Strože kontrole i nova pravila za organsku proizvodnju

Nacrt zakona o organskoj proizvodnji, koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, uvodi važne izmene koje će uticati na sve učesnike u ovom lancu. Najznačajnija promena odnosi se na grupnu proizvodnju – prerađivači više ne mogu da budu organizatori proizvodnje, niti nosioci sertifikata za celu grupu. Nosilac sertifikata mora biti proizvođač organizovan u formi pravnog lica.

“Ovim zakonom prvi put se uvodi i Registar organskih proizvođača, kao i obaveza da proizvođač svoje aktivnosti prijavljuje nadležnom organu. Kontrolni sistem u organskoj proizvodnji biće ojačan uvođenjem službenih kontrola, uz primenu strožih mera predostrožnosti i detaljnih provera, što predstavlja još jednu važnu novinu koju zakon donosi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zakon predviđa i da će ovlašćenje kontrolnih tela za kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji sada važiti četiri godine, za razliku od dosadašnje prakse kada je to ovlašćenje važilo godinu dana.

Dimitrije Ivanović, rukovodilac Službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije (PKS), u razgovoru za Biznis.rs ističe da je novi predlog zakona gotovo u celosti preuzeo rešenja koja postoje u EU regulativi o organskoj proizvodnji i da se na taj način Srbija približava zakonskim okvirima koji se u Evropskoj uniji primenjuju od 2022. godine.

“Takođe je važno napomenuti da je EU naše najvažnije tržište za plasman organskih proizvoda, te će to domaćim proizvođačima omogućiti da imaju lakši pristup tržištu i potencijalno da, kao zemlja kandidat za ulazak u EU, uđemo na listu zemalja sa kojima će EU potpisati bilateralni sporazum o ekvivalentnosti, nakon što se u praksi potvrdi da smo se u potpunosti prilagodili važećoj EU regulativi”, navodi on.

Da bi jedan proizvod bio organski mora da ispoštuje u potpunosti različite aspekte procesa proizvodnje – da je proizveden po strogim organskim principima, da je sertifikovan od strane akreditovanog tela, a takođe i da je jasno označen sa svim elementima deklaracije.

“Proizvod mora biti uzgajan i proizveden bez sintetičkih pesticida, herbicida, fungicida, bez upotreba GMO organizama. Da se u proizvodnji koriste samo odobreni prirodni inputi. Takođe, celokupni proces proizvodnje mora da bude strogo kontrolisan i sertifikovan od strane ovlašćenog sertifikacionog tela. Organski proizvod mora imati potpunu sljedivost kroz sve faze proizvodnje i distribucije, to jest da u svakom trenutku mora biti moguće utvrditi izvor sirovine, način obrade i transporta”, objašnjava Ivanović.

Vrednost izvoza organskih proizvoda između 60 i 70 miliona evra godišnje

Prema poslednjim podacima, organska proizvodnja u Srbiji obavlja se na oko 30.000 hektara obradive površine.

“Od toga je najzastupljenija voćarska proizvodnja sa nekih 33,5 odsto površina, zatim slede žitarice koje se uzgajaju na 30 odsto površina, te krmno i industrijsko bilje koje zajedno zauzima takođe 30 procenata. Lekovito bilje i povrće je na samom začelju, ali beleže jasan trend rasta, pogotovo povrtarska proizvodnja”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o plasmanu organskih proizvoda na druga tržišta, Ivanović kaže da poslednji podaci pokazuju da se vrednost izvoza organskih proizvoda kreće između 60 i 70 miliona evra godišnje, što na ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambene industrije koji se kreće od četiri do pet milijardi evra deluje malo. Ipak, napominje da je jedino u segmentu organske poljoprivrede zabeležen dvocifren rast izvoza iz godine u godinu, što pokazuje pun potencijal ovakvog vida proizvodnje, kao i globalnog tržišta koje beleži jasan i stabilan rast iz godine u godinu.

Kako ističe rukovodilac Službe za organsku proizvodnju PKS, država značajno podržava ovakav vid proizvodnje kroz višestruko više subvencije u odnosu na konvencionalnu, te su one u poslednjih nekoliko godina nominalno drastično porasle.

“Na primer, država kroz subvencije za biljnu organsku proizvodnju izdvaja 63.000 dinara po hektaru u 2024. godini – to je otprilike 250 odsto više nego za konvencionalnu proizvodnju. Kada govorimo o stočarskoj proizvodnji, to uvećanje je 40 odsto u odnosu na konvencionalne premije, pa je premija za konvencionalnu stoku 40.000 dinara, a organska iznosi oko 56.000 dinara po grlu”, precizira Dimitrije Ivanović.

Prema njegovim rečima, sa predlogom novog Zakona o organskoj proizvodnji će institucionalni okvir podrške biti poboljšan kroz približavanje naše regulative nama najvažnijem i najvećem trgovinskom partner za ovu vrstu proizvoda – Evropskoj uniji.

“To će omogućiti olakšani pristup našim proizvođačima tom tržištu i najverovatnije sniziti dodatne troškove koje trenutna neusklađenost donosi izvoznicima kroz garancije za proizvode i uvećane troškove dodatne kontrole, kako za krajnjeg kupca tako i na graničnim prelazima”, dodaje on.

Ipak, Ivanović smatra da bi država mogla da poveća podršku u domenu razvoja domaćeg tržišta, pre svega visokih proizvodnih i troškova sertifikacije, ali i da otkloni nesigurnost u dugoročne iznose podrške i naposletku da radi na jačanju sistemske pomoći kroz regionalne centre za edukaciju, distributivne centre, bolje tržišne lance.

Gde je Srbija u odnosu na Evropu i svet?

Srbija je po stepenu razvoja organske proizvodnje još uvek u ranoj fazi u poređenju sa vodećim evropskim i svetskim zemljama, ali pokazuje stalan rast u broju proizvođača, površinama i izvozu.

Ipak, njen ukupan udeo u organskom sektoru Evrope i sveta i dalje je veoma mali.

“Udeo površina u Srbiji pod organskom proizvodnjom znatno je ispod evropskog proseka – negde oko 0,8 odsto, dok je u EU oko 10,5 odsto. Broj proizvođača raste svake godine, trenutno ih je oko 7.000, ali je to manji broj u odnosu na zemlje slične veličine u Evropi, poput Mađarske ili Češke”, navodi Ivanović.

Prema njegovim rečima, glavna orijentacija Srbije je izvoz, dok je domaće tržište nedovoljno razvijeno, za razliku od EU zemalja gde organski proizvodi dominantno idu na domaće tržište, što ojačava stabilan rast i snagu malih proizvođača na kojima se zasniva koncept organske proizvodnje.

“Takođe, Srbija je prepoznata kao zemlja izvoznik sirovina, ali nije među zemljama koje formiraju trendove u organskoj potrošnji ili inovacijama. Stoga moramo da više radimo na jačanju domaće potrošnje, da se više investira u prerađivačku industriju i sertifikaciju, kao i edukaciju proizvođača, a to će doneti još dinamičniji rast kako samog broja proizvođača, tako i obradivih površina pod organskom proizvodnjom”, zaključuje Dimitrije Ivanović, rukovodilac Službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije.

Sutra: Veštačka inteligencija u poljoprivredi – investicija koja donosi predvidljivost i profit