Evropski aerodromi se još uvek oporavljaju od pandemije

Broj putnika na aerodromima u Evropi i dalje zaostaje za nivoima pre pandemije virusa Covid-19. U prvoj polovini ove godine opslužili su 7,7 odsto manje putnika nego u istom periodu 2019. godine, a zaostatak se postepeno smanjivao tokom meseci. Najveći pad broja putnika zabeležila je Slovenija.

U Sloveniji je u prvih šest meseci ove godine bilo 37,7 odsto manje putnika nego u istom periodu pre pandemije 2019. godine, prema proračunima udruženja evropskih aerodromskih operatera ACI Europe. Ovo je najveći pad među evropskim zemljama, bez Ukrajine, piše SEEbiz.

S druge strane, najveći, 105,1 odsto porast broja putnika u vazdušnom saobraćaju u ovom periodu zabeležila je Albanija.

U poređenju sa prvom polovinom 2019. godine, Srbija je zabeležila rast od 25,8 odsto, Makedonija 15 odsto i Hrvatska 2,6 odsto. U Crnoj Gori je taj broj smanjen za 0,3 odsto. Većina aerodroma u zapadnoj Evropi zaostaje za brojevima pre korone.

U poređenju sa prvih šest meseci 2022. godine, broj putnika na aerodromima u Evropi povećan je za 28,3 odsto. Rast je usporio na 16,3 odsto u drugom tromesečju, nakon 49 odsto u prvom kvartalu, pošto su ograničenja za putovanje avionom zbog pandemije u velikoj meri ukinuta prošlog aprila.

„Putnički saobraćaj je ponovo ojačao u poslednjih šest meseci i sve je bliže potpunom oporavku“, komentariše Olivier Jankovec, generalni direktor organizacije ACI Europe, u poruci objavljenoj na sajtu udruženja. Kako je dodao, postoje značajne razlike između pojedinih evropskih aerodroma, a više od polovine njih još uvek ne dostiže broj putnika od pre pandemije. Uzroke je, između ostalog, pripisao posledicama rata u Ukrajini.

Londonski aerodrom Hitrou bio je najprometniji u Evropi između januara i juna. Opslužio je 37 miliona putnika. Sledi glavni istanbulski aerodrom sa 35,6 miliona putnika, zatim pariski Šarl de Gol, Amsterdam, Madrid, Frankfurt, Barselona, londonski Getvik, rimski Fiumicino i istanbulska Sabiha Gokcen.

Ministarstvo za infrastrukturu, takođe, priznaje da je stanje vazdušne povezanosti u Sloveniji i dalje izuzetno loše u poređenju sa oporavkom vazdušnog saobraćaja u drugim delovima sveta. „I pored toga što su određene linije obnovljene, nažalost, nisu uspostavljene sa odgovarajućom frekvencijom nedeljnog broja letova i odgovarajućim redom letenja. Natprosečne su i cene avio-karata zbog monopolskog položaja prevoznika na linijama iz Ljubljane i nedovoljne ponude slobodnih sedišta“, saopštili su pre nekoliko dana.

Ministarstvo je u aprilu ove godine raspisalo javni tender za veću vazdušnu povezanost Slovenije, u prvom roku pristigle su dve ponude, a u drugom jedna. Do sada su potpisali jedan ugovor sa avio-prevoznikom Luxairom, koji će sredinom septembra uspostaviti direktnu vazdušnu vezu između Luksemburga i Ljubljane. U međuvremenu, Vlada se u junu upoznala sa studijama o vazdušnoj povezanosti Slovenije i njenim ekonomskim efektima i zadužila Ministarstvo za infrastrukturu da nastavi procedure za pronalaženje rešenja za unapređenje vazdušne povezanosti.