Nedorečeni opisi poslova najčešći izvor konflikata u radnim odnosima

Često se između stvarnih i dodatnih obaveza zaposlenih na radnom mestu ne postavljaju jasne granice. Nedoumice oko prava i obaveza nisu problem samo radnika već i poslodavaca, naročito kada je reč o tumačenju pravilnika i opisa poslova.

Upravo sa takvom situacijom suočila se i jedna naša čitateljka. Kako navodi, zaposlena je na radnom mestu koje je uredno sistematizovano, sa jasno navedenim opisom poslova koje je dužna da obavlja.

Problem je nastao kada je njen poslodavac doneo poseban pravilnik o načinu obavljanja određenog posla koji, prema njenim rečima, uopšte nije obuhvaćen opisom radnog mesta na koje je primljena. Ipak, u tom pravilniku se navodi da je upravo ona dužna da obavlja te zadatke. Pitanje koje se nameće jeste – gde prestaje obaveza zaposlenog, a gde počinje samovolja poslodavca?

Advokat Branislav Vještica objašnjava da pravilnik koji donosi poslodavac mora precizno da definiše dužnosti zaposlenog za svako konkretno radno mesto. Poslodavac, prema njegovim rečima, nema prostora da opis poslova ostavi nedorečenim ili otvorenim za proizvoljna tumačenja.

Formulacije poput „druga zaduženja po nalogu poslodavca“ i slične ne bi trebalo da se koriste, jer zaposleni mora tačno da zna šta ulazi u okvir njegovih obaveza.

„Upravo ta preciznost štiti i jednu i drugu stranu – zaposlenog od prekomernih zahteva, a poslodavca od eventualnih sporova. U situaciji kada mu se poveravaju zadaci koji nisu deo sistematizovanog opisa radnog mesta, zaposleni ima pravo da takve poslove odbije“, navodi advokat.

Zakon propisuje i jasne obaveze kada je reč o donošenju pravilnika. Svaki poslodavac koji zapošljava više od deset radnika dužan je da donese pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Oni koji imaju deset ili manje zaposlenih nemaju tu obavezu.

„Sama sistematizacija, međutim, nije puka formalnost. Njome se uređuju organizacioni delovi kod poslodavca, definišu nazivi radnih mesta, detaljan opis poslova, vrsta i stepen potrebne stručne spreme, odnosno obrazovanja, kao i posebni uslovi za rad. Poslodavac može, ali ne mora, da odredi i broj izvršilaca na određenom radnom mestu“, smatra naš sagovornik.

To znači da na osnovu pravilnika o sistematizaciji, u okviru svake organizacione jedinice precizno utvrđuju konkretna radna mesta. Za svako od njih navodi se šta zaposleni radi, koji stepen i vrstu obrazovanja mora da ima, dok broj izvršilaca ostaje fakultativni element.

Pravnici savetuju da opis poslova bude što precizniji i detaljniji, jer se taj deo obavezno unosi i u ugovor o radu. Upravo zato nije preporučljivo oslanjati se na neodređene formulacije koje ostavljaju prostor za naknadna proširenja obaveza bez saglasnosti zaposlenog. Jasno definisan opis poslova predstavlja osnov za procenu da li zaposleni ispunjava svoje radne obaveze, ali i merilo za eventualnu odgovornost.

Kada je reč o vrsti stručne spreme, trenutno se primenjuje odluka o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, koja je obavezujuća za poslodavce. To znači da prilikom sistematizacije moraju biti navedena sva zanimanja koja dolaze u obzir za određeno radno mesto.

Zakon o radu dodatno precizira da se za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu predvideti najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja. Osnovno pravilo, ipak, jeste da se za svako radno mesto utvrdi samo jedan stepen stručne spreme određenog obrazovnog profila.

Pored opštih uslova, poslodavac može da propiše i posebne zahteve za zasnivanje radnog odnosa – na primer, određeno radno iskustvo, posebne veštine i znanja, poznavanje stranih jezika, posedovanje vozačke dozvole, licence ili sertifikata.

Na taj način dodatno se precizira ko može da konkuriše za određenu poziciju i pod kojim uslovima.

Sistematizacija radnih mesta najčešće se predstavlja kroz tabele koje sadrže pregled poslova i uslova, a neretko su uz pravilnik priloženi i grafikoni ili šeme koje prikazuju organizacionu strukturu preduzeća.

„Osim osnovnih elemenata, sistematizacijom se mogu urediti i dodatna pitanja – način zasnivanja radnog odnosa, dokumentacija koja se podnosi prilikom zapošljavanja, kao i način dokazivanja ispunjenosti posebnih uslova, bilo diplomom, sertifikatom ili drugim odgovarajućim uverenjem“, zaključuje advokat Branislav Vještica.