Za nama je godina železnice, njeno vreme tek dolazi

Makroekonomski gledano, u 2023. godini imali smo dosta bolju situaciju nego godinu dana ranije, što se ogledalo i u investicijama u infrastrukturu. Na vrhuncu smo takvih ulaganja i nadajmo se da će i privatne investicije u budućnosti pratiti ova izdvajanja države, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

Analizirajući prošlu godinu iz ugla infrastrukturnih ulaganja, on ističe da je za nama godina u kojoj je železnica zauzela mesto koje joj pripada, ali i godina daljeg širenja putne infrastrukture. Naglašava da treba pratiti trend uspona multimodalnih odnosno intermodalnih terminala, poznatih i kao „suve luke“ za pretovar tereta.

„Kod infrastrukture je suština u tome da mora da se investira, jer uvek treba imati na umu multiplikatorski efekat tih investicija. Obično se kaže da dolar državnih ulaganja ‘donese’ još tri dolara privatnih, a bio bih zadovoljan da kod nas odnos bude i jedan prema jedan“, kaže Aćimović.

Naš sagovornik smatra da je dobit od izgradnje i proširenja mreže puteva u Srbiji očigledna.

„Gde god da se okrenete, pored novih puteva lociraju se nove investicije – u najmanju ruku to su benzinske stanice, među kojima mnoge sa elektropunjačima, a pristižu i fabrike i retail i logistički centri. Svako će radije locirati svoj objekat pored autoputa jer – šta da radi ako puta nema“, pita profesor Aćimović.

Tokom 2023. godine, okončani su neki izuzetno značajni projekti – u junu je završena i puštena u saobraćaj deonica obilaznice oko Beograda od Straževice do Bubanj Potoka, u julu je otvorena prva deonica „Autoputa mira“ od Niša do Merdara a u oktobru i autoput Ruma-Šabac.

„Kako su infrastrukturni projekti po pravilu višegodišnji poduhvati, postoji čitav niz važnih projekata čija je realizacija nastavljena tokom prošle godine ili su tek započeti – primer za to je Moravski koridor, gde su radovi u toku, a dok je za saobraćaj otvoren značajani pravac Ruma-Šabac u izgradnji je i Fruškogorski koridor“, podseća Slobodan Aćimović.

Brza saobraćajnica od auto-puta do Golupca je, prema njegovim rečima, izuzetno značajna za razvoj turizma, dok se željno iščekuje završetak auto-puta do Požege, što će skratiti put ka Zlatiboru i, na dugi rok, dati osnovu za planiranje nastavka puta ka crnogorskoj granici.

„Značajan je i put koga nazivaju ‘Osmeh Vojvodine‘, a nadam se da će uskoro početi radovi na auto-putu ‘Karađorđe’, koji bi trebalo da spoji ‘Miloša Velikog’ sa Borom, iako je jasno da postoje izazovi za njegovu realizaciju, od rasta cena materijala do trase koja prolazi kroz zaštićena prirodna dobra“, ukazao je naš sagovornik.

Ključni železnički projekti

Država je, kako skreće pažnju, u proteklih sedam-osam godina mnogo uložila u razvoj drumske infrastrukture, a danas se fokus vraća na razvoj železničke infrastrukture, što su, prema mišljenju profesora Aćimovića, najvažnija ulaganja u 2023. godini.

U godini za nama, naime, počeli su radovi na obnovi pruge Beograd-Niš, nastavljeni radovi na pruzi od Beograda ka Budimpešti a otvorena je i nova zgrada glavne železničke stanice u Beogradu, na stanici Prokop.

„Završetak pruge Beograd-Subotica i nastavak radova na pruzi do Niša svakako su najvažniji infrastrukturni projekti koji nas čekaju. Kada je reč o niškoj pruzi, na 54 odsto tog pravca voziće se 200 kilometara na čas, a na ostatku 120 kilometara na čas, što je od izuzetnog značaja za ubrzanje železničkog transporta. Sa tim brzinama do Niša će se stizati za 90 minuta“, naglašava Aćimović.

