Da li na rafovima zaista ima posnih i proizvoda bez glutena?

Na rafovima prodavnica sve više je proizvoda za oznakom “posno”. Na većini takvih artikala neretko se nađe i informacija da proizvod “može sadržati jaja ili mleko u tragovima”, što kod mnogih potrošača izaziva nepoverenje i nedoumice prilikom kupovine.

Kako za naš portal navode u Ministarstvu poljoprivrede, poslednjim dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane prvi put su na jedan sistematski i predvidljiv način, uređeni uslovi i način korišćenja oznake “posno”.

“Informacija ‘može da sadrži tragove mleka, jaja’ koristi se kod proizvoda u kojima alergeni, u ovom slučaju mleko i jaja, nisu sastojci, već se u istom pogonu ili na istoj proizvodnoj liniji koriste za proizvodnju drugih proizvoda. U tom slučaju bez obzira na sve preuzete mere dobre proizvođačke i higijenske prakse postoji realna opasnost od kontaminacije proizvoda ovim alergenima. U ovim slučajevima, proizvođači na deklaraciji proizvoda navode ovu informaciju, kao upozorenje osobama koji imaju alergijske reakcije na iste”, navode u resornom ministarstvu.

Kada je reč o posnoj hrani, pravilnikom je definisano da je to ona hrana koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla, niti su dodati sastojci (uključujući aditive, nosače, arome i enzime) ili pomoćna sredstva u proizvodnji ili supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih životinja.

“U slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih životinja, na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reči: ‘posno’ i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Kako objašnjavaju, pružanje informacije predostrožnosti o mogućoj i nenamernoj prisutnosti sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije treba da ukažu na rizik od nenamernog prisustva alegrena, na primer žitarice koje sadrže gluten, mleko, jaja, jezgrasto voće, koji slučajno mogu da uđu u proizvod tokom proizvodnje, a usled unakrsne kontaminacije.

Da stopostotna garancija ne postoji nigde u svetu za naš portal potvrđuje i potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić koji objašnjava da su ovakve oznake važne pre svega kako bi se zaštitili potrošači.

„Kod tehnološkog postupka izrade svih tih proizvoda postoji proizvođačka specifikacija. Dakle, proizvođač garantuje da on u taj proizvod nije stavio nijednu sirovinu koja bi mogla da ugrozi karakteristike i oznaku ’posno’. Međutim, iako se u praksi to vrlo retko dešava, nekada se dogodi da se na proizvodnoj traci zadrži neka sirovina od prethodnog proizvoda koja je ostala na prozvodnim linijama i zbog te predostrožnosti postoje takve oznake, a sve kako bi se ljudi koji su alergični na neke sastojke zaštitili. Reč je o zdravstvenom aspektu predostrožnosti ukoliko u samom proizvodom procesu dođe do neke vrste kontaminacije„, navodi Nikolić.

Iako do sada nije bilo problema i odstupanja od onoga što je navedeno na deklaracijama, naš sagovornik objašnjava da su prilikom kupovine najviše problema imali potrošači koji boluju od celijakije jer teško dolaze do namirnica bez glutena.

„Dešavalo se da na pojedinim proizvodima, pre svega mesnim prerađevinama, piše da su bez glutena, a da se u njima ipak nađe ovaj sastojak. Čak je i jedno udruženje tražilo izmenu pravilnika i dodatne kontrole jer su prilikom testiranja bili neprijatno iznenađeni količinom proizvoda koji su sadžali gluten, iako je naznačeno da su bez glutena“, objašnjava Nikolić.

Potpredsednik NOPS navodi da je neophodna konstantna kontrola robe u prodavnicama jer je to jedini način da se vrati poverenje potrošača i da se nagrade savesni proizvođači. „Trebalo bi uvesti sistemske kontrole kvaliteta, ali ne najavljene već ciljane kontrole direktno sa rafova, pa onda videti da li prilikom kupovine nekog proizvoda zaista dobijamo ono što piše na deklaraciji“.