Puna primena Zakona o bezbednosti na radu od 1. januara 2026.

Iako je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio na snagu još 2023. godine njegova puna primena tek predstoji, budući da poslednji rokovi za usklađivanje ističu 1. januara 2026. godine.

Advokat Nevena Petrović ocenjuje da izmenjeni zakon predstavlja jednu od najznačajnijih reformi u oblasti radnog prava u poslednjih nekoliko godina, jer se njime domaći propisi dodatno približavaju standardima Evropske unije. Prema njenim rečima, fokus zakona pomeren je sa reagovanja na posledice ka prevenciji rizika, uz jasnije definisane obaveze poslodavaca i veća prava zaposlenih.

Neispunjavanje obaveza propisanih zakonom može imati ozbiljne finansijske posledice. Za poslodavca – pravno lice koje ne osigura zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti – predviđena je novčana kazna u rasponu od milion do milion i po dinara. Preduzetnici će za isti prekršaj biti kažnjeni iznosima od 200.000 do 400.000 dinara, dok su za direktore i druga odgovorna lica, kao i za poslodavce koji su fizička lica, propisane kazne od 30.000 do 150.000 dinara.

Jedna od važnijih novina odnosi se na rad od kuće i rad na daljinu, koji do sada nisu bili precizno uređeni, što je u praksi često dovodilo do pravne nesigurnosti. Novi zakon sada propisuje da su poslodavci dužni da obezbede bezbedne i zdrave uslove rada i u ovim oblicima angažovanja zaposlenih.

“Poslodavac je obavezan da donese akt o proceni rizika i za rad od kuće, kao i da omogući zaposlenima da učestvuju u tom procesu“, objašnjava Petrović, dodajući da se time odgovornost za bezbednost rada širi i van tradicionalnog radnog okruženja.

Zakonom su predviđene periodične obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sa posebnim akcentom na korišćenje lične zaštitne opreme i pravilno postupanje u rizičnim situacijama. Za poslove sa povećanim rizikom obuke su obavezne jednom godišnje, dok se za ostala radna mesta sprovode na svake tri godine. Dodatne obuke propisane su i u slučajevima teških, smrtnih ili kolektivnih povreda na radu.

Novine se odnose i na lekarske preglede zaposlenih. Pregledi moraju biti prilagođeni konkretnim rizicima radnog mesta, a troškove u potpunosti snosi poslodavac. Ova obaveza naročito je značajna za zaposlene koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, poput rada na visini ili u dubini, u blizini opasnih hemikalija ili na elektroenergetskim objektima. Uz prethodne, periodične i kontrolne preglede, uvedeni su i ciljani pregledi, a zaposleni ima pravo da na sopstveni zahtev bude upućen na lekarski pregled najmanje jednom u pet godina.

Uz osnovni zakon donet je i čitav niz podzakonskih akata koji detaljnije razrađuju obaveze poslodavaca. Među njima su pravilnici o proceni rizika, ispitivanju opreme i instalacija, stručnim ispitima, kao i o izgledu službene odeće inspektora rada.

Upravo primena tih pravilnika u praksi izaziva najviše nedoumica, što je uočeno i na stručnim skupovima i konferencijama posvećenim ovoj oblasti.

Stručnjaci Saveta stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi preporuka za 2025. godinu isitču da se na raznim skupovima, organizovanim povodom teme novih propisa o bezbednosti na radu, moglo čuti da poslodavci najčešće imaju dileme oko kategoričkog određivanja radnih mesta sa povećanim rizikom, poput upravljanja vozilima i sredstvima unutrašnjeg transporta, izdavanja dozvola za rad, kao i učestalosti periodičnih lekarskih pregleda za zaposlene koji upravljaju vozilima.

Kao preostale probleme stručnjaci u Beloj knjizi izdvajaju nedovoljno jasno uređenje rada od kuće i rada na daljinu. Iako zakon prepoznaje ove oblike rada on ih uređuje samo načelno, bez preciznog definisanja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca, pa ostaje neizvesno da li će ta pitanja biti detaljnije regulisana podzakonskim aktima. To poslodavcima daje veću fleksibilnost, ali istovremeno stvara pravnu nesigurnost i potrebu za jasnijim smernicama.

“Poseban izazov predstavlja kontrola bezbednosti i zdravlja na radu u prostoru koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, imajući u vidu ustavno pravo na nepovredivost stana. Zbog toga je neophodno precizno definisati minimalne obaveze u vezi sa uslovima rada, procenom rizika i preventivnim merama, uz veću odgovornost i aktivno učešće zaposlenih, naročito kod rada sa čestim promenama lokacije ili iz inostranstva”, navode analitičari.

Dodatne nejasnoće postoje i u vezi sa povredama na radu u ovim okolnostima, jer poslodavci nemaju neposredan uvid u mesto povrede, što otežava utvrđivanje činjenica. Ukazuje se i na potrebu za posebnim pravilima prijavljivanja takvih povreda, kao i jasnim definisanjem šta se u slučaju rada od kuće smatra radnim mestom – da li samo deo stana u kojem se obavlja posao ili i druge prostorije.