Kamata veća od 16 odsto ukoliko se porez na imovinu ne plati u roku

Građani, preduzetnici i pravna lica imaju obavezu da do 15. maja plate drugu ratu poreza na imovinu za 2025. godinu. Ovaj rok je ključan za izbegavanje dodatnih finansijskih tereta jer iz Uprave za javne prihode podsećaju da kašnjenje sa uplatom može dovesti do visokih kamata i dodatnih kazni.

Zakonske posledice za neblagovremeno izmirenje poreskih obaveza nisu zanemarljive. Fizička lica koja propuste rok mogu biti kažnjena novčanom kaznom od 5.000 dinara, dok se na iznos duga obračunava zatezna kamata od čak 16,5 odsto na godišnjem nivou.

Ukoliko se dug ne izmiri u roku poreski organi mogu preduzeti mere prinudne naplate. To može uključivati blokadu računa dužnika, pa čak i prodaju imovine radi namirenja poreskog duga.

U slučaju da se neplaćanje poreza proceni kao prekršaj moguća je dodatna novčana kazna u visini do 50 odsto utvrđenog poreza, ali ne manja od 5.000 dinara.

Od 2025. godine poreska opterećenja su dodatno porasla za građane Beograda i Novog Sada. Naime, gradske vlasti u ova dva najveća grada doneli su odluku o povećanju osnovica za obračun poreza na imovinu.

Ipak, poreski obveznici imaju nekoliko mogućnosti da umanje svoje obaveze. Jedna od njih je primena amortizacije, kojom se vrednost nepokretnosti može umanjiti i do 40 odsto prilikom obračuna poreza. Ova mera zavisi od lokalnih samouprava i primenjuje se proporcionalno na godišnjem nivou.

Još jedna pogodnost jeste poreski kredit koji omogućava građanima koji stanuju u nekretnini u svom vlasništvu da umanje porez za 50 odsto, ali najviše do 20.000 dinara godišnje. Dodatne olakšice postoje za starije osobe. Naime, stanovi i kuće do 60 kvadratnih metara, koji se ne izdaju u zakup i nalaze se van građevinskog zemljišta, mogu imati čak 75 procenata umanjenje poreza ako u njima žive isključivo osobe starije od 65 godina.

Ministarstvo finansija je za 2025. godinu donelo izmene Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.

Posebno su detaljno definisana pravila za obračun površine zemljišta pod objektima koji su u suvlasništvu ili koji imaju više funkcionalnih delova. Ukoliko u toku godine dođe do promene korisne površine ti podaci se ne unose u osnovicu za oslobođenje, što pojednostavljuje obračun.

Jedna od važnijih izmena odnosi se na situacije kada lokalne samouprave ne objave prosečne cene nepokretnosti u predviđenom roku. U takvim slučajevima koristiće se alternativni kriterijumi za procenu vrednosti imovine. Pravilnikom je uvoden pojam „odgovarajuća nepokretnost u najopremljenijoj zoni“, čime se olakšava obračun poreza za obveznike koji ne vode poslovne knjige.

Takođe, novim pravilima precizirano je kako se evidentiraju promene koje nastanu tokom godine, poput proširenja korisne površine. Poreska obaveza u tim slučajevima vezuje se za datum nastanka promene, što doprinosi većoj tačnosti i doslednosti u obračunu.

Zakon o porezima na imovinu precizira da se visina poreza određuje na osnovu prosečne cene kvadrata u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost, a koju definiše lokalna samouprava. Cene se utvrđuju na osnovu prometa nekretnina od 1. oktobra prethodne do 30. septembra tekuće godine. Ovaj metod omogućava ažurno određivanje poreske osnovice i prati tržišna kretanja.