Projekat EXPO 2027 nateraće nas, kako ističe, na nešto veoma važno – da prugom povežemo aerodrom, prugu i centar Beograda, što se ne bi desilo bez „impulsa“ koji je došao sa strane, od dobijanja takve manifestacije.

„Koliko nam nedostaje metro, nedostaje nam i brza železnička veza između aerodroma i centra grada, i sve to će ostati Beogradu jednom kada se EXPO 2027 završi. Utoliko želim tom projektu svaki uspeh“, kaže Aćimović.

Zaključuje da je železnica kod nas bila pala na izuzetno niske grane, ali ona uvek ima prednost u transportu robe na daljine od 200 do 300 kilometara i da zato ne čudi da se naša, ali i države u regionu, poput Hrvatske, okreću ulaganjima u železnicu, jer ona uvek donesu rezultate.

„Kod nas privatni operateri u železničkom saobraćaju zauzimaju sve veći udeo na tržištu. Ranije su ‘držali’ oko 25 odsto, a danas se taj procenat kreće oko 35. Sa druge strane, državni operater Srbija Kargo očigledno je u problemima i mora da se bori za opstanak na tržištu. Kada je reč o putničkom saobraćaju, za sada izgleda nema interesovanja privatnih operatera putničkog saobraćaja da uđu na naše tržište, ali to može da se promeni“, kaže Aćimović.

„Narednih pet do deset godina su godine ulaganja u železnicu. Ona doživljava renesansu, i očekujem rast broja putnika i količine prevezene robe i približavanje istočnoevropskom proseku“, poručio je Aćimović u razgovoru za Biznis.rs.

Značaj multimodalnih centara

Broj multimodalnih, odnosno intermodalnih centara porastao je u odnosu na 2022. godinu. Takvi centri, koji se nazivaju i „suve luke“, mesta gde se susreću drumski i železnički transport, od izuzetnog su značaja za ubrzanje pretovara kontejnera i pojeftinjenje transporta robe.

U godini za nama Nelt je otvorio svoj intermodalni terminal u Kruševcu, lociran u industrijskoj zoni u neposrednoj blizini Moravskog koridora, povezan preko stanice Dedina sa panevropskim Koridorom 10, strateški važan za Srbiju i region.

„Terminal u Kruševcu predstavlja pojačanje logističke infrastrukture regiona i teritorijalno proširenje portfolija logističkih usluga Nelta. Uspostavljanje redovnih železničkih servisa sa lukama u regionu i sa logističkim čvorovima u EU i Turskoj, razvojni je plan ovog segmenta poslovanja“, istakli su iz Nelta tim povodom.

Profesor Aćimović podseća da su prošireni i kapaciteti državnog Srbija Karga, čiji se intermodalni terminal nalazi na beogradskom Makišu. Pored već razrađenog Neltovog terminala u Dobanovcima, Milšpedovog u Nišu i DTP-ovog u Luci Pančevo, imamo još nekoliko takvih kapaciteta u razvoju, i to Neltov u Subotici, Standard Logistics u Rumi koji je specijalizovan za tečne terete a završava se još jedan državni terminal u Batajnici, podseća naš sagovornik.

Prema njegovoj proceni, do kraja 2024. godine širom Srbije imaćemo osam ili devet takvih terminala.

„Znam da postoje planovi za izgradnju u Dimitrovgradu i da postoji interesovanje kineskih kompanija za takve kapacitete u našoj zemlji, a neophodno je razvijati ih na još nekim ključnim lokacijama. Bilo bi dobro kada bismo imali još neki multimodalni centar na Dunavu, a očekujem i izgradnju takvih kapaciteta u blizini pruge Beograd-Subotica“, zaključio je Slobodan Aćimović u razgovoru za Biznis.rs.