Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko radovi ne počnu u roku od tri godine

Vlada Srbije usvojila je Predlog izmena i dopuna zakona o planiranju i izgradnji, koji je uveo nekoliko novina koje se tiču građevinskih dozvola i njihovog važenja.

“Članom 140. stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, a kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, ukoliko investitor podnosi prijavu radova za deo objekta, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta”, navode iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Biznis.rs.

U praksi to znači da je investitor dužan da najkasnije u roku od tri godine od dana dobijanja građevinske dozvole započne radove na objektu.

Propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Takođe, investitor je dužan da u roku od pet godina od dana važenja građevinske dozvole dobije upotrebnu dozvolu, s tim da mu se daje mogućnost da, ukoliko je objekat završen u konstruktivnom smislu i to je zapisnikom utvrdila nadležna građevinska inspekcija, investitor može, ukoliko nije istekao navedeni rok, da zahteva produženje građevinske dozvole na još dve godine.

“Ukoliko investitor ne ishoduje potvrdu prijave radova, odnosno upotrebnu dozvolu u datim rokovima, organ koji je izdao građevinsku dozvolu će doneti rešenje kojim se utvđuje da je građevinska dozvola prestala da važi i na osnovu iste investitor neće moći dalje da izvodi radove, te će biti dužan da ishoduje novu građevinsku dozvolu za nastavak izvođenja radova”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Kada građevinska dozvola istekne, investitor nema pravo da nastavi radove

Svedoci smo da postoje objekti koji su godinama u fazi izgradnje, a procenjuje se da je takvih građevina više od 30.000.

Na objektima čija gradnja nikada nije završena, za koje je doneto rešenje kojim je nadležni organ utvrdio da je građevinska dozvola prestala da važi, investitor ne može nastaviti sa građenjem. Investitor može u odnosu na ove objekte podneti zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole, odnosno ukoliko su ispunjeni uslovi pristupiti ozakonjenju istih, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata.

Nadležna građevinska inspekcija u svakom slučaju može za ove objekte, ukoliko utvrdi da za objekat koji se gradi ne postoji važeća građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, protiv izvođača radova, odnosno investitora, podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole, a takođe može narediti obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela.

“Zakonom o izgradnji propisano je da je, posle isteka roka važenja građevinske dozvole, ukoliko nije izdata upotrebna dozvola, investitor dužan da plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat. Dakle, investitor je dužan da, ukoliko je istekla građevinska dozvola, plaća navedenu naknadu”, kažu iz Ministarstva za naš portal.

Poslednjim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvedene su mnoge novine, od kojih iz Ministarstva kao najvažnije ističu sledeće:

• Precizirani su profesionalni nazivi kao što su licencirani prostorni planer, licencirani arhitekta urbanista i licencirani inženjer

• Uređen je i dopunjen pojmovik, te precizirana nadležost za izdavanje akata za izvođenje radova za privredno- industrijske komplekse i objekte u okviru istih

• Precizirane su dodatno situacije kada će se vršiti detaljnija razrada planskog dokumenta kroz PDR

• Uvedena je obaveza vođenja Registra investicionih lokacija kao podsistem Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, predviđena je mogućnost formiranja revizione komisije u stalnom sazivu za sve faze, odnosno etape projekta, ukoliko se izgradnja objekta realizuje po fazama, odnosno etapama

• Precizirani su dokazi koji se prilažu uz zahtev za izmenu građevinske dozvole usled promene investitora

Jedna od značajnih novina koje su donele izmene Zakona o planiranju i izgradnji jeste i mogućnost da, ako prilikom izgradnje, odnosno rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, nastupi elementarna nepogoda ili drugi nepredviđeni događaj, odnosno okolnost kojom se ugrožava bezbednost i zdravlje ljudi, investitor može izvoditi radove bez prethodno pribavljenog rešenja za izvođenje radova za taj objekat.

“Predviđeno je da se odredbe Zakona koje se odnose na izmenu građevinske dozvole shodno primenjuju i na izmenu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, te je preciziran i rok važenja rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Takođe, za izdavanje upotrebne dozvole nadležan je organ koji je izdao građevinsku dozvolu, te je omogućeno da zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi i stambena zajedica, odnosno udruženje”, zaključuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.