MAJSTORIMA CVETA POSAO TOKOM PANDEMIJE Traženi su i kod nas, ali i u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj

S obzirom na to da je sve manje zanatlija na tržištu, a posebno kvalitetnih majstora, dnevnice su prilično velike. Ipak, čak i kada ste spremni da dobro platite, opšte je poznata stvar da je veoma teško pronaći dobrog majstora.

Kada na sve to dodamo i pandemiju korona virusa, kada se mnoge firme bore za opstanak, dobrog majstora je još teže naći.

“Situacija sa virusom donekle je usporila i umanjila posao, ali ništa značajnije. Ljudi ipak žele da osveže svoj životni prostor, pogotovo su to činili u vreme kada je bilo ograničeno kretanje. Ukoliko poštujete mere zaštite i distanciranja, klijenti to umeju da cene i da vas preporuče dalje”, objašnjava Ivan Jevremović, majstor sa portala utrenu.com.

On se bavi adaptacijom i renoviranjem, krečenjem i gletovanjem, a takođe je i električar, majstor za sitne popravke, čišćenje i sređivanje, pranje tepiha, roletnar i vodoinstalater. Kaže da je molerskim poslom počeo da se bavi pre oko šest godina, iako je strukovni menadžer proizvodnje.

“Počeo sam da se bavim prvo elektrikom i sitnim popravkama. Međutim, vremenom sam shvatio da na tržištu nema mnogo molera koji umeju da izađu u susret željama klijenata i te želje prenesu u stvarnost. Tako sam počeo da učim od jednog prijatelja molerski zanat. Uvek mi je bilo bitno da klijent bude zadovoljan, čak iako se ja nisam slagao sa nekim idejama“, objašnjava Jevremović.

Čini se da posao majstora ipak nije pretrpeo značajne oscilacije. Kako primećujemo, dosta ljudi se fokusiralo na svoj životni prostor i uređivanje, bilo da je u pitanju značajna promena ili pak generalno čišćenje doma.

“Većina onih koji su tu, vode se logikom da, pošto nisu nigde otputovali, taj novac ulože u renoviranje svog doma. Stvarno je bilo posla i ima ga dosta”, ističe Ognjen Čukić, haus majstor sa portala U trenu.

Dosta naših majstora radi u inostranstvu

Godinama unazad mladi se ređe odlučuju da se obučavaju za zanimanja molera, vodoinstalatera, zidara, tesara, električara, keramičara, zavarivača… Sa druge strane, oni koji postaju dobri u tom poslu, sve češće odlaze u inostranstvo, gde mogu da zarade više.

Poslovni oglasi za zanatlije stalno su aktivni, tako da za razliku od mnogih koji se u vreme pandemije brinu za svoje radno mesto, ova branša nema tih problema. Uprkos potrebama tržišta, interesovanje za te prekvalifikacije je malo, upozoravaju stručnjaci.

“Mnoge kolege koje ja znam, otišle su da rade u Italiju, Nemačku ili Francusku. To su najpopularnije destinacije za zaposlenje majstora. Tamo se zaista može više zaraditi nego u Srbiji, samo što se tamo stvarno mnogo radi. Dakle, ne prave se pauze, ne pije se kafa. Nema zabušavanja, niti priče. U inostranstvu se dnevnice kreću od oko 50 do 80 evra, a kod nas oko 35”, objašnjava Čukić za Biznis.rs.

On dodaje da se pravi majstor specijalizuje i tačno se zna u čemu je dobar. Kaže da nije moguće da se bude dobar u svemu, pa savetuje ljudima da kada traže zanatliju, zaista odaberu one koji su posvećeni jednom zanatu, a nisu „priučeni za sve po malo“.

Za stvaranje dobrog inženjera ili majstora, potrebne su godine i godine rada. U Srbiji je, takođe, problematična i starosna struktura, jer su „pravi“ majstori uglavnom ljudi stariji od 55 godina.

Ne samo kod nas, nego i u svetu postoji kriza zanatske elite, ali ne samo majstora. Naime, dosta ljudi se ne školuje sa jedne strane, a sa druge postoji previše kadrova koji su otišli u menadžment i poslove koji pretpostavljaju sedenje za stolom.

Naši radnici su traženi

Nemački poslodavci upozorili su Vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana, firme u toj zemlji neće moći da nađu adekvatnu radnu snagu. Zato Nemačka priprema novo Pravilo za ZB, koje će biti na snazi do 2023. godine. Staro iz 2016. godine ističe ovog decembra.

Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika. Nemačko udruženje poslodavaca upozorilo je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinarstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.

To Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija. Uslov za dobijanje vize je da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.