Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Rok za prijave ističe 31. jula

Proverite da li bi trebalo da platite eko taksu i koliko ona iznosi

EkologijaPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

27.7.2021 11:39 Autor: Julijana Vincan 0

Proverite da li bi trebalo da platite eko taksu i koliko ona iznosi Proverite da li bi trebalo da platite eko taksu i koliko ona iznosi
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, plaćanje eko takse postalo je obavezno za sva pravna lica, preduzetnike i udruženja.... Proverite da li bi trebalo da platite eko taksu i koliko ona iznosi

Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, plaćanje eko takse postalo je obavezno za sva pravna lica, preduzetnike i udruženja. Ova Uredba počela je da se primenjuje 7. decembra 2019. godine, a rok za podnošenje prijave je 31. jul za svaku godinu za koju se podnosi prijava.

„U pitanju je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine koju naplaćuju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi obveznik. Regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i nije u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine“, objašnjavaju iz ovog Ministarstva.

Prijavu za eko taksu ne podnose korisnici budžetskih sredstava, stambene zgrade, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkve i verske zajednice, kao ni lica koja ostvaruju prihode od delatnosti koje nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu.

Kriterijumi za određivanje eko takse su pretežna delatnost koja je registrovana u Agenciji za privredne registre (APR), kao i ona pretežna delatnost čijim je obavljanjem pravno lice ili preduzetnik ostvario najviše prihoda u prethodnoj godini. Tako, ako neko ostvaruje veće prihode od delatnosti koja nije registrovana u APR, prilikom podnošenja prijave za eko taksu posmatra upravo tu delatnost kao pretežnu.

Izračunavanje visine ekološke takse

Kada govorimo o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, izmenama i dopunama Uredbe s kraja 2019. godine propisani su fiksni iznosi koji se plaćaju u zavisnosti od veličine preduzeća i „stepena“ uticaja na životnu sredinu i kreću se od 5.000 do dva miliona dinara.

„Ovakav način obračuna je u tom momentu bio samo prelazno rešenje zbog nemogućnosti primene prethodne uredbe. Kao takva nije održiva iz više razloga, a jedan od načina da se ova naknada plaća na realnim osnovama je integracija u naknadu koja se plaća za zagađenje. Ekološke takse i naknade trebalo bi da plaćaju svi oni koji svojim aktivnostima zagađuju životnu sredinu, tu spada privreda, ali i građani“, objašnjava za Biznis.rs šef jedinice za životnu sredinu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Slobodan Krstović.

Iznos eko takse, osim od delatnosti, zavisi i od toga da li je neko klasifikovan kao veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice ili preduzetnik, odnosno da li neka delatnost ima veliki, srednji ili mali uticaj na životnu sredinu. Na osnovu ova dva parametra određuje se godišnja eko taksa.

Način plaćanja eko takse, prikazano u dinarima na godišnjem nivou:

Veliki negativni uticaj na životnu sredinuSrednji negativni uticaj na životnu sredinuMali negativni uticaj na životnu sredinu
Veliko pravno lice
2.000.0001.000.000500.000
Srednje pravno lice
500.000250.000125.000
Malo pravno lice
200.000100.00050.000
Mikro pravno lice i preduzetnici
20.00010.0005.000

Iznos takse ne može da bude veći od 0,4 odsto prihoda ostvarenih u prethodnoj godini, što znači da se za prvu godinu poslovanja ne plaća ništa, jer je prihod u prethodnoj godini nula, ali u lokalnoj samoupravi ipak treba proveriti da li je neophodno da se u prvoj godini poslovanja podnese prijava, iako se neće plaćati ništa.

Podnošenje prijave za eko taksu

Za podnošenje prijave potrebno je da se popuni Obrazac 1, koji može da se podnese i online, putem portala Lokalne poreske administracije (LPA) do 31. jula. Ukoliko se ne podnosi online prijava, na obrascu je potrebno uneti podatke pravnog lica ili preduzetnika, a zatim označiti stepen negativnog uticaja na životnu sredinu prema klasifikaciji navedenoj u Prilogu Uredbe, i označiti veličinu pravnog lica prema propisima koje uređuje Zakon o računovodstvu.

Ako pravno lice, preduzetnik ili udruženje ima više poslovnih jedinica na istoj opštini, podnosi samo jednu prijavu. Međutim, ukoliko ima registrovano više poslovnih jedinica na različitim opštinama, u polje ’Jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost’ upisuju se sve opštine na kojima se posluje, a u svim opštinama se predaje prijava i na svakoj se upisuje ukupno ostvaren prihod u prethodnoj godini. Uprave javnih prihoda doneće rešenje po kojem će se vršiti plaćanje, i to samo na onim opštinama na kojima se ostvaruje prihod.

Potpisan i popunjen obrazac predaje se u jedinici lokalne samouprave koja donosi rešenje po kojem će se plaćati eko taksa. Rešenje se dobija poštom, čak i kada se prijava podnosi online. Ukoliko dođe do promene poslovanja, odnosno do obustavljanja ili prekidanja obavljanja delatnosti, promene opštine i tome slično, potrebno je podneti prijavu sa izmenjenim podacima.

Rešenje o plaćanju eko takse dospeva poštom, dok se zaduženja mogu videti i na portalu LPA. Iznos eko takse određen je na godišnjem nivou, ali se može plaćati na 12 mesečnih rata. Takođe, visina takse bi trebalo da bude srazmerna danima kojima je određena firma obavljala delatnost.

Rok za plaćanje akontacija je do 15. u mesecu za prethodni mesec. Sa plaćanjem akontacija može da se nastavi i u narednoj godini, pošto se račun i poziv na broj ne menjaju, a može da se desi da se zaduženja nastave i pre podnošenja prijave za tekuću godinu. Za plaćanje eko takse koristi se šifra plaćanja 153 (za gotovinsko plaćanje), odnosno 253 (za bezgotovinsko plaćanje).

Konsultantkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov istakla je da zaštita životne sredine nije moguća bez uspostavljanja finansijskih mehanizama koje nazivamo eko taksama, jer kako za zaštitu, tako i za otklanjanje posledica zagađenja neko mora da plati.

„Da ih privreda i građani koji plaćaju ovakve takse ne bi videli kao nametnuti teret, nego kao svoj stvarni doprinos životnoj sredini, neophodno je da se ona namenski i transparentno troše, bez obzira na to da li njima upravlja privreda kroz primenu principa produžene odgovornosti proizvođača ili država putem ‘zelenog’ fonda“, ističe Cvejanov.

Ona smatra da prostora za unapređenje ima mnogo, a da je prvi korak kako bi se ovaj ključni preduslov postigao, pre svega izmena Zakona o budžetu donetog 2015. godine, i vraćanje obaveze namenskog trošenja novca prikupljenih na ime ekoloških taksi, odnosno po osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...