Da li će poskupljenje avio-karata i goriva uticati na turističku sezonu u Hrvatskoj?

Poslednjih dana vesti o poskupljenjima ne prestaju da stižu. Među mnogima je i ona o povećanju cene avionskih karata. Naime, cena mlaznog goriva je u martu porasla za skoro 100 odsto, prema podacima krovne organizacije Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja (IATA).

Krajem februara cena mlaznog goriva bila je 99 dolara po barelu, dok je krajem marta cena porasla na 195 evra.

Broj gostiju koji stižu vazdušnim putem u Hrvatsku kontinuirano raste poslednjih godina, što potvrđuje i činjenica da je prošle godine kroz domaće aerodrome prošlo 14 miliona putnika, pišu Financije.hr. Međutim, kada se ovaj trend uporedi sa ukupnom strukturom turističkih dolazaka, postaje jasno da vazdušni saobraćaj i dalje igra sporednu ulogu. Naime, većina gostiju i dalje dolazi u Hrvatsku drumskim prevozom, što ublažava uticaj povećanja cena vazdušnog prevoza na ukupne turističke rezultate.

Direktor Instituta za turizam Hrvatske, Damir Krešić, ne očekuje da će povećanje cene avionskih karata imati značajan uticaj na ovogodišnju turističku sezonu. Naime, prema podacima iz Ankete o stavovima i potrošnji turista u Hrvatskoj (TOMAS), čak 20 odsto gostiju u našu zemlju stiže avionom, dok velika većina, 71 odsto, stiže automobilom.

Oko 40 odsto dolazaka avionom odnosi se na one goste koji biraju niskotarifne avio-kompanije.

„Međutim, povećanje cena avionskih karata imaće različite efekte na dolaske i noćenja u određenim destinacijama. Svakako će se osetiti u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, gde čak 59 odsto gostiju stiže avionom“, rekao je direktor Krešić za Financije.hr, objašnjavajući da će Grad Dubrovnik ovaj trend više osetiti nego, na primer, Pelješac, koji je zbog blizine omiljen među gostima iz Bosne i Hercegovine. Takođe, dodaje, povećanje cena u avio-saobraćaju moglo bi se osetiti i u Zagrebu.

Direktor Instituta za turizam smatra da se povećanje cena avionskih karata neće odraziti na smanjenje broja dolazaka ili noćenja. Naime, kako Krešić ističe, neki gosti koji su ranije putovali u Tursku, Egipat ili Kipar sada bi mogli da se odluče za putovanje u Hrvatsku jer će birati bliže i bezbednije destinacije, što znači da se očekuje da će se ponašati slično kao tokom perioda korone, i da će bezbednost igrati važnu ulogu pri izboru destinacije.

Što se tiče povećanja cene mlaznog goriva, očekuje da će se avio-kompanije ponašati racionalno, te da će podići cene karata na linijama koje su profitabilne, dok će one koje nisu biti otkazane. Na primer, Ryanair direktno povezuje Zagreb i Maltu nekoliko puta nedeljno, linija je profitabilna i takve linije će ostati, ali će karte biti skuplje, objašnjava on.

Pored toga, ne treba zaboraviti činjenicu da turizam više nije luksuz, već stvar načina života, i da se ljudi neće odreći svog glavnog odmora u godini zbog povećanja cena, naglašava Krešić kada govori i o povećanju cena goriva.

„Iako su Nemci racionalni potrošači, ne očekuje se da će se odreći svog odmora zbog nekoliko stotina evra razlike koju će više potrošiti na gorivo. Međutim, ono što bi moglo imati značajniji uticaj jesu potencijalne nestašice goriva, u slučaju da se sukob na Bliskom istoku nastavi. Naime, tankeru treba tri do četiri nedelje da stigne od zemalja Zaliva do odredišta. Još nismo osetili prave efekte sukoba između SAD i Irana“, naglašava direktor Instituta za turizam.

Krešić smatra da cena neće igrati nikakvu ulogu, dok bi nestašice goriva mogle da se jave i dalje ako kriza potraje još dva do tri meseca. Međutim, zaključuje da će među zemljama u Mediteranu, Hrvatska sigurno osetiti ove poraste cena u manjoj meri u poređenju sa drugim destinacijama.