Za manje od devet hektara može da se kupi stan u Novom Sadu

Hektar obradivog zemljišta najskuplji u Južnobačkom okrugu

AgrobiznisBiznisNovacPoslovanjePreduzetnikSrbijaVesti

4.8.2021 08:32 Autor: Julijana Vincan 0

Hektar obradivog zemljišta najskuplji u Južnobačkom okrugu Hektar obradivog zemljišta najskuplji u Južnobačkom okrugu
U drugom kvartalu ove godine ostvaren je promet od blizu 1,6 milijarde evra na tržištu nepokretnosti, što je dva puta više nego u isto... Hektar obradivog zemljišta najskuplji u Južnobačkom okrugu

U drugom kvartalu ove godine ostvaren je promet od blizu 1,6 milijarde evra na tržištu nepokretnosti, što je dva puta više nego u isto vreme lane, kada je pandemija korona virusa bila u punom jeku, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ). Od te sume, navode geodeti, najviše novca (57 odsto) je od prodaje stanova, zatim stambenih objekata (10 procenata), te građevinskog zemljišta (osam odsto), poslovnog prostora (pet procenata), i tako dalje. 

U odnosu na sva područja u Srbiji najskuplja je zemlja u Južnobačkom okrugu, gde je hektar oranice u drugom kvartalu ove godine koštao u proseku čak 11.700 evra. U isto vreme prošle godine u tom regionu hektar je bio 10.400 evra. Po visini cene hektara poljoprivrednog zemljišta, sledeći je Severnobački okrug, gde su kupoprodaje u proseku bile 9.550 evra. Na tom području nema velike cenovne razlike kada se posmatra drugi kvartal prošle i pretprošle godine, jer se cena hektara kreće oko 9.600 evra. Lane se u proseku prodavao po toj ceni, a godinu dana ranije za 9.650 evra.

U zapadnoj Bačkoj hektar je vredeo 9.000 evra, a prošle godine u drugom kvartalu 50 evra više. U Sremu je hektar pojeftinio u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, jer je tada koštao 8.950 evra, a ove godine je u proseku 8.500 evra. To znači da bi se za oko devet hektara i manje u Bačkoj mogao kupiti stan vredan najmanje 100.000 evra u Novom Sadu, piše Dnevnik.

Hektar oranice u Severnobanatskom okrugu iznosio je 7.600 evra, a 2019. godine bio je 7.350 evra. Prošle godine, tokom pandemije, hektar je koštao 7.750 evra, pa je korona kriza podigla cenu poljoprivrednog zemljišta.

U južnom Banatu cena hektara raste. U drugom kvartalu ove godine bila je 7.250 evra, prošle godine u istom periodu 6.950 evra, a 2019. godine 5.920 evra. Drugačije je u srednjem Banatu. Hektar je u drugom kvartalu ove godine koštao 6.900 evra, godinu dana ranije – 6.850 evra, a 2019. godine 7.050 evra, što ukazuje da se cena vraća na onu od pre dve godine.

Znatno nižu cenu imalo je poljoprivredno zemljište u južnom i istočnom delu zemlje, svega 2.750 evra i ta cena se ne menja kada se pogledaju podaci iz drugog kvartala 2020. i 2019. godine. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije cena hektara vratila se na onu iz 2019. godine (3.150 evra), a prošle godine u drugom kvartalu hektar je koštao 4.050 evra.

I u Beogradskom regionu hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta vratio se na cenu iz 2019. godine, pa je prosečno vredeo 3.700 evra, a u 2020. godini u drugom kvartalu 4.850 evra.

U drugom kvartalu ove godine sklopljeno je 1.800 kupoprodajnih ugovora. U čak 99 odsto prometa njive su plaćane gotovinom, što je, gledajući ranije izveštaje Republičkog geodetskog zavoda, i uobičajena pojava trgovanja oranicama.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...