U Srbiji prošle godine reciklirano 217.000 tona ambalažnog otpada

Staklo i aluminijum se mogu reciklirati bezbroj puta, a na deponiji stoje gotovo večno

EkologijaLifestylePoslovanjePreduzetnikU fokusuZdravlje

30.7.2021 15:01 Autor: Julijana Vincan 0

Staklo i aluminijum se mogu reciklirati bezbroj puta, a na deponiji stoje gotovo večno Staklo i aluminijum se mogu reciklirati bezbroj puta, a na deponiji stoje gotovo večno
Nešto više od 226.000 tona ambalažnog otpada ponovo je upotrebljeno prošle godine u Srbiji, dok je reciklirano oko 217.000 tona, podaci su najnovijeg Izveštaja... Staklo i aluminijum se mogu reciklirati bezbroj puta, a na deponiji stoje gotovo večno

Nešto više od 226.000 tona ambalažnog otpada ponovo je upotrebljeno prošle godine u Srbiji, dok je reciklirano oko 217.000 tona, podaci su najnovijeg Izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Svi operateri ispunili su zakonsku obavezu, a nacionalni i opšti ciljevi ispunjeni su u vrednosti od 62,6 procenata za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada (cilj 61 odsto) i 60 procenata za reciklažu ambalažnog otpada (cilj 56 odsto).

Ipak, kako se navodi u izveštaju, u narednom periodu i dalje je potrebno da se radi na podizanju nivoa svesti stanovništva i kapaciteta pravnih lica, još intenzivnijem uključivanju javno komunalnih preduzeća u implementaciju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i da se pojača inspekcijski nadzor preduzeća.

Prema podacima koji su dostavljeni Agenciji do 27. aprila ove godine, ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iznosi 362.236,7 tona. Najveća količina te ambalaže zbrinuta je od strane nacionalnih operatera (Sekopak, Ekostar pak, Delta-pak, Ceneks, Tehno eko pak, Ekopak sistem, Uni eko pak). U 2020. godini, ovih sedam operatera vršilo je upravljanje ambalažnim otpadom za 1.918 pravnih lica ili preduzetnika koja stavljaju proizvode u ambalaži na tržište naše zemlje.

Od ukupne količine, 360.942,8 tona ambalaže stavljeno je na tržište od strane pravnih lica ili preduzetnika koji su svoje obaveze preneli na operatere. Količina preuzetog ambalažnog otpada od strane operatera iznosi 226.020,8 tona. Od ove količine, 216.711,2 tona ambalažnog otpada je reciklirano.

Do sada se količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iz godine u godinu povećavala. Prethodne godine je, međutim, zabeležen pad od više od 8.000 tona. Pad u odnosu na 2019. godinu primećen je i u broju preduzeća koja izvršavaju zakonsku obavezu dostavljanja podataka Agenciji.

Najčešće primenjen način tretmana ambalažnog otpada prijavljen od strane operatera jeste recikliranje/prerada organskih materija koji se ne koriste kao rastvarači. Ova vrsta tretmana prijavljena je za tretman ambalažne otpadne plastike, papira i drveta. U Agenciji podsećaju da ambalažni otpad zapravo nije otpad, već grupa novih resursa, odnosno sekundarnih sirovina.

„U zemljama EU se kroz različite podsticajne mere i naknade subvencioniše prerada ambalažnog otpada, ali i njegova primena u proizvodnji novih proizvoda. Ove subvencije, kao i sama primena reciklabilnih materijala, dovode do sniženja cena novodobijenih proizvoda i povećanja konkurentnosti proizvođača na tržištu. U isto vreme su dodatno oporezovana preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale u proizvodnji“, navode autori izveštaja.

Operateri za upravljanje ambalažnim otpadom

Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom definisano je Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, a preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom i ambalažnim otpadom imaju obavezu da u svom radu postupaju u skladu sa odredbama ovog Zakona i odgovarajućim podzakonskim aktima, i o tome dostavljaju godišnje izveštaje nadležnim organima.

U Srbiji dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom ima sedam operatera. Šestu godinu za redom, Sekopak je lider u industriji sa najvećim količinama ponovo upotrebljenog ambalažnog otpada (96.872 tone) i recikliranog ambalažnog otpada (89.791 tona).

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir podseća da je prethodna godina bila veoma izazovna za veliki broj kompanija, pa i za Sekopak.

„Značajne količine staklenog ambalažnog otpada dobijamo upravo od horeca sektora (ugostiteljstvo i hotelijerstvo) koji prošle godine gotovo da nije radio. Edukaciju građana morali smo da prenesemo na digitalne kanale, svakodnevno smo komunicirali sa ljudima koje smo mogli da vidimo samo preko kamere. Sada kada ponovo nastavljamo gde smo stali, drago nam je što možemo da kažemo da smo prevazišli sve izazove i ponovo pokazali da smo lider u industriji“, istakla je Kokir.

Da podsetimo, od 2014. godine, kada je doneta prethodna Uredba za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, Sekopak je reciklirao 515.000 tona ambalažnog otpada.

„U narednom periodu, Sekopak će izračunati i koliko su naši klijenti i saradnici uštedeli CO2, te ćemo znati doprinos uštedi ovog gasa po gradovima sa kojima sarađujemo. Nadamo se da će ih to ohrabriti da nastave da recikliraju, jer to je doprinos svih građana koji svakodnevno odlažu ambalažni otpad u specijalizovane kante i kontejnere za ambalažni otpad“, izjavili su naši sagovornici iz Sekopaka.

Ciljevi svake godine viši za po jedan odsto

Postavljeni ciljevi za 2021. godinu su za po jedan procenat viši od onih za 2020. godinu. Svaki operater dužan je da ispuni opšte i specifične ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada. Tako je opšti cilj za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada 62 procenta, a za reciklažu ambalažnog otpada 57 odsto.

Kada je reč o specifičnim ciljevima, za papir i karton je to 64 procenta, plastiku 30 odsto, staklo 45 procenata, metal 46 odsto, drvo 19 procenata. Svake naredne godine ovaj procenat će se povećavati za jedan odsto, a ovi ciljevi definisani su uredbom koja važi do 2024. godine.

Autori izveštaja podsećaju da je za razgradnju jedne konzerve od aluminijuma potrebno 500 godina. S druge strane, preradom jedne tone aluminijumskih limenki ušteda energije se kreće od 90 do 95 odsto u odnosu na dobijanje iz prirodnih sirovina, a broj ciklusa reciklaže je neograničen.

„Period raspada PET ambalaže je 100 godina. Plastične flaše na deponiji predstavljaju devet procenata od ukupne težine otpada, ali zapreminski zauzimaju 32 odsto prostora. Staklo bačeno na deponije nikada se neće razgraditi, a može da se reciklira nebrojeno puta u udelu od 100 procenata. Tehnološki proces reciklaže stakla zahteva 40 odsto manje energije nego njegovo dobijanje iz prirodnih sirovina“, naglašeno je u izveštaju.

Kako se ističe, reciklaža papira čuva životnu sredinu, jer reciklažom jedne tone starog papira sačuva se 17 stabala u prirodi. Reciklažom iste količine kancelarijskog papira sačuvaju se 24 stabla. Štedi se i 4.200 kW električne energije i 32.000 litara vode. Za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije. Količina zagađujućih materija vazduha je za oko 75 procenata manja u odnosu na proizvodnju hartije od sirovog materijala.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...