizacija organizacije rada omogućava ekonomsku isplativost uvođenja novih sredstava mehanizacije, navedeno je u priručniku “Mehanizacija u voćarstvu”, čiji su autori prof. dr Slaviša Trajković, master inž. Mladen Milanović, dipl. ecc. Goran Ranković i dipl. inž. Zoran Stefanović.

Kako dodaju, poljoprivredna mehanizacija je bitan faktor u povećanju produktivnosti rada, tako da je potrebno ubrzati obnovu mehanizacije, a samim tim i podići tehničko-tehnološki nivo u voćarstvu.

Projekat Yield Hunter preduzeća Fuzzy Concept doneo je tržištu inovaciju upotrebe pametnih naočara koje koriste veštačku inteligenciju (AI) i proširenu stvarnost (AR) za optimizaciju ručne berbe voća, jednog od najzahtevnijih i najskupljih procesa u proizvodnji.

“Rešenje funkcioniše tako što radnicima u realnom vremenu pruža vizuelna uputstva i time donosi merljive koristi kroz unapređenje efikasnosti berača i smanjenje troškova rada, poboljšanje kvaliteta plodova, smanjenje otpada i generisanje korisnih podataka za upravljanje voćnjacima”, kaže za Biznis.rs suosnivač Miloš Lazarević, zadužen za razvoj projekta.

Kako dodaje, uspešno su razvili funkcionalni prototip i potvrdili postojanje “market fit”-a kroz testiranje i pozitivne povratne informacije od proizvođača.

“Trenutno pregovaramo o pilot projektima sa nekoliko kompanija. U narednim koracima fokusiraćemo se na završetak tehničke validacije u realnim uslovima, prilagođavanje modela za različite vrste voća, uspostavljanje komercijalnih partnerstava i izlazak na međunarodno tržište”.

Za voćarstvo kao polje za uvođenje inovacije odlučio se iz kombinacije ličnog iskustva i analiza tržišnog potencijala.

“Кao softverski inženjer sa dugogodišnjim iskustvom u IT industriji i ujedno vlasnik manjeg voćnjaka, imao sam priliku da iz prve ruke upoznam izazove u savremenoj proizvodnji voća. To mi je omogućilo da identifikujem ključne probleme i da predložim konkretna rešenja zasnovana na digitalnim tehnologijama”, kaže sagovornik našeg portala.

Navodi da industrija voća i povrća na globalnom nivou predstavlja jedan od najvećih segmenata u poljoprivredi, ali je uprkos tome nedovoljno digitalizovana.

“Upravo u tome smo prepoznali stratešku priliku – uvođenjem veštačke inteligencije (AI) i proširene stvarnosti (AR) u upravljanje berbom, moguće je značajno unaprediti produktivnost, smanjiti gubitke i povećati profitabilnost proizvođača”, napominje Lazarević.

Sa saradnicima je sproveo istraživanje u formi intervjua sa velikim i srednjim proizvođačima jabuka i drugog voća iz Srbije, Italije, Turske i Španije i dobili su izuzetno pozitivne rezultate – više od 90 odsto proizvođača je zainteresovano za testiranje ovakvih rešenja u svojim voćnjacima.

“Iako je tradicija u poljoprivredi jaka, proizvođači sve više prepoznaju važnost ulaganja u tehnologiju kao način da održe konkurentnost, posebno u uslovima nedostatka sezonske radne snage i fluktuacija na tržištu”, smatra Lazarević.

Cropt – modelovanje rasta useva korišćenjem veštačke inteligencije

Projekat Cropt nastao je kao spinof Instituta BioSens, Evropskog centra izvrsnosti za napredne tehnologije u održivoj poljoprivredi. Njegova misija je razvoj naprednih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i big data analitici za zeleniju i efikasniju poljoprivrednu proizvodnju. U okviru projekta funkcioniše „Space Garden” platforma, razvijena na osnovu baze podataka od stotina hiljada hektara.

