(FOTO) PRIZVODNJA VINA U SRBIJI DOŽIVELA RENESANSU Božidar Aleksandrović za Biznis.rs: Bez vinograda nema ni identiteta srpskih vina

Srpska proizvodnja vina poslednjih 10-ak godina doživela je renesansu, koja je obećavala da idemo pravim putem da se u regionu pozicioniramo kao vodeća vinska država, kaže za portal Biznis.rs vlasnik „Vinarije Aleksandrović“ Božidar Aleksandrović i dodaje da je Srbiji vodeće mesto i pripadalo jer je pre II Svetskog rata bila zemlja vinograda i vina.

Međutim, kaže Aleksandrović, pojavom korona virusa i uvođenjem vanrednog stanja čitava situacija je odjednom presečena što će na srpskoj, regionaloj, pa i svetskoj vinskoj sceni dovesti do prepakivanja karata.

„Kako će to izgledati videćemo, ali ono što je sigurno je da će razvoj vinarstva biti usporen. Ali to ne znači da se za godinu dve ponovo ne vratimo na staze intenzivnog uspona. Ono što je najbitnije jeste da Srbija nastavi ovim putem, putem kvaliteta, da podiže i sadi svoje vinograde, jer bez vinograda nema ni identiteta srpskih vina“, ocenio je on.

Aleksandrović kaže da je poslednjih 10-ak godina niklo na desetine novih vinarija, kao i da je kvalitet vina porastao, napredovala je visoka tehnologija i znanje, tako da je kao rezultat jednog konstantnog kvaliteta i kvaliteta u usponu došla i portvrda sa najprestižnijih međunarodnih takmičenja gde su srpska vina osvajala velike zlatne medalje.

Na pitanje kako i u kojoj meri država pomaže, Aleksandrović je rekao da svaka država koja želi da razvije neku granu privrede, u ovom slučaju vinogradarstvo i vinarstvo, mora da zacrta određene mere koje bi pospešile i ubrzale njen razvoj, dodajući da je dosadašnji razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji je tekao spontano uz određene intervencije u smislu subvencija koje su omogućavale lakše podizanje vinograda i opremanje vinarija.

Podrška države je važna

„Da bi se nastavio taj trend država Srbija je od pre 7-8 meseci angažovala referentu kuću koja se bavi izradom strategije za razvoj vinogradarstva i vinarstva do 2030. godine. Ta strategija će svakako sagledati kompletne pravce kojima treba da ide razvoj srskog vinarstva i vinogradastva. Potrebno je definisati i pomoć putem subvencija i IPARD fondova za podizanje zasada vinove loze, jer Srbija u vinogradarskom registru ima jedva oko 7.000 hektara vinskih sorti grožđa. Znači potrebno je da se u narednih 10-ak godina zasadi bar još 7.000 do 8.000 ha vinograda, zatim izgrade i opreme vinarije sa savremenom opremom za proizvodnju vrhunskih vina. Potrebno je i pozicioniranje srpskih vinskih regija i izgradnja brenda srpskih vina kako u zemlji tako i u inostranstvu, kao i edukacija kadrova koji će biti osposobljeni da se uključe u proizvodnju vrhunskih vina, i podizanje savremenih zasada za proizvodnju visokokvalitetnog grožđa“, ocenio je Aleksandrović.

On je naglasio da je navažnije sinhronizovano delovanje u svim pravcima kako bi se razvilo još više srpsko vinogradarastvo i vinarstvo.

„Ono što je najbitnije, ovo je sinergija određenih pravaca koje je neophodno sprovesti u narednom periodu, kako bi razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva koji zajedno povlače i razvoj vinogradarkih regija i pozicioniranje srpskih vina kako u zemlji tako i u inostranstvu. To je sveobuhvatan posao i bez sinhronizovanog delovanja u svim pravcima nema nekog velikog uspeha i u tome će biti najveća podrška države, da se u narednih 10 godina država postara da se ono što stoji u strategiji i sprovede“, kaže Božidar za naš portal.

On ističe i da je u svakom poslu važno imati cilj, a da onda treba naporno raditi na tom putu dok se ne dođe do tog cilja, dodajući da je veoma važno i odabrati pravac kojim želite da idete do tog cilja.

Za tržište najvažniji kvalitet, ne kvantitet

„U vinarskoj proizvodnji ono što je najvažnije je proizvoditi kvalitet, ako proizvedete kvalitet, vi ćete sutra na tržištu imati značajnu ulogu“, ocnio je on i dodao da je vinarija Aleksandrović od samog osnivanja i početka bavljenja savremenom proizvodnjom vinogradarstva i vinarstva, zacrtala jedan svoj put, a to je put kvaliteta.

„Od samog starta smo i podizali vinograde sa visokokvalitetnim sortama grožđa od kojih je moguće proizvesti vrhunska vina, projektovani su vinogradi koji u budućnosti treba da proizvode kvalitet a ne kvantitet. Svi tehnološki postupci i proizvodnja i odležavanje vina su usmereni na proizvodnju kvaliteta i onog momenta kada dobijete vino veoma je važno da ga fino upakujete i fino prezentujete, jer je to neophodno da bi tržište prepoznalo ono sto vi radite i da bi kroz kontinuitet kvaliteta u dužem nizu godina stekli poverenje“, kaže Aleksandrović, objašnjavajući da je to cilj koji je on zacrtao u prošlosti, kao i da je sada posle više od 20 godina došao u situaciju da ga tržište prepoznaje i da postoje ljubitelji vina „Aleksandrović“.

