Srpski privrednici sa optimizmom prave poslovne planove za 2022. godinu

Potpuni oporavak privrede tek za pet godina

AnalizaBiznisInvesticijeMesečnikPoslovanjeU fokusuZdravlje

1.11.2021 17:45 Autor: Redakcija Biznis.rs

Potpuni oporavak privrede tek za pet godina Potpuni oporavak privrede tek za pet godina
Sledeću godinu svet iščekuje kao onu koja će konačno da stavi tačku na koronu i njene posledice. Privreda vapi za novim vetrom u leđa,... Potpuni oporavak privrede tek za pet godina

Sledeću godinu svet iščekuje kao onu koja će konačno da stavi tačku na koronu i njene posledice. Privreda vapi za novim vetrom u leđa, jer već posustaje pod teretom neizvesnosti. Ugledni srpski privrednici 2022. godinu dočekuju kao optimisti, ali veoma zabrinuti zbog skoka cena sirovina koje utiču na njihovo poslovanje, problema sa logistikom, nedostatkom radne snage…

Širom sveta poskupelo je gotovo sve – od materijala do potrošačkih proizvoda. Logistika u tome igra veliku ulogu, a cena transporta je skočila sa serijom drugih poskupljenja. Poremećeno je i tržište kadrova, a dosadašnji ključni igrači stavljeni su na neku vrstu testa kada je reč o svetskoj trgovinskoj razmeni, opcijama uvoza i transporta robe. Te trzavice, pričaju naši sagovornici, za pojedine su i veći udar na kompanije nego što je bio Covid-19.

Obećavaju, ipak, da će svoje biznis planove usmeriti ka optimizaciji i očuvanju radnih mesta.

Oktobar je mesec kada se prave budžeti za narednu godinu, a sa našim sagovornicima iz različitih industrija razgovarali smo o tome kako se pripremaju i šta o mogućnostima u 2022. godini misle oni koji stvaraju dohodak sebi i državi.

Oni su govorili i o tome sa koliko su ožiljaka izašli iz prethodnog perioda, kao i da li se nadaju oporavku u bliskoj budućnosti. Pitali smo privrednike i da li očekuju novu podršku države kako bi im olakšala poslovanje, ali i kakve će biti prilike na svetskom tržištu, odnosno koliko će posledice pandemije uticati na domaći poslovni ambijent.

Čeka nas još jedan potres, udar kao 2008. godine

Naši privrednici sumnjaju da će posledice korone nestati početkom 2022, i očekuju oporavak tek u narednih nekoliko godina. Međutim, trenutna kretanja na svetskom tržištu primoravaju ih i na određene poteze koje su neuobičajeni za ovdašnje prilike, ili bar za njih lično.

Tako će pojedini morati da prave zalihe zbog kašnjenja u isporukama, dok će drugi pribeći nepopularnoj meri, povećanju cena.

„Ova godina je bila turbulentna, poremetilo se tržište repro materijala i cene su strahovito rasle. Najviše je poskupeo čelik. To je uvećalo potrebu za obrtnim sredstvima, što je dalje prouzrokovalo i povećanje cena naših proizvoda, koje baš nije bilo moguće tako lako podići kod naših kupaca“, kaže za Biznis.rs osnivač i vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović.

Mašinsko inženjerstvo
Foto: Pixabay.com

Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe, Zoran Drakulić, očekuje da će pandemija i dalje uticati na tržište, jer smatra da je isto prenapregnuto.

„Krajem godine imaćemo, prema mom mišljenju, jednu veliku korekciju u svetskim kretanjima. Verujem da će to biti nešto slično 2008. godini. Dosta toga je nerealno i nije moguće ekonomski da potraje“, kaže Drakulić u razgovoru za Biznis.rs.

On ističe da su nerealne niske kamate, kao i štampanje novca u ogromnim količinama.

„Vidite, inflacija se svuda javlja, to će veoma da utiče na tržište. Predviđanja su da će u naredne dve-tri godine doći do korekcije kamata na svetskom nivou, što će dodatno sve da poremeti. Koliko će ta korekcija da bude duboka – videćemo“, navodi on.

Direktor kompanije Mikroelektronika Nebojša Matić poredi prethodnu i aktuelnu godinu, i ukazuje na trend koji su mnoge industrije morale da prihvate.

„Prošle godine je bilo jako važno da radite, početkom 2021. važno je bilo da isporučujete proizvode, a sada krajem godine morate i da radite i da isporučujete“, priča Matić za Biznis.rs.

Kako ističe, u današnje vreme uspeh se ne meri po odlasku na posao i „odrađivanju“ radnih sati, već da li nastavljate razvoj firme, proširujete li proizvodnju i da li je bolje organizujete.

Foto: Pixabay/Steve Buissinne

On ne veruje da će tržište biti u punom zamahu dogodine. Štaviše, misli da se do 2025. ništa drastično neće promeniti.

