Domaće jabuke u hladnjačama “čekaju” rešenje države

Zbog novog Pravilnika o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, srpski proizvođači jabuka ne mogu da izvezu ogromne količine ovog voća koje za sada stoji u hladnjačama.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi da su domaći voćari u velikom problemu, kao i da su očekivali da će i ove godine cene jabuka biti kao i u aprilu i maju 2020. godine, odnosno od 70 do 80 evrocenti.

“Nažalost, desilo se potpuno suprotno, da je veliki deo jabuka ostao u hladnjačama, od oko 600 do 1.000 tona”, objašnjava Keserović za Biznis.rs.

Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predviđeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom i to najmanjeg kapaciteta za krupno voće od 500 tona, odnosno 200 tona za sitno voće kao što su borovnice ili maline, a tolikog kapaciteta i za povrće.

Naš sagovornik navodi da je skoro bio na Severnom Kavkazu gde se, prema njegovim rečima, podižu ogromne plantaže jabuka oko čak 1.300 hektara godišnje. Takođe, na problem domaćih voćara uticao je i sporazum između Rusije i Irana, gde su ukinute carine na uvoz proizvoda.

Keserović smatra da su domaći proizvođači zakasnili sa prodajom i da je trebalo da prodaju što više jabuka na početku berbe, kao i u prošloj godini, ali su oni očekivali veću cenu.

“U vreme berbe i neposredno posle berbe kada je voće moglo da se proda za 30 do 40 evrocenti, nuđena je dobra cena koju je trebalo iskoristiti. I pored toga što se podižu zasadi u Rusiji, uvoza iz Irana i Turske, uredba ministarstva takođe je smanjila broj izvoznika. Upravo su ti mali izvoznici bili prilagodljivi na druga tržišta gde su mogli da ponude ne samo jabuke već i druge voćne vrste”, naglašava Keserović.

Prema uredbi, izvozom se može baviti samo proizvođač koji ima zaposlenog inženjera fitomedicine, koji ima prostoriju određene veličine gde bi se ispitivao kvalitet proizvoda.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sve ovo ukazuje na to da proizvođači moraju da menjaju strukturu proizvodnje.

“Ono što ja vidim je da dok za jedno osam do deset godina ti ruski zasadi ne dođu na red, za njihovo tržište kome je potrebno preko dva miliona jabuka, mogu biti interesantne sorte kao što su Gala, Crveni delišes, i delimično Greni smit. Sve one velike kompanije koje su promenile strukturu sortimenta i polako uvele Galu, kao najdominantniju sortu, one su svoje proizvode prodale”, naglašava Keserović.

Naš sagovornik smatra da bi nadležne državne institucije trebalo da reaguju.

“Jedan od načina kako pomoći proizvođačima koji imaju ‘zarobljene’ jabuke u hladnjačama je subvencionisana cena za prodaju prerađivačkim kućama. Ipak je dosta novca uloženo u zasade, puno se ljudi zapošljava u tom sektoru. Srbija je veliki proizvođač jabuka. Na godišnjem nivou se proizvede oko 500.000 tona, tako da bi trebalo ispitivati nova tržišta, koja bi bila interesantna za Srbiju, kao što su azijska i afrička”, objašnjava Zoran Keserović.

Ono što pomalo zabrinjava kako domaće proizvođače, tako i agroekonomiste, jesu uvozne jabuke koje se nude u marketima širom Srbije, dok domaće voće stoji u hladnjačama.

“Odgovarajućim merama treba zaštiti domaće proizvođače, pogotovo u ovakvoj situaciji. Da ne govorimo o podsticajima koji su jako mali. S obzirom na to da je voćarstvo pokrenulo razvoj nekih regiona, mislim da bi institucije trebalo da reaguju. Velike kompanije kao i mali proizvođači traže hitan sastanak kako bi se oformila asocijacija ili udruženje koje bi izašlo sa svojim stavom kao i predlogom za rešavanje problema”, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Trenutna situacija sa proizvođačima jabuka uticaće i na smanjenje novih zasada u budućnosti.

“Ti problemi se brzo osete, može se desiti da se neki od proizvođača preorijentišu na druge voćne zasade koji su isplativiji. Kao što je recimo borovnica, koja je najviše napredovala kada su u pitanju tehnologija i plasman. U 2020. godini izvezeno je preko 14 miliona dolara vrednosti borovnice, u 2019. godini to je bilo preko šest miliona dolara, dok očekujem da će u 2021. godini izvoz premašiti prethodnu”, zaključuje Zoran Keserović.