Globalno tržište proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji vredeće 2025. godine oko 500 milijardi dolara godišnje

Veštačka inteligencija se trenutno smatra tehnologijom koja ima potencijal da bude tehnologija opšte primene, poput električne energije ili otkrića železnice. Zato jedna savremena zemlja u današnje vreme ne sme da propusti priliku da planski i ciljano istražuje i razvija ovu oblast ukoliko želi da bude konkurentna na globalnom tržištu. U našoj zemlji izučavanje veštačke inteligencije (artificial intelligence – AI) počinje još od pre nekoliko decenija, a u ovom trenutku doživljava ekspanziju i mi kao država imamo puno toga da ponudimo kada je u pitanju razvoj naprednih tehnologija. Trenutno Srbija prednjači u ovim aktivnostima na Balkanu, ali za bolje rangiranje na globalnom tržištu moramo intenzivirati napore i okupiti naše resurse.

Ovako trenutnu poziciju Srbije kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije ocenjuje Dubravko Ćulibrk, direktor Razvojno-istraživačkog instituta za veštačku inteligenciju koji je Vlada Srbije osnovala u martu ove godine. U razgovoru za Biznis.rs on kaže da su naša ključna prednost mladi i preduzimljivi ljudi koji raspolažu sveobuhvatnim znanjima iz matematike, tehničkih nauka i biznisa i poseduju liderske sposobnosti što je neophodno za uspeh u oblasti veštačke inteligencije.

„Mi u ovom trenutku već imamo istraživače, naučnike, inženjere i preduzetnike koji su prepoznatljivi u svetu kao renomirani stručnjaci i naši kadrovi su na mnogo višem nivou znanja nego što je javnost možda toga svesna. Na primer, imamo čak i nekoliko srpskih udruženja, poput Serbian AI Meeting i Serbian AI Society, kao i WonderlandAI  konferenciju, koji su nastali željom naših ljudi koji se bave biznisom i koji su u stanju da naprave visokotehnološke kompanije, da se uvežu širom sveta, razmenjuju iskustva i ostvaruju saradnju u cilju razvoja ove oblasti.“

Gde se sve trenutno primenjuju AI rešenja i šta to znači za građane i privredu Srbije?

Kada govorimo konkretno o primeni veštačke inteligencije, svakodnevno pronalazimo sve veći broj primera, kako u svetu, tako i u Srbiji, na koji način ona može da unapredi i pomogne svim aspektima privrede i svim segmentima društva (od automobilske industrije, medicine i farmacije, finansija, unapređenja poslovanja do predviđanja prirodnih katastrofa, itd.). Recimo, odličan je primer saradnja koju su realizovali timovi iz kompanije Microsoft Srbija i EPS kada su koristili veštačku inteligenciju u cilju poboljšanja predviđanja fluktuacija u potrošnji električne energije. Povećanjem tačnosti ovakvih predviđanja uspeli su da smanje korišćenje kapaciteta proizvodnje rezervne energije, čime su postigli uštedu od oko milion evra godišnje, a ovakvih primera je u Srbiji sve više.

Da bismo postali značajni igrači na globalnoj sceni, potrebna nam je infrastruktura. Zato je Vlada Republike Srbije, prepoznajući ekonomske i socijalne prednosti ulaganja u ekpertizu u ovoj oblasti, kreirala Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Srbiji za period 2020-2025. godine. U okviru nje se otvaraju četiri nova studijska programa master studija u oblasti veštačke inteligencije, dva u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka i na Prirodno-matematičkom fakultetu i po jedan u Nišu i Kragujevcu, a na Univerzitetu u Beogradu već postoje slični master programi. Takođe, trenutno je finansijski podržano 12 značajnih naučnih istraživanja u ovoj oblasti, a recimo o jednom od njih je detaljno izveštavao National Geographic. U okviru ove strategije je i inicirano osnivanje Razvojno-istraživačkog instituta za veštačku inteligenciju Srbije.

Šta će novoosnovani državni Institut za veštačku inteligenciju značiti za dalji razvoj ove oblasti?

