Reljanović: Zloupotrebe rada na određeno vreme u Srbiji duboko ukorenjene

Državni službenici koji se zapošljavaju na određeno vreme i dalje će moći da zasnivaju radni odnos bez sprovođenja javnog konkursa, pošto je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima kojim se ova obaveza odlaže za još godinu dana.

Umesto da konkursno zapošljavanje za rad na određeno počne da se primenjuje od 1. januara 2026. godine, novi rok je pomeren na 1. januar 2027.

Izmenama zakona predviđeno je odlaganje obaveze sprovođenja javnog konkursa u slučajevima prijema u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. U obrazloženju predloga navodi se da je cilj ove izmene da se u prelaznom periodu sprovede optimizacija procesa zapošljavanja u državnim organima i da se stvore uslovi za efikasnije funkcionisanje sistema.

Kao jedan od ključnih razloga za pomeranje roka navode se podaci iz izveštaja Službe za upravljanje kadrovima za 2024. godinu, prema kojima prosečno trajanje javnog konkursa za prijem u radni odnos u organima državne uprave iznosi čak 189 dana. U takvim okolnostima primena postojećeg normativnog okvira na zapošljavanje lica na određeno vreme, ocenjuje se u obrazloženju, predstavlja ozbiljan rizik za blagovremeno i efikasno obezbeđivanje privremenih kadrovskih potreba.

U dokumentu se ističe i da bi uvođenje obaveze da i zaposleni na određeno vreme prolaze kompletnu konkursnu proceduru, bez prethodnog unapređenja samog postupka – pre svega njegove digitalizacije i automatizacije – dodatno opteretilo sistem i moglo da ugrozi kontinuitet rada državnih organa.

Kao rešenje se najavljuje da će Služba za upravljanje kadrovima tokom 2026. godine raditi na uspostavljanju pune funkcionalnosti informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima u delu koji se odnosi na konkursne postupke, kako bi se oni ubrzali i sprovodili elektronskim putem.

Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs upozorava da praksa zapošljavanja na određeno vreme bez kontrole u javnom sektoru postoji godinama i da je često protivna zakonu i osnovnoj logici radnog prava.

“U pojedinim oblastima ta praksa je formalno „pokrivena“ posebnim zakonskim rešenjima, dok je u većini slučajeva reč o zapošljavanju na određeno vreme na radnim mestima za kojima postoji trajna potreba, što bi po prirodi stvari zahtevalo radni odnos na neodređeno vreme”, objašnjava Reljanović.

Kao ilustraciju naš sagovornik navodi primer zaposlenog u javnom sektoru koji već 20 godina radi na određeno vreme kod istog poslodavca, ukazujući da su zloupotrebe već duboko ukorenjene. Po njegovoj oceni, novo odlaganje predstavlja pokušaj da se deo takvih praksi učini formalno zakonitim.

“Posebno je problematično to što je radni odnos na određeno vreme u aktuelnim društvenim okolnostima snažan mehanizam kontrole poslodavca nad radnikom, jer omogućava jednostavno neprodužavanje ugovora bez obrazloženja”, ističe naš sagovornik.

On podseća da je u prethodnim mesecima veliki broj ljudi koji su radili na određeno vreme, često pod izgovorom „privremenog povećanja obima posla“, ostao bez zaposlenja upravo zbog isteka ugovora.

“Sa druge strane, zapošljavanje bez javnog konkursa otvara prostor za prijem kandidata po kriterijumima koji nisu zasnovani na stručnosti i kvalitetu rada, već na političkoj pripadnosti i lojalnosti“, smatra Reljanović.

On kritikuje i obrazloženje da je javni konkurs previše komplikovan i spor, ocenjujući da takav argument dolazi upravo od onih koji imaju moć da proceduru učine jednostavnijom i efikasnijom.

“Izostanak jasne i racionalne argumentacije za novo odlaganje dodatno pojačava sumnje da se iza takvog poteza kriju drugačije namere. Zapošljavanje bez javnog konkursa i produžena nesigurnost radnika zaposlenih na određeno vreme ne mogu doprineti rešavanju privremenih potreba državne uprave, već vode ka daljoj politizaciji i zloupotrebama u sistemu zapošljavanja”, zaključuje Mario Reljanović.