(Foto) Netaknuta priroda i staze kojima su prolazili heroji, na Ceru se prepliću legenda i stvarnost

Jedna od prvih asocijacija na planinu Cer koja se nalazi u severozapadnom delu Srbije, jeste legendarna Cerska bitka.

Cerska bitka koja se vodila od 15/16. avgusta do 19. avgusta 1914. godine, na širokom prostoru planine Cer, ostala je zabeležena u srpskoj, evropskoj i svetskoj istoriji kao prva samostalna pobeda srpske vojske i prva pobeda saveznika u toku Prvog svetskog rata.

U sećanje na Cerske junake i legendarnu Cersku bitku 1928. godine u selu Tekerišu, podignut je monumentalan Spomenik sa Spomen kosturnicom posvećen Cerskim junacima.

Jedno je sigurno, dolazak na Cer i upoznavanje sa njegovom bogatom istorijom, prirodnim vrednostima, tradicijom i običajima neće vas ostaviti ravnodušnim.

Planina Cer je spoj slavne istorije i predivne prirode, ponuda koju malo koja planina u svetu poseduje. Tokom izleta posetioci se mogu sami šetati šumskim stazama uživajući u fascinantnim pogledima sa vidikovaca, upoznajući jedan novi i nesvakidašnji svet prirode.

Ukoliko posetioci žele nešto više da saznaju o Ceru, njegovim prirodnim vrednostima, bogatom kulturnom nasleđu i Cerskoj bici mogu angažovati stručnog turističkog vodiča u privatnim turama ili se priključiti nekoj od šetnji koje se organizuju svakog vikenda. Kroz tematske eko-etno turističke  ture Cer mogu upoznati u dnevnim šetnjama, dužine 8 km i 15 km.

„Turističke šetnje su tematski u vezi sa prirodnim vrednostima, običajima, tradicijom, verovanjima, mitovima, legendama, slavnom prošlošću i kulturno –istorijskim spomenicima koji povezuju više istorijskih epoha na prostoru Cera“, kaže za Biznis.rs Ana Pavlović,  stručni turistički vodič za planinu Cer.

Tokom jednodnevne turističke šetnje Cerom, učesnici obilaze arheološke lokalitete koji su u vezi sa periodom praistorije na području Cera. Zatim ostatke rimskih utvrđenja Trojanov i Kosanin grad, iz III i IV veka, ostatke rimskog puta iz III veka. 

Pored arheoloških lokaliteta, tu su i vidikovci sa kojih se pružaju fascinantni panoramski pogledi na brdoviti Jadar, pitomu Pocerinu i Mačvu, Savu, Drinu, Valjevske planine, Avalu, Kosmaj, Frušku goru. U toku šetnje, pošto trasa turističke ture većim delom ide kroz šumu, nalaze se lokaliteti sa autohtonim biljnim vrstama i očuvanim šumama (hrasta, graba, bukve, divlje trešnje).

„Svakako najatraktivniji deo ture je šetnja kroz IBA područje gde se mogu videti gospodari nebeskih visina orlovi, zatim, šumska šljuka, pliska, seoski detlić, kreja i ostale vrste ptica, jer im se na tom području nalaze gnezda“, objašnjava Ana za naš portal.

Poseban segment svake turističke šetnje Cerom je posvećen Cerskoj bici i cerskim junacima. U toku tog dela ture mogu se obići topografski bitne tačke na kojima su se vodile odlučujuće borbe u toku same bitke. Karakteristika ovog tematskog dela ture je što se početak i kraj Cerske bitke  pričaju na topografskim tačkama na kojima su se vodile borbe.

Za one koji imaju avanturističkog duha i žele da dožive nešto novo Ana preporučuje Nodnu šetnju Cerom, dužine 8km,  koja pruža nova iskustva i jedan potpuno drugačiji pogled na svet prirode. Posebna atrakcija nodnih šetnji su šumske staze, zvuci prirode,  veličanstvene nodne panorame Pocerine, Jadra, Mačve i Posavotamnave  i još dosta toga što će zainteresovani saznati i otkriti, ako se pridruže nekoj od nodnih šetnji.

Koncept, dnevnih i nodnih, tura je takav da pored informativnog karaktera ima i edukativni karakter na temu očuvanja prirode. Taj edukativni deo je verovatno najzanimljiviji, posebno mlađim učesnicima, jer se ne saopštavaju suvoparni podaci već sve ide kroz priču o čuvarima prirode Cera, a to su cerske vile.

Često na šumskim stazama posetioci mogu sresti razne vrste gmizavaca, kao što su daždevnjaci, gušteri zelembaći, a ponekad i neku zmiju.

„Da bih učesnicima tura približila taj raznovrsni i ponekad ne baš prijatni svet gmizavaca, onda im pričam zašto je dobro videti zmiju, odakle potiče određena vrsta žaba, koliko ima daždevnjaka i još mnogo zanimljivih detalja. U toku svake ture na vidikovcima se prave pauze za odmor i upravo na njima nastaju najlepše fotografije Cera, koje kasnije preko društvenih mreža postaju najbolji promotivni materijal“, objašnjava Ana Pavlović.

Učesnicima tura su to večne uspomene i podsetnici da ponovo posete Cer. Posle šetnje, poseta se završava odmorom uz domaću kafu, sok i sumiranjem utisaka u dvorištu jedne autentične cerske vikendice.

Kada se izvode zimske ture, poseta se završava odmorom u autentičnoj cerskoj vikendici uz topli šporet na drva iz kojeg se čuje pucketanje vatre i uz čašu kuvang vina.

Na Ceru nema hotela, restorana, kafića, ali zato postoji autentična priroda u svom izvornom obliku. Tokom proleća i leta raskošne krošnje stabala u šumama Cera pružiće vam hladovinu u najtoplijim danima. Tokom jeseni kada se šetate šumskim stazama, zbog boje opalog lišća, osećaćete  se kraljevski jer ćete imati utisak da se šetate po zlatu. Ako na Cer dođete zimi videćete da nema skijališta, ali zato ćete zateći najlepše terene za sankanje i grudvanje.

U svako doba godine dočekaće vas ljubazni cerski domaćini koji će vam uvek poželeti dobrodošlicu i pozvati vas na čašicu razgovora.

Za one koji vole vožnju biciklom po prirodi preporučujem vožnju po markiranim biciklističkim stazama čija ukupna dužina iznosi 100 km.  Brojne lekovite biljke (ima ih više od 600 vrsta) možete brati u najlepšoj vilinskoj bašti na Ceru. 

Ako želite da upoznate način života u cerskim selima u toku XVIII i XIX veka to možete učiniti u nekom od seosko-turističkih domaćinstava na području Pocerine, Jadra ili Mačve (Vila Albedo u selu Varna, Etno selu Topalovid u Lipolistu i Duhovno-nacionalni centar „Romanovi“ u Joševi) upoznajući narodne običaje lokalnog stanovništva i degustirajući autentična jela iz gastronomske ponude.

„Dolazak na Cer i upoznavanje sa njegovom bogatom istorijom, prirodnim vrednostima, tradicijom i običajima neće vas ostaviti ravnodušnim. Brojni vidikovci otkriće vam zašto Cer nazivaju i zapadnom ‘kapijom’ Srbije. Na Ceru se prepliću prošlost i sadašnjost, legenda i stvarnost“, zaključuje Ana Pavlović.