Da li CV pišemo za algoritam ili regrutera kompanije?

Na tržištu rada koje je sve dinamičnije i u kojem se na jedan oglas često prijavljuju stotine kandidata, poslodavci sve češće posežu za tehnološkim rešenjima koja im pomažu da brzo izdvoje najrelevantnije prijave.

Jedan od najčešće korišćenih alata u tom procesu je ATS – skraćenica od Applicant Tracking System, odnosno sistem za praćenje kandidata. Iako mnogi kandidati možda nikada nisu čuli za ovaj pojam, velika je verovatnoća da je upravo ATS bio prvi „čitalac“ njihovog portfolija.

ATS je softverski sistem koji kompanije koriste kako bi automatizovale proces selekcije kandidata. Njegova osnovna funkcija jeste da prikuplja, organizuje i analizira biografije koje stižu na konkurs. Umesto da regruteri ručno prolaze kroz stotine ili čak hiljade prijava, ATS preuzima prvi korak – filtriranje i rangiranje kandidata na osnovu unapred definisanih kriterijuma.

To znači da svaki CV koji kandidat pošalje prolazi kroz digitalnu analizu. Sistem prolazi kroz sadržaj dokumenta i traži određene ključne reči, veštine, kvalifikacije ili radno iskustvo koje je poslodavac naveo kao važno u oglasu za posao. Na osnovu tih parametara ATS zatim dodeljuje određeni broj bodova ili procenat podudaranja sa traženim profilom.

Na primer, ako kompanija traži kandidata sa iskustvom u finansijama, poznavanjem određenog softvera i određenim nivoom obrazovanja, ATS će tražiti upravo te pojmove u CV-ju. Kandidati čije biografije sadrže više relevantnih pojmova i iskustava biće rangirani više na listi, dok oni koji ne sadrže tražene elemente mogu ostati niže ili čak biti automatski eliminisani iz daljeg procesa selekcije.

Jedan od parametara koji ATS prati jeste usklađenost sadržaja CV-ja sa tekstom oglasa za posao. To podrazumeva prepoznavanje ključnih reči, ali i analizu konteksta u kojem se one pojavljuju. Sistem može da identifikuje stručne termine, nazive radnih mesta, nivo obrazovanja, sertifikate ili godine iskustva.

Pored toga, ATS često analizira i strukturu dokumenta. Previše komplikovan dizajn, grafike, tabele ili neobični fontovi mogu otežati sistemu da pravilno pročita sadržaj. Zbog toga stručnjaci za zapošljavanje često savetuju kandidatima da koriste jednostavan, pregledan format biografije, sa jasno označenim sekcijama kao što su obrazovanje, radno iskustvo i veštine.

Još jedan važan parametar jeste kontinuitet radnog iskustva. ATS može da prepozna vremenske intervale između poslova i da identifikuje potencijalne „praznine“ u karijeri. Iako to ne znači automatsko odbacivanje kandidata, takve informacije mogu biti označene tako da HR menadžer obrati pažnju na taj detalj u CV-u.

U nekim naprednijim sistemima ATS koristi i elemente veštačke inteligencije. Takvi sistemi ne samo da traže ključne reči već pokušavaju da procene relevantnost iskustva kandidata, upoređuju ga sa profilima uspešnih zaposlenih u kompaniji ili analiziraju obrasce zapošljavanja iz prethodnih konkursa.

Za kompanije su prednosti ATS-a značajne. Pre svega, štedi vreme i resurse jer automatizuje veliki deo administrativnog posla. Regruteri mogu da se fokusiraju na uži izbor kandidata koji već ispunjavaju osnovne kriterijume, umesto da pregledaju svaku prijavu pojedinačno. Pored toga, sistem omogućava lakše upravljanje bazom kandidata i praćenje procesa zapošljavanja.

Međutim, ATS je doneo i određene izazove za kandidate. Biografija više nije namenjena samo ljudima već i algoritmima, pa način na koji je napisana može imati presudnu ulogu u tome da li će uopšte stići do regrutera. Zbog toga se sve češće govori o „ATS optimizaciji“ CV-a, odnosno prilagođavanju biografije tako da bude čitljiva i relevantna za ovakve sisteme.

Stručnjak u oblasti ljudskih resursa komentarišući ATS i slične programe koji se koriste za pregledanje biografija kaže da su veoma korisni za brzo filtriranje velikog broja prijava i za pronalaženje ključnih reči koje odgovaraju opisu posla.

„Međutim, program često ume da previdi kvalitetne kandidate koji imaju “kreativne” životopise. Mogu reći da su dobri za karakteristične stvari koje uključuju višegodišnje znanje u nekim programima ili znanje jezika, ali to se ne može koristiti za široke namene. Za pozicije koje uključuju pregledavanje portfolija gotovo da nemaju nikakvu primenu. Zato je još uvek najbolji kombinovani pristup korišćenja ATS i lično pregledavanje“, zaključuje naš sagovornik.