Naša motivacija za osnivanje Instituta potekla je iz dve činjenice. Sa jedne strane, postoje procene da bi već 2025. godine globalno tržište proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji moglo biti vredno oko 500 milijardi dolara godišnje, a sa druge strane Srbija raspolaže zavidnim talentima kada su u pitanju znanja u ovoj oblasti. Zato je naša ideja da Institut uveže celu Srbiju uz pomoć novih tehnologija rada na daljinu, ali i naše stručnjake koji su u ovom trenutku u raznim državama sveta i da u pravom trenutku okupimo sve srpske kapacitete i pozicioniramo se na ovom tržištu koje doživljava rapidnu ekspanziju.

Na taj način praktično postajete veza nauke i privrede?

Kada smo koncipirali Institut trudili smo da uzmemo najbolje prakse iz celog sveta. Zato smo odlučili i da budemo mesto na kome će se ostvariti saradnja nauke i privrede u oblasti veštačke inteligencije kako bismo našim istraživačkim kapacitetima pomogli transfer tehnologije u Srbiji. Sa postojećim kompanijama iz različitih sektora realizovaćemo zajedničke projekte kako bismo im pomogli u razvoju njihovog poslovanja (R&D), a kompanijama i pojedincima koji tek žele da uđu na ovo tržište pomoći ćemo deljenjem našeg znanja kroz različite seminare i radionice.

Osim toga, naši naučnici će objavljivati visokokvalitetne radove, ali i monografije i udžbenike kako bi podelili svoje znanje i stručnost, organizovaće konferencije za privlačenje međunarodnih talenata da se okupe, razmene iskustva, sarađuju i uče zajedno, i unaprede nauku i praksu veštačke inteligencije. Takođe, neki od njih će učiti i nove generacije studenata pomažući našem sistemu obrazovanja u ovoj oblasti,

Koje su dosadašnje glavne aktivnosti Instituta? Koliko trenutno imate zaposlenih?

Kako je Institut osnovan u martu ove godine, do sada smo radili na postavljanju njegovih okvira u saradnji sa našim mentorima. Zaposlili smo oko deset vrhunskih istraživača u Srbiji i ostvarili saradnju sa oko 40 naših ljudi van zemlje koji su već angažovani da nam pomognu da što brže napravimo lokalni kapacitet. U junu smo zvanično oformili Savetodavni odbor koji čine svetski prepoznati stručnjaci iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija iz naučnog okruženja i privrede, tako da možemo da kažemo da u ovom trenutku imamo stručnjake sa četiri kontinenta.

Takođe, nedavno smo napravili prvi značajan korak u ostvarenju saradnje nauke i privrede. Potpisali smo ugovor sa jednom od najuspešnijih multinacionalnih kompanija koje posluju u našoj zemlјi Continental, jer smo identifikovali određena područja na kojima možemo zajednički da radimo i da odmah počnemo sa realizacijom konkretne saradnje.

Kakvi su planovi za naredni period i koji su zacrtani ciljevi kada je reč o daljem unapređenju AI u Srbiji?

Trenutno nam je primarni cilj da zaposlimo još kvalitetnih istraživača u Srbiji i trenutno imamo otvorene konkurse za ove pozicije. U narednom periodu, možda već i za godinu dana, plan nam je da imamo oko 20 naučnika sa naučnim zvanjima i da svakome od njih obezbedimo četiri-pet saradnika. Prva kancelarija nam je u Novom Sadu, ali razvojem našeg tima trebalo bi da ih u budućnosti imamo i u Nišu i u Beogradu. Primenom savremenih komunikacionih tehnologija želimo da povežemo naše stručnjake širom zemlje, ali i iz dijaspore. Trenutno naši naučnici rade iz Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, ali i iz inostranstva.

Što se tiče konkretnih oblasti našeg istraživanja, one su kombinacija strateških cilјeva Srbije i oblasti koje su nam naši mentori pomogli da identifikujemo kao najplodnije. Naši projekti imaće višestruku primenu, od automobilske industrije, preko medicinske dijagnostike, unapređenja sigurnosnih sistema finansijskih institucija do dizajna novih lekova i materijala. Zato ćemo imati grupe za računarski vid, obradu prirodnog jezika, medicinske primene AI-a, matematičke osnove mašinskog učenja i grupu za nova područja.

Takođe, u toku su pregovori sa više različitih značajnih kompanija koje posluju u Srbiji i svakako da očekujemo u budućnosti da toga bude mnogo više.

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs