Startapi razvijaju inovativna rešenja, prihvataju samo nastavnici entuzijasti

Na nedavno završenom Sajmu tehnike u Beogradu održana je prezentacija „startapa koji pomeraju granice“, a među njima je bio i SciFari Adventures koji je osnovala Rijalda Mujezinović.

Ona kaže da je ideja nastala kao odgovor na pitanje kako bi deca mogla pametno da koriste tehnologiju. Tako im je kroz svoje rešenje ponudila da svakog dana nauče nešto novo iz biologije, hemije, matematike, jer su zadaci zasnovani na stvarnim naučnim konceptima, te da to primene u stvarnom svetu.

“Istraživanja su pokazala da roditelji žele korisne aplikacije za svoju decu. Nastavnici žele interaktivna digitalna rešenja u svojim učionicama, a deca žele da im učenje bude zanimljivo. U stvarnosti je veoma teško spojiti ta tri dela, a SciFari Adventures je nastao iz želje da to premosti”, rekla je Mujezinović.

Dodala je da su njen tim i ona uspeli da spoje najbolje elemente – naraciju, karakterizaciju, saradnju u igrici, i sve su to „upakovali” u sigurno okruženje u kojem nastavnici i roditelji mogu da prate šta njihova deca uče, šta ih interesuje na samoj platformi i koliko vremena provode na njoj.

“Deca su igrala našu igricu, bila su veoma zadovoljna, roditelji su pratili, nastavnici su podržali, i ono što nas raduje jeste da su tražili još”, rekla je Rijalda Mujezinović.

Igranje igrice za sada je besplatno, ali je plan da se u budućnosti dodatni sadržaj naplaćuje kroz pretplate i kroz licenciranje za škole. Sledeći korak jeste beta verzija, zatim širenje zajednice i sklapanje partnerstava sa školama, organizacijama i naučnicima koji bi kreirali sadržaj.

Jedan od planiranih koraka je i širenje na druga tržišta.

„U ovom trenutku za ideju su najviše zainteresovane zemlje Bliskog istoka, koje su pokazale veliku otvorenost za inovativna rešenja, posebno u oblasti koja deci daje mogućnost da dodatno razvijaju veštine 21. veka”, navodi Mujezinović.

Naglašava da cilj njenog tima nije da samo kreiraju uspešnu aplikaciju, nego da promene način na koji deca doživljavaju učenje.

“Zamislili smo novu generaciju dece koja će mnogo bolje nego mi razumeti kako funkcioniše ovaj svet”.

Mogu li video igre da budu deo reforme obrazovanja u Srbiji?

Koncept koji je Rijalda Mujezinović predstavila zapravo je deo inovacija u obrazovanju koje su poznate pod nazivom gejmifikacija. Reč je o primeni principa iz video igara na školske časove. Dva su osnovna cilja – motivacija za određenu aktivnost i postizanje cilja iz igre.

Kako za Biznis.rs kaže Zoran Milojević iz Obrazovno kreativnog centra iz Bora, ima smisla da upotreba video igara bude segment u reformi sistema obrazovanja, ali je to dosta teško izvodljivo.

“Na žalost, sadržaji za učenike u našem obrazovnom sistemu su previše obimni i teško će biti mesta za gejmifikaciju. Već smo nekoliko puta učestvovali u reformama i novi sadržaji nikako ne menjaju stare, već se samo gomilaju. Prilikom rada na reformi angažuju se ljudi koji ne žele da neke sadržaje smanje ili ih ukinu i onda nema mesta za novine kao što je gejmifikacija”, ističe naš sagovornik.

Dodaje da je poseban problem otpor nastavnog kadra prema bilo kakvim promenama. Svaka inovacija nailazi na negodovanje, a posebno kada nastavni kadar treba da se usavršava.

“Taj proces nije nikad zaživeo kako treba i veoma je mali broj nastavnika koji znaju šta je stručno usavršavanje i koji napreduju. Samo sa tim nastavnicima možete da napravite reformu, a njih nema mnogo, tako da su ova dva preduslova glavni razlog zašto bi ovakva ili bilo koja druga inovativna reforma doživela neuspeh”, smatra Milojević.

Inače, Obrazovno kreativni centar pomaže nastavnicima da koriste inovativne igre u svom radu, pa tako organizuju i seminar „Obrazovni svet kroz inovativne igre”. Kako navodi naš sagovornik, rade sa nastavnicima entuzijastima, sistemska podrška ne postoji.

Polje na kome bi startapi mogli da se snađu

Deluje da su, za razliku od nastavnika, startapi zainteresovaniji za reformisanje obrazovanja.

Kako za Biznis.rs kaže Kristina Janković Obućina, Senior Ecosystem Manager u Asocijaciji industrije video igara Srbije (SGA), oni su do sada bili fokusirani na izradu igara i na pružanje usluga iz domena video industrije. Ovo im je dalo potrebnu osnovu da mogu da se prihvate bilo kakvih srodnih projekata.

“Već imamo nekoliko manjih startapa koji su radili na igrama za mlade, od puzli preko kvizova do gejmifikovanog učenja muzike i digitalnog očuvanja kulturnog nasleđa. Ovo je definitivno polje u kojem bi mogli da se snađu, jer već sada plasiraju sve svoje proizvode na globalno tržište”, smatra sagovornica.

Ona veruje da su učenje i video igre komplementarni pojmovi, te napominje da se u svetu velike organizacije, poput Games4Change i UKIE, već uveliko bave ovakvim programima.

“Važno je napomenuti da ovde postoje dva glavna pristupa. Jedan je da gejmifikovanjem procesa učenja povećamo angažman mladih oko nastavnog gradiva. Drugi pristup je uvođenje adekvatnih igara u nastavni program.

Postoji spisak video-igara koje su deo lektire u svetu, na isti način na koji su to do sada bile knjige. Deluje mi da se obrazovanje menja sporije od navika dece, zato će edukatori koji prvi otvore svoje učionice za alternativne vidove podučavanja sigurno biti u prednosti”, zaključuje Kristina Janković Obućina.