Spreman predlog mera za izmene zakona koji bi definisali platformski rad u Srbiji

Nakon nekoliko neuspelih pokušaja Direktiva o platformskom radu u zemljama Evropske unije konačno je usvojena 11. marta. Ona bi i formalno trebalo da bude ratifikovana u Savetu Evrope i usvojena na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u aprilu.

Zemlje će zatim imati dve godine da integrišu ovo zakonodavstvo u svoje nacionalne sisteme. Nova verzija Direktive koja će biti usvojena ostavlja veći prostor zemljama članicama da njen duh prilagode svojim radno-pravnim okvirima.

Povodom usvajanja Direktive, Centar za istraživanje javnih politika organizovao je okrugli sto pod nazivom „Kakve mogućnosti za regulaciju prava radnika na digitalnim platformama nudi radno zakonodavstvo u Srbiji?“.

Zemlje u kojima rad na platformama nije dobro regulisan i u kojima, kao u Srbiji, mnogi platformski radnici rade na crno i ostaju nezaštićeni mogu i moraju da traže zakonodavne pristupe kako bi se rešili problemi poput lažnog samozapošljavanja, nedostatka transparentnosti u algoritamskom upravljanju, i loših praksi podugovaranja.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi rekla je da je usvajanje direktive odlična vest.

„Sada je izvesno da će Direktiva biti usvojena, a zemlje članice, pa i zemlje kandidati, imaju smernice za uređenje platformskog rada unutar svojih nacionalnih zakonodavstava. Kada kažemo da je usvajanje Direktive ogromna vest to znači da je nekoliko pokušaja uređenja prava radnika na platformama, na primer u SAD, propalo baš iz razloga što su se sami vlasnici platformi tome protivili. Ukoliko dokument ne bi bio usvojen to bi bio veliki poraz za Evropu i njene napore da uredi čitav sistem koji je vezan za platformski rad”, ocenila je Jakobi.

Ona je na početku panela istakla da sam Centar radi na jednom sveobuhvatnom predlogu zakona koji bi mogli da isprate ono što se dešava u Evropi kada je reč o platformskom radu.

“I za samu Srbiju ovaj paket mera nije pitanje da li će se usvojiti nekoliko godina posle EU, već da se usvoji što pre kako se ne bi dogodilo da neke platforme u Srbiji imaju oligopol koji predstavlja kako pretnju tržištu tako i problem za same radnike koji ne mogu da biraju između dva poslodavca. Platforme mogu potpuno da ih isključe iz posla, a da ne postoji nikakav mehanizam koji bi ih štitio”, objasnila je Jakobi.

Tim udruženja u kojem su dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predsednik Udruženja i dr Senad Jašarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Darko Božičić, asistent sa doktoratom Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i dr Mila Petrović, docent Pravnog fakulteta Union Univerziteta u Beogradu, predstavili su „kišobran mogućih rešenja“ u regulisanju platformi kao digitalnih posrednika.

„Kišobran rešenja“ između ostalog obuhvata predlog izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih, Zakona o agencijskom zapošljavanju, Zakona o radu i drugih propisa koji su relevantni za domen platformskog rada.

“Srpsko pravo se, kao što je to uostalom slučaj i sa uporednim zakonodavstvima, i dalje suočava sa izazovom regulisanja platformskog rada i položaja platformskih radnika, dok su dosadašnji pokušaji da se bar neki njegovi instituti definišu, prošli neuspešno”, rekao je profesor Jašarević.

On je naglasio da to možda i ne čudi, imajući u vidu činjenicu da različitost ponašanja različitih platformi, kao i statusa u kom se nalaze njihovi radnici, poziva na jednu sveobuhvatnu promenu propisa iz oblasti radnog prava.

Najveći izazov je promena Zakona o radu

Panelisti su se složili da je najveći problem to što Zakon o radu, kao opšti propis u oblasti radnih odnosa, i dalje ne poznaje čak ni termin radnik, kao i da pun obim svoje zaštite nudi isključivo licima koja se nalaze u radnom odnosu (zaposleni).

“Ponuđena rešenja treba da pođu od činjenice da su platforme te koje najviše profitiraju od ovakvog rada, ali da su i platformski radnici posebno tokom opadanja ekonomske aktivnosti u zemlji imali korist od pronalaženja novih izvora prihoda koje su ponudile platforme”, objasnio je profesor Urdarević.

Prema mišljenju Udruženja, prva etapa zakonodavnih promena u Srbiji podrazumevala bi izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih. Druga bi bila usmerena na dopune i izmene Zakona o agencijskom zapošljavanju, dok bi treća i konačna etapa revizije radno-pravne regulative podrazumevala donošenje potpuno novog teksta Zakona o radu.

“Kišobran zaštite platformskih radnika“, prema rečima predstavnika udruženja, sadrži širok spektar pravnih rešenja kao što su zakonsko definisanje pojmova radnik, digitalni radnik u Zakonu o radu i jasno razgraničenje zavisnih radnika i samozaposlenih, od stvarnih (pravih) samozaposlenih. Takođe, jedan od predloga je i uvođenje zakonske (oborive) pretpostavke zaposlenosti – čime bi se obezbedila univerzalna pokrivenost svih koji žive od svog rada ili kategorije zavisnih samozaposlenih (bez obzira na pravni osnov rada) – kojima bi se obezbedila radna i socijalna zaštita, slična onoj u radnom odnosu.

Za kategorije koje ipak ne mogu da se svrstaju u zaposlene trebalo bi obezbediti univerzalne beneficije u vezi sa radom kao što su garancije plaćenosti, nediskriminacije, bezbednosti na radu, ograničeno i kontrolisano radno vreme, pravo na informisanje, pravo na prigovor i mirno rešavanje sporova. Potrebno je urediti upotrebu algoritama u radnom procesu (predvidivost, javno obaveštavanje kako funkcionišu, eliminisanje diskriminacije pojedinih kategorija).

Iz udruženja su naglasili da je izuzetno važno inoviranje oblasti bezbednosti na radu, kako bi se zaštitili i platformski i drugi atipični radnici.

Takođe, neophodno je da se omogući pravo na udruživanje – za sve, pa i platformske radnike, što podrazumeva da i oni radnici mogu osnivati ili biti članovi postojećih sindikata.