Kako za Biznis.rs kaže suosnivač i direktor dr Oskar Marko, živimo u eri podataka, a tome u prilog ide i činjenica da je od prvog homo sapijensa do pre dve godine čovečanstvo generisalo manje podataka nego od pre dve godine do danas. Podaci su svuda i postoji velika potreba da se oni sistematizuju i obrade, a upravo to nam omogućuje AI.

„Naša rešenja se baziraju na modelovanju rasta useva korišćenjem veštačke inteligencije. Cropt prikuplja podatke sa satelita, meteorološka merenja, mape zemljišta i elevacije, kao i podatke sa terena, i koristi ih za obuku AI modela. Ovi modeli pronalaze skrivene zavisnosti između boje biljaka, tipa zemljišta, količine padavina, prinosa i stotina drugih parametara i omogućuju nam da u realnom vremenu identifikujemo posejane kulture, procenimo rizik gajenja određenih kultura na parcelama, detektujemo štete iz satelita i damo prognozu prinosa“, pojašnjava.

Dodaje da kod digitalne transformacije poljoprivrede stvari ne idu linearno i ne idu svuda istim tempom, ali da postoje mnogi primeri dobre prakse na koje možemo naići i na našim njivama.

„Traktori i kombajni sa GPS navigacijom, odnosno autopilotom, polako postaju standard. Dronovi su pre 10 godina bili naučna fantastika, a sada se koriste za monitoring useva i prskanje, pogotovo na nezgodnim terenima pod nagibom i pogotovo u fazama rasta kada su ratarske kulture ‘spojile redove‘. Zatim, tu je i primer BioSensove platforme ‘AgroSens‘ koju koristi preko 25.000 ljudi, koji upravljaju površinom jednakom četvrtini ukupne obradive površine u Srbiji. Cropt se, sa druge strane, fokusirao na poslovne korisnike kojima pruža naprednu analitiku i monitoring poljoprivredne proizvodnje na državnom nivou, tako da su u proces digitalizacije uveliko osim poljoprivrednika uključeni i distributeri, semenske kompanije, banke i osiguravajuće kuće“.

Zašto je važno povezivati tehnologiju i održivost u poljoprivredi?

Bez povezivanja tehnologije i održivosti, dugoročno gledano, nećemo imati ni održivu poljoprivredu, ni sigurnu proizvodnju hrane, kaže za Biznis.rs Slobodan Krstić, predsednik Udruženja e-Razvoj.

“Mi danas imamo ozbiljne izazove pred sobom: klimatske promene, migracije iz sela, neizvesna tržišta. A tehnologija, pre svega veštačka inteligencija, IoT senzori i digitalne platforme, mogu da pomognu da se proizvodnja učini preciznijom, ekonomičnijom i pametnijom”.

On navodi da u udruženju ne gledaju na ovo kao trend, već kao na neophodan iskorak – i upravo zato podstiču povezivanje IT sektora sa ljudima iz prakse, sa terena.

“Kad se te dve strane razumeju dešavaju se prave promene”, ističe naš sagovornik.

Smatra da Srbija ima pojedince i timove koji rade sjajne stvari – ima startapove, profesore, inženjere i ima mlade proizvođače koji sve više koriste digitalne alate. Ali, kako navodi, sistemski gledano – još uvek smo u fazi „buđenja ”.

“Nedostaje više edukacije, lakšeg pristupa tehnologiji, a možda i malo više ohrabrenja za poljoprivrednike da zakorače u nešto novo. Mi u Udruženju e-Razvoj pokušavamo da budemo most između ljudi koji razvijaju tehnologiju i onih koji treba da je koriste na njivi, u voćnjaku ili plasteniku. To je proces, ali verujemo da može da se ubrza kad svi zajedno radimo na tome”, kaže Slobodan Krstić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Strože kontrole i nova pravila za organsku proizvodnju