„Postoje i znaci koji ukazuju na to. Avio-kompanije otpuštaju hiljade ljudi, pojedini modeli aviona kasne, drugi se ne isporučuju. Ljude koji su radili u proizvodnji automobila giganti moraju da obuče da prave električna vozila. Zavisnost od Kine će se pojačati“, govori Matić dodajući da je zapravo pet godina za svetsku ekonomiju kao jedan dan za nas, i da je njegova prognoza optimistična.

Srpska porodična kompanija Termovent, proizvođač klima komora i „čistih soba“, postala je deo švajcarske grupacije Arbonia baš u godini korone. Miloš Perović, izvršni direktor Termoventa, zbog toga očekuje da će 2022. godina biti izazovna za njihovu kompaniju, jer ih čeka velika tranzicija uporedo sa dešavanjima na tržištu.

„Poslednje dve godine pokazale su da sve što smo učili i mislimo da znamo može da padne u vodu pred ovakvom pošasti. Mislim da će se posledice korone i dalje osećati. Sada, uz rast cena i repro materijala, kao i sa teškoćama u logistici, imamo problem i pred obnovu materijala“, ocenjuje Perović u razgovoru za Biznis.rs.

Materijal je poskupeo, što utiče na cenu proizvoda, a s druge strane, ističe on, rokovi isporuke određenih komponenti ekstremno su dugi.

„Posledično, ovo je uticalo na isporuku našeg proizvoda. To nam je trenutno veći udarac na firmu, nego sam Covid-19 koji se dogodio prošle godine“, priznaje Perović.

Njegova firma, međutim, jedna je i od onih koje su, i pored određenih gubitaka, ipak profitirale zbog korone, odnosno potrebe koju je ona iznedrila.

„Bavimo se čistim sobama, a Covid-19 je pogurao to tržište. Pojavile su se razne laboratorije kojima su takve sobe neophodne. Međutim, dešava se da ne uspevamo da nabavimo materijal ili da je jako skup. To sada pokušavamo da rešimo kupovinom i zalihama, što ranije nismo radili“, kaže Perović.

On veruje da će krajem godine tržište početi da se vraća u normalu i da će se zaustaviti niz uzročno-posledičnog poskupljenja svih činilaca u lancu.

„Neće biti novog paketa od države, ali očekujemo poreske olakšice“

Neke od domaćih kompanija, poput Galeba ili Mikroelektronike, nikada nisu dobile ni dinar podsticaja, iako imaju izvozni program. Veselinović zbog toga upozorava da bi praksa favorizovanja stranih investitora na račun domaćih kompanija trebalo da se promeni.

A da li država ima resursa i snage da iznađe prostor i pomogne privredi još nekim paketom mera, pokazaće i priprema budžeta koja čeka poslanike Skupštine Srbije ovog meseca.

Foto:Ministarstvo privrede

Privrednici imaju različita mišljenja o očekivanju novih olakšica od države.

„Nismo do sada koristili olakšice ili subvencije, a verujem da je prolongiranje poreza i doprinosa bilo dobra mera koja je zaustavila ozbiljniji pad, bar u onim sektorima koji su je koristili. Kao kompanija, planiramo dalje da se razvijamo i da širimo proizvodne kapacitete, imamo povećane zahteve za izvoz. Bilo bi dobro ako bi se država okrenula, kada je reč o subvencijama, više domaćim nego stranim firmama. Ovo tržište bi bilo sigurnije, ne bi bilo iskakanja, kao što je trenutno aktuelni odlazak određenih kompanija“, kaže Radoslav Veselinović.

Slično razmišlja i Nebojša Matić, koji ne očekuje olakšice, već možda i agresivniju naplatu pojedinih nameta.

„Mislim da će država da se aktivira u pogledu naplate, jer su budžeti iscrpljeni. Verovatno će to biti putem poreza. Poskupljuje i struja, inflacija bi trebalo da bude duplo veća, bar pet odsto do 2025. godine“, smatra Matić.

Ni Zoran Drakulić ne vidi koliko bi država imala prostora da reaguje, ali se nada da će vlada pratiti situaciju i da će doneti određene mere bar za građane, ukoliko zatreba.

Miloš Perović ukazuje da, čak iako država izađe sa dodatnim paketima pomoći, treba da se fokusira na mikro i mala preduzeća kojima su sredstva najpotrebnija.

„S druge strane, poreske olakšice ili poreski kredit, koji je ranije postojao, značio bi kompanijama koje su veće i generišu veći broj zaposlenih. Dakle, verujem da će pre biti „poreska“ pomoć, nego jednokratna“, kazao je Perović.

Osetan nedostatak kadrova

Naši sagovornici se nadaju oporavku, ali postepenom. Na to će, ukazuju oni, uticati više faktora.

„Oseća se nedostatak stručne radne snage, kadrova uopšte. Vidi se i poremećaj koji je napravila korona, odnosno negde je napravila manje, negde više štete, u zavisnosti od toga kakva je firma. Ukoliko su u pitanju firme koje su pripadale pogođenijim sektorima, verujem da one imaju i sada problema“, kaže vlasnik Galeba i dodaje da bi mogli više da investiraju da nije bilo Covida.

