Dekarbonizacija plovidbe uz pomoć poreza na zagađenje
22.6.2021 15:30 Autor: Vladimir Jokanović
Svetska brodska industrija emituje svake godine više ugljen-dioksida u atmosferu nego Francuska i Velika Britanija zajedno, rečeno je na samitu pod pokroviteljstvom Međunarodne pomorske organizacije (IMO), regulatornog tela UN, koje reguliše globalnu brodsku industriju.
Trafigura group, jedna od najvećih svetskih trgovinskih kompanija ocenila je da bi IMO trebalo da deluje „brzinom munje“ kako bi se izvršila dekarbonizacija brodarstva, prenosi GCaptain, pozivajući se na Bloomberg. U razgovorima koji su prošle nedelje okupili delegate iz 174 zemlje usvojen je „plan rada“ u cilju usaglašavanja pravila.
Plan koji je odobrila IMO omogućava razvijanje i implementaciju tržišno zasnovanih mera, poput globalnog poreza na emisiju ugljen dioksida. Prema optimističnim očekivanjima naknada za emisiju ugljenika na brodsko gorivo mogla bi da stupi 2023. godine. Trafigura je predložila da naknada bude 250 do 300 dolara po toni, što bi udvostručilo cene brodskog prevoza u odnosu na današnje.
Uvođenje globalnog nameta za ugljenik mogao bi da omogući brodarstvu da se brzo dekarbonizuje tako što će neutralisati troškove upotrebom goriva sa nižim ili nultim procentom ugljenika.
„Kreatori politike imaju istorijsku priliku da pokrenu ovu agendu, ali namet za ugljenik treba da se primeni do 2023. godine, da bi brodovi sa nultim emisijama ušli u flotu do 2025. godine“, saopštila je Trafigura.
„Nisu krive brodske kompanije. Kada postoji isplativost prevoza robe iz Kine u Južnu Ameriku, ili obratno brodske kuće to rade. Lanci snabdevanja su takvi da se ne razmišlja o ekološkoj šteti, već o profitu. Brodovi su dostigli maksimalne veličine. Ne mogu biti veći, pa gradnja većih brodova ne može biti rešenje“objasnila je za Biznis.rs generalna direktorka kompanije Samer & Co. Shipping D.O.O. za Srbiju Maja Suđicki Trzin.
Interkontinentalni lanci snabdevanja su jedna od posledica globalizacije, kao i ogromno poskupljenje transporta, koji je pre pandemije bio jeftin. Prema rečima naše sagovornice cene transporta robe iz Kine skuplje su pet do šest puta u odnosu na period pre pandemije, a stabilizacija cena očekuje se u septembru. Međutim, ukoliko bi bile uvedene naknade za brodsku emisiju ugljen-dioksida, to bi neminovno dovelo do novih poskupljenja transporta.
„Cenu bi platili potrošači, odnosno krajnji kupci. Velike kompanije neće preseliti svoju proizvodnju sa lokacija gde je ona najisplativija da bi štitili životnu sredinu. Verujem da je dekarbonizacija plovidbe ipak dug proces. Važno je i kome bi išao i kako bi se trošio novac od taksi. Ono što bi moglo da doprinese bržem smanjenju emisije ugljen-dioksida u transportu je veća upotreba železnice u odnosu na kamionski prevoz“, ocenila je Suđicki Trzin.
Pomorski transport, kao žilu kucavicu globalne trgovine, koja emituje oko 2,4 odsto godišnje emisije ugljen-dioksida, teško je dekarbonizovati, jer čista goriva poput zelenog vodonika, amonijaka ili metanola nisu široko dostupna i trenutno koštaju znatno više od fosilnih goriva, prenosi FT.
Stvarna važnost sastanka koji je upriličila IMO bio je pokušaj da se države ujedine u vezi sa pitanjem klimatskih promena kako bi sporazum o taksama na emisiju ugljen dioksida uopšte bio moguć. Prema saopštenju IMO sastanak je rezultirao usvajanjem konkretnih kratkoročnih mera, ali je nagovestio i dalje ambicije učesnika.
Takozvani kratkoročni okvir uključuje dva dela: indeks energetske efikasnosti za postojeće brodove i zahtev za smanjenje intenziteta emisije ugljenika na plovilima između 2023. i 2030. godine. Poslednja mera treba da poveže emisiju ugljen-dioksida sa količinama prevezenog tereta, umesto da procenjuje njene apsolutne vrednosti. Članice IMO dogovorile su se u ponedeljak o godišnjem smanjenju intenziteta emisije za brodove za dva odsto između 2023. i 2026. godine.