Za konkurentnost na svetskom nivou neophodno ulagati u obrazovanje turističkih kadrova

Kako sektor turizma raste, javlja se i potreba za razvojem ljudskih resursa, naročito u oblastima specifičnih veština potrebnih za pružanje visokokvalitetnih usluga.

Vlada Republike Srbije donela je Strategiju razvoja turizma za period od 2016. do 2025. godine, koja predviđa rad na unapređenju turizma kroz održivi razvoj, marketinške aktivnosti i bolju promociju turističkih destinacija. Ipak, jedan od ključnih izazova sa kojim se sektor trenutno suočava jeste nedostatak kvalifikovane radne snage, što je posebno primetno u hotelijerskoj industriji.

Jedan od osnovnih problema jeste neravnomerna raspodela stručnih i kvalifikovanih radnika u turizmu, naročito na rukovodećim pozicijama. Na primer, istraživanja su pokazala da žene sa srednjom školom često rade na osnovnim pozicijama, dok muškarci sa istim nivoom obrazovanja imaju bolje šanse da dođu do supervizorskih i menadžerskih pozicija. Ovo ukazuje na potrebu za većom ravnopravnošću u napredovanju i boljom edukacijom zaposlenih kako bi se unapredile njihove šanse za karijerni razvoj.

U rešenjima koja nudi strategija razvoja turizma navodi ključna zanimanja – od recepcionera, kuvara, pomoćnika u kuhinji, do direktora hotela i stručnjaka za marketing. Ove pozicije zahtevaju raznolike veštine, kao što su komunikacione, digitalna pismenost, organizacione sposobnosti i fleksibilnost.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Martinović naglasio je na nedavno održanoj konferenciji da sektor turizma i hotelijerstva predstavlja jedan od ključnih sektora u ekonomskom razvoju Republike Srbije, jer daje značajan doprinos rastu BDP-a i povećanom zapošljavanju.

“Ono što jeste problem je deficitarnost velikog broja profila iz ove oblasti, ne samo po broju ljudi koje ovaj sektor može da zaposli već i po nedostatku potrebnih veština koje zahteva. U tom smislu preduzimaju se različite mere, dodatne obuke i programi obrazovanja, ali to nije dovoljno imajući u vidu brz napredak i rast ovog sektora i potrebe prilagođavanja nekim novim oblicima rada”, rekao je Martinović.

On je dalje naveo da će, pored postojećih veština, u budućnosti biti neophodno posvetiti više pažnje digitalnim kompetencijama, upravljanju kriznim situacijama i socijalnim veštinama.

“Srbija teži da postane globalno prepoznata turistička destinacija do 2025. godine, ali kako bi to ostvarila neophodno je ulagati u obrazovanje i obuku zaposlenih, kako bi mogli da odgovore na izazove savremenog turizma. Ova vizija ne samo da uključuje rast broja turista, već i unapređenje kvaliteta usluga koje se nude”, naveo je Martinović.

Jedan od važnih dokumenata koji pruža smernice za razvoj turizma u Srbiji jeste Strategija razvoja turizma, koja postavlja ciljeve poput povećanja smeštajnih kapaciteta, rasta turističkog prometa i povećanja udela stranih noćenja. Na primer, jedan od ciljeva je da do 2025. godine udeo stranih noćenja dostigne 55 odsto, što zahteva bolje upravljanje resursima, ali i unapređenje veština zaposlenih u sektoru.

Takođe, pandemija je naglasila važnost dobrog marketinga u turizmu, pa je usvojen Strategijski marketing plan koji se fokusira na promociju Srbije kao turističke destinacije. Ovaj plan predviđa razvoj novih vazdušnih veza, jačanje gradskog turizma, kongresnog turizma (MICE), kao i promociju banjskog i planinskog turizma. Pored toga, festivalski i manifestacioni turizam prepoznati su kao važan deo turističke ponude, koji može doprineti razvoju lokalnih zajednica.

Međutim, kako bi Srbija postala konkurentna destinacija na svetskom nivou, neophodno je uložiti dodatne napore u obrazovanje kadrova.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Biznis.rs kaže da se turistički sektor već dugi niz godina muči sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, a ovaj problem je dodatno pogoršan nakon pandemije.

“Nedostatak kvalifikovanih radnika utiče na sve segmente turizma, od hotelijerstva do turističkih agencija. Jedan od ključnih razloga za ovo je niska prosečna plata u ovom sektoru u Srbiji, koja ne može da konkuriše znatno većim zaradama u susednim zemljama. Države sa razvijenim turizmom, naročito one koje zavise od sezonske radne snage, nude daleko veće plate, što dovodi do „odliva mozgova“ i kvalifikovani radnici odlaze u potrazi za boljim uslovima”, kaže Seničić.

Kvalifikovana radna snaga u turizmu podrazumeva ne samo stručnost u toj oblasti, već i znanje stranih jezika i široko obrazovanje, što omogućava ovim radnicima da pokrivaju niz različitih poslova.

Upravo ta raznolikost veština čini ih vrednim za međunarodno tržište rada, pa je ovo još jedan razlog zbog kojeg Srbija gubi ovaj kadar. Međutim, postavlja se pitanje – da li je sistem obrazovanja dovoljno dobro povezan sa privredom, odnosno sa potrebama turističkog sektora?

“Iako postoji saradnja između školskog sistema i privrede, obrazovni sistem je suviše kruto strukturiran. Razvoj tehnologije i potrebe tržišta rada napreduju mnogo brže od samih obrazovnih programa, što dovodi do toga da mladi po završetku školovanja nisu u potpunosti spremni za praksu. Kompanije su primorane da dodatno obučavaju novozaposlene kako bi oni mogli adekvatno da obavljaju svoje poslove, što usporava radne procese i povećava troškove poslodavaca”, objašnjava naš sagovornik.

To znači da turistički sektor ne samo da se bori sa odlivom kvalifikovanih radnika, već ima i problem sa efikasnim zapošljavanjem mladih koji tek stupaju na tržište rada. Ova situacija otvara prostor za diskusiju o potrebi reforme obrazovnog sistema, naročito u pogledu bržeg prilagođavanja trendovima i potrebama privrede.

Veštačka inteligencija u turizmu

Jedan od mogućih načina da se ublaži nedostatak radne snage u turizmu jeste uvođenje veštačke inteligencije (AI).

“Veštačka inteligencija već igra značajnu ulogu u nekim aspektima turizma, kao što su asistentske usluge, brza dostupnost informacija i pojednostavljivanje procesa rezervacije smeštaja i prevoza. Mnoge hotelske kompanije su već počele da primenjuju AI alate u procesima prijave i odjave gostiju, što znatno ubrzava te procedure”, ocenjuje Seničić.

Ipak, uprkos ovim tehnološkim inovacijama, AI još uvek nije u mogućnosti da u potpunosti zameni ljudsku radnu snagu. Servisne službe kao što su konobari, kuvari i osoblje zaduženo za čišćenje ostaju ključne za uspeh hotela i kvalitet usluge koju gosti očekuju.

“Turizam je industrija koja se oslanja na „doživljaj“, a deo tog doživljaja čine ljudi koji svojom profesionalnošću i ljubaznošću čine da se gosti osećaju dobrodošlo i sigurno. Stoga, iako AI može delimično preuzeti neke zadatke, ljudski element je i dalje nezamenljiv u ovom sektoru”, zaključuje naš sagovornik.

STED radionica, održana 2023. godine, naglasila je potrebu za kreiranjem visokostandardizovanog sektora turizma, baziranog na savremenim tehnologijama i dobro obučenom osoblju.

Učesnici radionice zaključili su da je neophodno kreirati novu strategiju koja bi se fokusirala na specifične veštine potrebne u hotelijerstvu, kako bi se odgovorilo na potrebe tržišta i savremenih turista.

„Razvijanje karijere u turizmu može biti vrlo perspektivno, posebno ako se omogući kontinuirano obrazovanje i usavršavanje zaposlenih. Istraživanja su pokazala da zaposleni koji vide mogućnosti za napredovanje u karijeri imaju veću motivaciju za rad, što može doprineti zadržavanju kvalifikovanih kadrova u sektoru. Uprkos tome, trenutne mogućnosti za napredak su ograničene na osnovnim pozicijama, dok su rukovodeće pozicije dostupne samo onima sa višim nivoima obrazovanja i radnog iskustva“, jedan je od zaključaka učesnika konferencije o radnoj snazi u turizmu koju je organizovala Unija poslodavaca Srbije.

Kako bi se prevazišli ovi izazovi, Unija poslodavaca Srbije zatražila je pomoć od Međunarodne organizacije rada (MOR), koja je pokrenula inicijativu za unapređenje veština u turizmu. Ova inicijativa ima za cilj identifikaciju nedostataka u veštinama, predviđanje budućih potreba za radnom snagom i razvoj ljudskih resursa kako bi se omogućio dugoročni rast sektora turizma.

U zaključku navode da je turizam u Srbiji na pragu velikih promena, ali za ostvarenje pune vizije sektora neophodno je uložiti značajne napore u edukaciju i obuku kadrova. Samo na taj način, Srbija može postati globalno prepoznata i konkurentna turistička destinacija, sa visokim standardima usluga i zadovoljnim gostima.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Muškarci bolje pozicionirani u turizmu, tri četvrtine žena radi na osnovnim poslovima