Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji skočila sa 5.000 na 120.000 evra po hektaru

Poljoprivredno zemljište u Hrvatskoj je najjeftinije u EU, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat). Istovremeno, ono je više nego 20 puta jeftinije u odnosu na najnižu cenu u Holandiji. Kada je reč o zakupu zemlje, najskuplji je u Italiji – u proseku 837 evra po hektaru godišnje, a najniža cena zakupa evidentirana je u Slovačkoj, samo 57 evra.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast. Tako je 2020. godine jedan hektar na pojedinim lokacijama koštao i više hiljada evra.

Podaci RGZ-a svedoče i da je najskuplje zemljište uglavnom u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije, dok je potražnja sve veća širom zemlje. Za određivanje cene zemljišta najbitniji su lokacija i kvalitet zemlje, ali se posmatraju i pristup određenoj lokaciji i nagib terena. Takođe, na cenu utiču i povećana potražnja usled izgradnje novih puteva i većeg broja zasada.

Da cene poljoprivrednog zemljišta rastu širom Evrope potvrdio je i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Prema njegovim rečima, kako raste cena zemljišta po hektaru, tako raste i visina zakupa.

„Cene zemljišta stalno rastu i kreću se od oko 3.000 do 41.000 evra po hektaru. U skladu sa rastom cene poljoprivrednog zemljišta, naravno, raste i iznos zakupa. U Vojvodini je posebno interesovanje za zakup zemljišta. Svako kao vlasnik može da daje zemljište nekome u zakup, to se ranije zvalo ‘dati u arendu’, a država to vrši po principu licitacije. Tu postoje pravila poput prava prečeg zakupa, ko ima sisteme za navodnjavanje i slično, po Zakonu o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, u Vojvodini se novac od zakupa državnog zemljišta deli na tri dela – na nivou lokalne samouprave i pokrajine, dok republika dobija 50 odsto. U centralnom delu Srbije sumu dele lokalna samouprava i Vlada Srbije (Ministarstvo poljoprivrede).

„Kao član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije smatram da treba da se daje malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, kako bi povećali svoju ekonomsku moć, da bi ostali da se i dalje bave poljoprivredom, a sa malim gazdinstvima je to veoma teško. Evropa, recimo, posebno podstiče male i mlade poljoprivredne farmere“, navodi Prostran.

On je podsetio da je 2008. godine najviša cena najkvalitetnijeg zemljišta u Vojvodini bila 5.000 evra po hektaru, a da je sada isto takvo zemljište dostiglo cenu od oko 50.000 do 120.000 evra po hektaru, za koliko je, kako kaže, prodato kod Bačke Topole.

Takođe je naglasio i da je poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se ono gubi iz više razloga – od izgradnje infrastrukturnih objekata preko zagađivanja, raznih degradacija i slično.

„Obradivog zemljišta, kvalitetnog za poljoprivrednu proizvodnju, sve je manje na našoj planeti. Zbog toga će ono biti sve traženije, jer se umnožava broj ljudi, potreba za hranom je sve veća, i biće kritična tačka u budućnosti čovečanstva“, ocenio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, raubovanje zemljišta u Srbiji je najkritičnija tačka davanja zemlje u zakup.

„To znači da propisom nije detaljno uređeno, pa se ide na reč po principu – ja vama dajem zemljište ovog kvaliteta i želim posle isteka roka da mi vratite isti ili bolji kvalitet zemljišta. Međutim, obično se većina tog zemljišta derogira, odnosno raubuje. Takođe, stranci mogu da slobodno uzimaju zemljište u zakup, a i da ga kupuju“, istakao je Prostran.

Kada je reč o proceni kvaliteta zemljišta, time se bave Institut za poljoprivredno zemljište, Poljoprivredni fakultet (Institut za melioracije poljoprivrednog zemljišta). Nekada je to radio i Institut Jaroslav Černi, a sada se time bavi i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (sektor za zemljište).

Kako su nedavno iz Republičkog geodetskog zavoda naveli za Blic, oranice najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 8.500 do 27.900 evra po hektaru. Najjeftinije su u južnoj i istočnoj Srbiji gde hektar košta od 3.450 do 14.800 evra i na severu Banata i Bačke, gde se cene kreću od 3.000 do 19.950 evra.

U Beogradskom regionu hektar zemljišta vredi od 10.000 do 22.650 evra, a u Sremskom okrugu od 8.500 evra do 21.400. Napominje se da je zanimljivo da se trgovina obavljala gotovinom u 99 odsto slučajeva.

Hrvatska ima najpovoljnije obradivo zemljište u EU

U izveštaju Eurostata naznačeno je da su kupci za hektar poljoprivrednog zemljišta u Holandiji morali da izdvoje čak 69.632 evra u 2019. godini, kao i da su sve holandske regije iznad proseka ostalih zemalja EU.

Podaci pokazuju da je Hrvatska imala najjeftinije obradivo poljoprivredno zemljište sa prosečnom cenom od 3.440 evra po hektaru u 2020. godini.

Među regijama najskuplji su španski Kanari, gde je hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta u 2020. godine iznosio 120.447 evra. Najpovoljniji je švedski Gornji Norland, gde je hektar u 2020. godini bio svega 1.822 evra.

„Obradivo zemljište je najviše poskupelo od 2011. do 2020. godine u Rumuniji i Češkoj, čak više od pet puta. U prethodnoj deceniji snažno je porasla i cena hektara u Estoniji i Litvaniji, oko tri i po puta, iako i dalje spada u najjeftinije u EU. U Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj cena je i više nego udvostručena. Cene zemljišta porasle su i u drugim članicama, iako slabije, a izuzetak je samo Grčka gde je zemljište u 2020. godini bilo čak 18 odsto jeftinije nego u 2011. godini. Između 2015. i 2020. godine cena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj porasla je za 26,2 procenta“, piše u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da je zakup poljoprivrednog zemljišta najskuplji u Italiji, gde je u proseku iznosio 837 evra po hektaru godišnje, a blizu je i Holandija sa prosečnih 819 evra godišnje. Najniža cena zakupa evidentirana je u Slovačkoj, od samo 57 evra.