Aleksandrović je rekao i da je veoma važno i podneblje u kojem se uzgaja vinova loza. „Šumadija je apsolutno bogom dana za proizvodnju i belih i roze i crvenih vina, tako da nam je i priroda dala tu prednost, a naše je bilo samo da kroz vreme i godine istrajemo u pravcu ka jednom cilju a to je prizvodnja vrhunskih vina.

Na pitanje kako ubrzati razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva, Aleksandrović kaže da je dovoljno brz razvoj u poslendjih nekoliko godina, kao i da je potrebno da taj intenzitet bude još veći i brži, određenim merama vinogradarske površine kojih ima puno dovesti do nivoa da mogu da se formiraju određeni kompleksi.

„Najveći problem i neprijatelj razvoja srspkog vinarstva je usitnjenost vinogradarskih površina, jer, da podsetim nema vrhunskog srpskog vina i nema vinske zemlje bez svojih vinograda. Još jednom napominjem da Srbija u vinogradarskom registru jedva ima 7.000 ha vinograda, dakle sa ukrupnjavanjem vinogradarskih površina, odabirom visokokvalitetnih sorti grožđa za proizvodnju vina, sadnjom vinograda, nema ni ozbiljne vinogradarske zemlje, ni razvoja vinarstva i vinogradarstva u istoj.

Ponovio je da treba ukrupniti vinogradarske površine, a istovremeno saditi vinograde i podizati savremene vinarije sa savremenom opremom kako bi postigli maksimalan kvalitet. Uz to, kako kaže treba graditi imidž određenih vinskih regija u Srbiji i Srbije kao vinske zemlje u međunarodnim okvirima, jer jedno bez drugog ne može.

Svaki proizvođač vina je umetnik, daje lični identitet vinu

Govoreći o konkurenciji u proizvodnji vina, Aleksandrović je rekao da je to u njegovom poslu neprihvatljiva reč, upoređujući proizvodnju vina sa slikarstvom.

„Ipak je to jedno umetničko delo, i kao što slike ne mogu da budu konkurencija jedna drugoj od različitog autora, tako i vina od različitog proizvođača ne bi trebalo da budu konkurencija jedno drugom“, rekao je Aleksandrović i objasnio: „Svakako da svaka regija, svako parče zemlje, svaki proizvođač ugrađuju u to vino neke svoje osobenosti koje kasnije i određuju identitet tog vina i ono što je takođe važno, a to dolazi vremenom, da svaki od prizvođača izgradi neki svoj stil.

On je rekao da vinarija „Aleksandrović“ godinama izvozi vina na inostrana tržišta, i da je više od 20 odsto proizvodnje pre ove krize izvozila. Njihova vina se mogu naći u hotelima i restoranima od Tokija, Šangaja, Hongkonga, preko Rusije, zapadne Evrope do Amerike.

„ Puno toga je u prošlosti posejano, s druge strane došli su i određeni rezultati koji su nastali kao posledica kontinuiteta kvaliteta i dugogodišnjeg rada na međunarodnom tržištu, pojavljivanju na sajmovima. Prodavali smo i kvalitet, predstavljali našu zemlju i naše podneblje i egzotiku koju naša vina nose, tako da je čitav taj proces dugotrajan ali je davao rezultate“ ponosno kaže ovaj proizvođač vina.

Dugotrajan povratak na stare staze posle pandemije

„Kako će izgledati posle ove krize, prekida čitavog kontinuiteta i prodaje kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, videćemo, ali u svakom slučaju biće dugotrajan povratak jer je čitavo tržište i glavni kanal prodaje kao što je su Horeca, hoteli, restorani veoma pogođeni ovom krizom. Bićemo spremni za jednu utakmicu koja će sigurno trajati duži niz godina da bi se vratili na one staze na kojima smo bii samo pre nekoliko meseci“, dodao je on.

O uticaju pandemije korona virusa na vinogradarstvo i vinarstvo, Aleksandrović kaže da su mnoge vinarije mnogo pogođene.

Sa ili bez korone, vinogradarstvo traži ulaganja

„ Vinarije koje su oslanjane na prodaju vina u Horeca sektoru i Retail, pogotovo ove vinarije koje proizvode vrhunska vina iz više cenovne kategorije, njihov biznis je apsolutno pogođen, kao i prodaja, jer su restorani i barovi i hoteli pozatvarani, jednostavno turizam je stao, a čim toga nema, nema ni neke značajnije prodaje vina. S druge strane vinogradarska proizvodnja je takva da mi koji imamo vinograde apsolutno je potrebno da investiramo u njih, sve operacije je neophodno sprovesti u tačno vreme i na određen način što iziskuje veliku količinu investicija i ulaganja“, rekao je Aleksandrović.

On je objasnio da se bliži i berba grožđa, već od kraja avgusta i početkom septembra, a da vinari zalihe vina iz prethodne berbe treba da isflaširaju, oslobode bačve, buriće, sudove da bi primili novu berbu.

„ Potrebne su nove investicije u boce, čepove, ili u nove tankove, bačve, buriće. sudove, dakle jedna veoma neugodna situacija u kojoj smo se našli, tako da se nadam da će u narednom preriodu krenuti prodaja vina onako spontano, sve više i više da bi mogli jednostavno da funkcionišemo. I to je najveći problem u kome se trenutno nalazi srpsko vinogradarstvo i vinarstvo, a ne bih rekao samo srpsko nego vinogradarstvo i vinarstvo u svetu“, zaključio je Aleksandrović.