Kojim ugovorima se štite prava sportista?

Pravni status sportista, bilo da su profesionalci ili amateri, ključan je za zaštitu njihovih prava, ali i za pravnu sigurnost sportskih organizacija.

U Srbiji zakonodavni okvir regulisan Zakonom o sportu i Zakonom o radu donosi specifične odredbe koje se odnose na ugovore koje sportisti potpisuju sa klubovima i organizacijama. Ovaj okvir ima za cilj da uskladi interese sportista, klubova i države, ali u praksi nailazi na mnoge izazove.

Profesionalni sportisti u Srbiji se uglavnom oslanjaju na ugovor o radu kao osnovu svog pravnog odnosa sa klubovima. Ovi ugovori pružaju sportistima status zaposlenih, ali su prilagođeni specifičnostima sportskog života. Za razliku od klasičnih radnih ugovora, ugovori sportista uključuju dodatna prava, poput naknada za treninge, takmičenja i nagrada za postignute rezultate.

“Prema zakonu, ugovor o radu može trajati najviše pet godina, što omogućava fleksibilnost i klubovima i sportistima. Ipak, u praksi se javljaju problemi, poput neregularnih isplata i nepoštovanja ugovora od strane klubova, što ukazuje na potrebu za strožim zakonodavnim kontrolama”, objašnjavaju pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Sportisti amateri nemaju pravo na klasičan radni odnos, već se oslanjaju na dva osnovna tipa ugovora – ugovor o stipendiranju i ugovor o bavljenju sportom. Ovi ugovori omogućavaju finansijsku podršku za troškove poput smeštaja i ishrane, ali ne pružaju pravnu sigurnost kakvu uživaju profesionalni sportisti.

Advokati ističu da poseban problem leži u činjenici da amaterski ugovori, iako regulisani Zakonom o sportu, često ne uključuju sve aspekte zaštite sportista. Na primer, sportisti amateri nemaju pravo na penzijsko i socijalno osiguranje, što ih ostavlja u nepovoljnom položaju u slučaju povreda ili prestanka sportske karijere.

Ugovori sa maloletnim sportistima

Jedna od najosetljivijih tema u sportskom zakonodavstvu jeste pravni status maloletnih sportista. Ugovori o stipendiranju maloletnih sportista moraju biti registrovani kod nacionalnog sportskog saveza da bi bili pravno važeći, a njihovo trajanje je ograničeno do punoletstva sportiste.

“Iako zakon predviđa obaveze klubova u vezi sa stipendijama, troškovima smeštaja i ishrane, u praksi se često javljaju problemi sa neregularnim ugovorima. Takođe, nedostatak jasnih pravila o prelasku iz amaterskog u profesionalni status može stvoriti nesigurnost za mlade sportiste”, navode advokati.

Iako zakon jasno definiše osnovne odredbe ugovora, praksa pokazuje da mnogi klubovi ne poštuju propise. Česti su slučajevi zaključenja neformalnih ugovora ili ugovora koji nisu usklađeni sa zakonom. Maloletni sportisti su posebno izloženi riziku od zloupotreba, jer su često pod pritiskom da potpišu ugovore koji nisu u njihovom najboljem interesu.

“Zakonodavni okvir zahteva dodatne izmene kako bi se povećala pravna zaštita sportista. Uvođenje strožih kazni za klubove koji krše zakon, kao i jasnih smernica za regulisanje ugovora, može značajno doprineti pravnoj sigurnosti sportista”, naglašava pravni tim kancelarije Stojković Advokati.

Kako unaprediti pravnu sigurnost sportista?

Rešenja za unapređenje pravnog statusa sportista leže u jačanju zakonodavstva i boljoj primeni postojećih propisa. Advokati predlažu preciziranje zakonskih rokova.

“Posebno za ugovore maloletnih sportista, kako bi se smanjila pravna nesigurnost. Takođe, uvođenjem ograničenja moglo bi se sprečiti iskorišćavanje mladih sportista”, navode pravnici i dodaju da je neophodna i bolja kontrola ugovora, gde glavnu ulogu treba da imaju nacionalni sportski savezi i država.

Uključivanje osnovnog zdravstvenog i penzijskog osiguranja za amatere je takođe jedan od predloga za rešenje pravnog statusa sportskih radnika.

Pravni status sportista u Srbiji predstavlja složeno pitanje koje zahteva pažnju zakonodavaca, sportskih saveza i klubova.

„Jasno definisani ugovori i poštovanje zakona ključni su za zaštitu sportista, ali i za razvoj sporta u celini. Bez pravne sigurnosti ni sportisti ni sportske organizacije ne mogu ostvariti svoj pun potencijal, što šteti ne samo pojedincima, već i imidžu Srbije kao zemlje sporta”, zaključuju advokati kancelarije Stojković Advokati.