„Mi smo se trudili da zaštitimo naše zaposlene tokom pandemije, a u ovom poslednjem talasu nemamo nijednog obolelog. Pokušali smo da insistiramo na vakcinaciji, što se pokazalo kao mudar potez, jer je više od polovine radnika primilo vakcinu“, navodi Veselinović.

Miloš Perović takođe ukazuje na ulaganja, ali i nedostatke poput nestašice poluprovodnika.

Inflacija mora da raste, dinar ostaje stabilan

Naši sagovornici kažu da pomno prate svetske berze i dešavanja na globalnom tržištu, ali i na domaćem. Saglasni su da planirana inflacija mora da se pomeri, ali ne očekuju da će doći do pomeranja naše nacionalne valute. Pomalo, ipak, strepe od evra.

„Čuli smo da centralna banka nema nameru da menja politiku kursa, tako da verujem da će da ostane u okvirima koji su oni predvideli, što znači na ovom sadašnjem nivou. Kada je reč o inflaciji, prema mom mišljenju ona mora da bude mnogo veća od nivoa tri odsto. Svedoci smo da je sve poskupelo, ogromni su skokovi u vrednosti energenata i poljoprivrednih proizvoda. Sve utiče na to“, objašnjava Drakulić.

Foto: Shutterstock.com

Nebojša Matić podseća da je novac trenutno besplatan.

„Euribor je negativan, stambeni krediti možda jesu jeftiniji, ali ostalo nije održivo na duge staze. Možete da zamislite koliko je neodrživo nešto što je besplatno“, ističe on.

Uticaj svetskog tržišta domaća privreda uglavnom oseti oko dva meseca kasnije. Kako bi se osigurali na vreme, „motor“ naše ekonomije, odnosno njegovi vlasnici, tako i kreiraju svoje poslovne modele za sledeću godinu.

U prvom planu optimizacija poslovanja

Zajedničko im je da žele da optimizuju proizvodnju uz, kako se nadaju, kvalitetan kadar i slobodne logističke koridore.

„Jasno je da svetska kriza traje i da turbulencijama dosta doprinosi čelik koji je najviše poskupeo. Mi smo se nekako izborili što se tiče finansijskog dela, ali što se tiče količinskog, on nam je na granici po budžetu. Zadovoljni smo ovom godinom, s obzirom na to u kakvim uslovima radimo i, prirodno, očekujemo poboljšanje“, dodaje Veselinović.

Naš sagovornik podseća i da privrednike u Srbiji čekaju veće promene, poput prelaska na e-fiskalizaciju.

„Završavamo sa fiskalnim kasama koje su izašle pre desetak godina i prelazimo na nove. Godinama smo se pripremali za to i sada pravimo planove i budžete jer je fiskalizacija odložena za kraj aprila. U svakom slučaju, bićemo spremni da imamo nove kase“, dodaje.

U Srbiji posluje veliki broj malih i srednjih preduzeća, pri čemu prednjače ona koja pripadaju MSP sektoru. U njima, ukazuje Nebojša Matić, radi uglavnom oko 100 ljudi, a budžet se kroji nešto drugačije nego u velikim firmama.

„Imamo naše ciljeve, a onda i ciljeve koje gledamo da ostvarimo prema partnerima i globalno. Preciznije, izbacujemo jedan proizvod dnevno koji ranije nije postojao. Trudićemo se da tako ostane“, kaže Matić.

Point grupa, s druge strane, planira veliku investiciju, i to u sektor koji je postao važna tema na svim agendama u zemlji – zelenu energiju, najavljuje Zoran Drakulić.

U Termoventu će ubuduće budžete kreirati malo drugačije zbog partnerstva sa Švajcarcima, odnosno više u korproativnom stilu, a manje preduzetnički.

„Farmacetuska industrija, medicinski kanabis, novi startapi koji se bave samo tom industrijom, moderne bolnice, laboratorije… Sve to zahteva čiste sobe. Tako da ćemo mi imati tržište, zbog čega očekujem dobru godinu, ali brine logistika“, kaže Perović.

Zbog aktuelne situacije ističe da će kompanija ulagati više u ljude i kadrove, čemu treba da doprinese i Termovent Akademija.

„Ukoliko nastavimo da se oslanjamo na ljude koje imamo, na proizvode koji su kvalitetni, ali i to što smo sada deo velike grupe, očekuje nas čeka uspešna godina.“

Privrednici smatraju da je, osim dobro osmišljenog plana, potrebno ići u korak s vremenom, digitalizovati procese i naći načina za uštedu vremena, uz što manje resursa i što bolji rezultat. Saglasni su da kompanije u Srbiji, ako već nisu, moraju poći putem digitalizacije, što je postao imperativ u ova nezgodna vremena da bi se, na prvom mestu, opstalo.

Autor: Vanja Božović

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...