Blokčejn tehnologija kao jedinstvena prilika za Srbiju

U poslednjih nekoliko godina “blokčejn tehnologija” je postala termin koji je neizostavan deo svakog razgovora o inovacijama i takozvanoj tehnološkoj revoluciji. Ova tehnologija, koja podrazumeva drugačiju strukturu skladištenja podataka, jeste decentralizovani, deljeni i vrlo često javni sistem koji se sastoji iz lista unosa, odnosno “blokova”, povezanih kriptografskim algoritmima.

Zvuči komplikovano? Svakako jeste, ali zahvaljujući ovom komplikovanom sistemu podaci koje vaš kompjuter koristi pri rudarenju ili razmeni digitalne imovine su sigurniji, što donekle opravdava neverovatno interesovanje za taj vid tehnologije, kao i njen privredni potencijal.

Mogućnosti koje dolaze sa primenom ove tehnologije izazvale su veliko interesovanje za blokčejn i u Srbiji, pa se ovih dana o njemu govori kao o veoma značajnoj privrednoj sferi.

Blokčejn, zajedno sa Web3 tehnologijama predstavljaju izvor mogućnosti za “brz i natprosečan rast”, navodi superklaster menadžer u okviru projekta Srbija Inovira Lazar Lekić, koji smatra da je primena istih jedinstvena prilika za Srbiju.

“Blockchain je specifičan po tome što imamo priliku da kao pioniri zauzmemo lidersku poziciju. To nam omogućava da, znanjem i kreativnošću naših inženjera i preduzetnika, predvodimo tehnološki i poslovni razvoj na globalnom nivou. Na taj način, ovde imamo mogućnost da otkrivamo nove horizonte i tako kreiramo nove vrednosti, odnosno nove izvore prihoda. To je ono što nazivamo razvojem zasnovanim na znanju”, kaže Lekić.

Ovo bi, prema njegovim rečima, značilo ne samo smanjenje nezaposlenosti, već i kreiranje potpuno novih vrsta zanimanja. Lekić ističe i da ovde nije u pitanju budućnost, već sadašnjost Srbije i da su srpski stručnjaci u oblastima Web3 i blokčejn tehnologija uključeni u važne projekte. Takođe, napominje da su u Srbiji stvorene dve firme jednorozi, vredne više od milijardu dolara, koje imaju globalni potencijal.

“Trebalo bi iskoristiti taj talas i udružiti najbolje resurse koje imamo da utvrdimo lidersku poziciju i budemo jedan od predvodnika potpune transformacije digitalne ekonomije koja nas očekuje”, kaže Lekić, dodajući da je to moguće zahvaljujući decentralizaciji, koja je jedna od najvažnijih karakteristika blokčejn tehnologija.

“Iako je ta reč vrlo važna za blokčejn u tehnološkom smislu, ovde želim da stavim akcenat na geografsku decentralizaciju. Globalni startap ekosistem se razvio tako da je suštinski vezan za nekoliko centara zbog dostupnosti kapitala, blizine tržišta i regulative. Među ovim centrima nalaze se Silicijumska dolina i Izrael, ali i neki drugi centri. Međutim, to ne važi za domen web3 i blokčejn – imajući u vidu da je sve oko ovog domena veoma digitalno i granice se, ovog puta zaista, brišu”, objašnjava Lazar Lekić.

Kako kaže, potencijal za podsticanje privrednog razvoja leži u primeni blokčejn tehnologija, uvođenju decentralizovanog sistema i transparentnog interneta.

“Blokčejn tehnologija omogućava transparentnost i veću sigurnost kada je u pitanju interakcija korisnika i razmena podataka i vrednosti. To donosi brojne prilike za unapređenje postojećih procesa, povećanje efektivnosti i efikasnosti i stvaranje novih proizvoda, odnosno usluga koje će kompanije moći da ponude tržištu, a države svojoj privredi i građanima. Zbog toga je važno da na sve načine ohrabrimo organizacije iz svih sektora da prate dešavanja u ovom domenu i traže prilike koje mogu da iskoriste, kao i da ih podržimo kada odluče da uđu u takav poduhvat, imajući u vidu specifična znanja koja su neophodna da bi se sve uradilo na pravi način”, ističe superklaster menadžer i napominje da je to odlična investiciona prilika i za pojedince i kompanije, koji će kroz podršku ovim projektima u ranim fazama razvoja ostvariti dobitke.

Upitan koliko osoba u Srbiji je na neki način uključeno u primenu blokčejn tehnologija, Lekić navodi da je gruba procena oko dva odsto, te da su to uglavnom korisnici i vlasnici kripto novčanika. Kriptovalute su jedna od najznačajnijih pojava nastalih razvojem blokčejn tehnologije.

“Podaci jedne singapurske kompanije navode da u Srbiji postoji oko 152.000 ‘kripto novčanika’. S druge strane, prema podacima obavljenim na platformi Statista iz oktobra 2021. godine, 11 odsto učesnika istraživanja iz Srbije reklo je da je posedovalo ili koristilo kriptovalute. Imajući u vidu da je u pitanju bila online anketa, pitanje je koliko je uzorak reprezentativan za celu populaciju”, kaže Lekić.

On dodaje da je na ova pitanja teško dati precizan odgovor, te da, ma koliki ovaj broj bio, danas je njegov rast neminovan.

Upravo sve ovo je dovelo do toga da blokčejn bude prepoznat kao jedna od četiri oblasti koje su u okviru projekta Srbija Inovira, kroz sveobuhvatno istraživanje, identifikovane kao sfere sa najvećim privrednim potencijalom za koje se upravo, po završenom konkursu, formiraju četiri pilot superklastera.